Аутор:Болен


Јуче је био 9.април 2014.године.Уобичајен,миран, радни дан...
Пре 15 година, 9.априла 1999.године био је Велики Петак.Неубичајен,немиран, ратни дан.

Тога дана одиграла се најкрвавија битка у току агресије НАТО алијансе на нашу земљу.
Била је то битка,за само педаљ српске земље,битка за нашу најлепшу караулу,битка за гусле,историју,потомке...Битка на Кошарама.

Војни аналитичар,Милован Дрецун,и сам учесник и сведок тадашњих догађања на Косову и Метохији,верно је то приказао документарним филмом "Пакао Кошара",говорио о том и тим данама у свом серијалу "Изазови истине".Да не би њега,истина о херојству и херојима остала би да и данас лута врховима Маја Главе,Раса Кошареса и сабласних рушевина карауле Кошаре.Нека му је на част.

Стратезима НАТО пакта ни данас није јасно како је тако мали број наших бораца,готово без икакве технике и подршке, на топографски инфериорнијем терену,успео да одоли њиховим плаћеничким снагама и подивљалим шиптарским терористима и осујети добро планирану копнену интервенцију са територије Албаније.

Битка на Кошарама изучава се на америчкој Војној академији,на нашој се вероватно и не помиње.
Тако је изгледа,наређено.

Иако је на Кошарама погинуло 60 наших војника, а више од 150 рањено,јуче је о томе ћутала наша званична држава,јуче је ћутала Војска Србије.Нема сећања,нема скупова,нема наслова у новинама.
Тако је изгледа,наређено.

Јуче су о Кошарама ћутали готово сви они који то нису смели.Јуче је ћутао и господин Дрецун,председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију,носилац Ордена за храброст после НАТО бомбардовања.Придружио се тако,неким новим "политичким јунацима".Оне са Кошара оставио је у својим књигама и касетама.
Тако је изгледа,наређено.

Јуче су у сузама ћутале неке мајке,очеви,сестре браћа,удовице, деца...хероја са Кошара.

Јуче је био 9.април 2014.године.Уобичајен,миран,радни дан...