Србија све више стари. Сваки шести становник има више од 65 година.
Пен­зи­о­нер Ми­лан Узе­лац не­ма ма­лу пен­зи­ју. Ме­сеч­но му на ра­чун „ле­же” око 45.000 ди­на­ра. И та­ко већ де­се­так го­ди­на.

Али, Ми­ла­ну тај но­вац ни­је до­во­љан да пре­жи­ви ме­сец. На­рав­но, као и ве­ћи­ни осо­ба ко­је су за­га­зи­ле у тре­ће до­ба, и овај пен­зи­о­нер по­ма­же оста­лим чла­но­ви­ма сво­је по­ро­ди­це.
Си­ну, ко­ји као ве­чи­та „за­ме­на” у шко­ли за­ра­ди све­га 20.000 ди­на­ра. На бу­џе­ту му је и дру­ги син са по­ро­ди­цом ко­ји има не­што ве­ћу пла­ту, али и да­ље не­до­вољ­ну да би пре­жи­вео ме­сец.
Нај­мла­ђа Ми­ла­но­ва кћер­ка ра­ди у тр­жном цен­тру, ни­је уда­та, па но­вац тро­ши на се­бе, али га и до­но­си у ку­ћу, јер пла­ћа ко­му­на­ли­је.

Све то ра­ди да би отац мо­гао да по­мог­не ње­ној бра­ћи да пре­жи­ве.

И док пен­зи­о­нер Ми­лан по­пла­ћа ре­жи­је, на­ми­ри ра­ту за кре­дит, ћу­шне по­ко­ју цр­ве­ну уну­чи­ћи­ма у џеп, на кра­ју ме­се­ца овом се­дам­де­сет­пе­то­го­ди­шња­ку оста­не не­ко­ли­ко хи­ља­дар­ки. С тим нов­цем оста­је му са­мо да оде до про­дав­ни­це и па­за­ри хра­ну.

– Жи­вот ме и не пи­та да ли мо­гу, али је исти­на да жи­во­та­рим иако ни­сам со­ци­јал­ни слу­чај. Дво­је де­це жи­ви са мном јер не­ма­ју дру­гих мо­гућ­но­сти. То је из­гле­да нор­мал­но код нас у зе­мљи. Ужи­ва­ње у пен­зи­ји, од­ла­зак у те­а­тар, на из­ле­те... – то су за ме­не не­до­сти­жне ства­ри. Јер, увек ис­кр­сне не­ки но­ви тро­шак.
А од уште­ђе­ви­не не­мам ни­шта – ка­же Ми­лан Узе­лац, из Бе­о­гра­да, је­дан од око 1.715.000 пен­зи­о­не­ра у Ср­би­ји.

На пра­гу ово­го­ди­шњег Ме­ђу­на­род­ног да­на ста­ри­јих (1. ок­то­бар), по­ло­жај осо­ба ста­ри­јих од 65 го­ди­на, а у Ср­би­ји их је 1.362.462 (про­це­на Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку из де­цем­бра 2016), и да­ље је на кли­ма­вим но­га­ма. У на­шој зе­мљи ни­чу но­ви и ре­но­ви­ра­ју се по­сто­је­ћи до­мо­ви и цен­три за сме­штај ста­рих и не­моћ­них, а у Ми­ни­стар­ству за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња ис­ти­чу да је за раз­вој но­вих и по­сто­је­ћих услу­га у ло­кал­ној за­јед­ни­ци, а ме­ђу њих спа­да­ју днев­ни бо­рав­ци за ста­ре, по­моћ у ку­ћи, при­хва­ти­ли­шта, ми­ну­ле го­ди­не из­дво­је­но 400 ми­ли­о­на ди­на­ра, док је за 2017. опре­де­ље­но 700 ми­ли­о­на ди­на­ра. Тај но­вац сти­гао је до 124 ло­кал­не са­мо­у­пра­ве.

– Пре­ма ис­тра­жи­ва­њу Цен­тра за со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку у 2015. у 133 од 145 ло­кал­не са­мо­у­пра­ве пру­же­не су услу­ге со­ци­јал­не за­шти­те, док у 12 оп­шти­на ни­је би­ло ни­јед­не ова­кве услу­ге. Нај­за­сту­пље­ни­је услу­ге би­ле су по­моћ у ку­ћи за ста­ри­је, у 122 ло­кал­не за­јед­ни­це. У три оп­шти­не, Лај­ков­цу, Љи­гу и Лу­ча­ни­ма, ни 2012. ни­ти 2015. го­ди­не ни­је се пру­жа­ла ни­јед­на услу­га со­ци­јал­не за­шти­те – на­бра­ја­ју у ми­ни­стар­ству и под­се­ћа­ју да је др­жа­ва по­след­њих го­ди­на ин­тен­зив­но ула­га­ла у ре­но­ви­ра­ње и адап­та­ци­ју уста­но­ва, из­ме­ђу оста­лог, и због то­га што су усво­је­ни ри­го­ро­зни­ји стан­дар­ди ква­ли­те­та. Над­ле­жни под­се­ћа­ју да је за ре­но­ви­ра­ња уста­но­ва за ста­ри­је из­дво­је­но 144.492.600 ди­на­ра. Та­ко је не­дав­но отво­рен па­ли­ја­тив­ни ку­так у Ге­рон­то­ло­шком цен­тру „Кра­гу­је­вац”, а уско­ро ће по­че­ти адап­та­ци­ја при­хва­ти­ли­шта за ста­ри­је у Но­вом Са­ду.

На­жа­лост, има и ло­ших ве­сти.

Пр­ва је да је још не­из­ве­сно ка­да ће се на ста­ро вра­ти­ти пен­зи­је ко­је су ума­ње­не због ме­ра штед­ње.
По­сто­је на­ја­ве да би пен­зи­о­не­ри већ у но­вем­бру мо­гли да до­би­ју 6.000 ди­на­ра на име јед­но­крат­не по­мо­ћи, као и да би ја­ну­ар­ски чек тре­ба­ло да бу­де „де­бљи” нај­ве­ро­ват­ни­је за пет од­сто. О то­ме ће се Вла­да Ср­би­је из­ја­сни­ти за де­се­так да­на.

До­дат­ни про­блем ста­ри­јих је и то што је ова гру­па гра­ђа­на и да­ље из­ло­же­на по­ве­ћа­ном ри­зи­ку од дис­кри­ми­на­ци­је.

По­ве­ре­ни­ца за за­шти­ту рав­но­прав­но­сти Бран­ки­ца Јан­ко­вић не­дав­но је под­се­ти­ла да се ста­ри уоча­ва­ју са си­ро­ма­штвом и ис­кљу­че­но­шћу, а ни­су рет­ки ни слу­ча­је­ви њи­хо­вог за­не­ма­ри­ва­ња и зло­ста­вља­ња. У се­о­ским сре­ди­на­ма, до­да­ла је она, до­дат­но је оте­жан при­ступ здрав­стве­ним, со­ци­јал­ним и дру­гим услу­га­ма.

Пре­ма по­да­ци­ма вла­ди­ног ти­ма за со­ци­јал­но укљу­чи­ва­ње и сма­ње­ње си­ро­ма­штва, про­шле го­ди­не 7,3 од­сто ста­нов­ни­ка на­ше зе­мље би­ло је ап­со­лут­но си­ро­ма­шно. Не­слав­ном спи­ску при­дру­жу­ју се по­да­ци да ра­сте број ко­ри­сни­ка на­род­них ку­хи­ња, ме­ђу ко­ји­ма је зна­тан број ста­ри­јих. У 2018. за обро­ке 34.940 ко­ри­сни­ка др­жа­ва пла­ни­ра да из­дво­ји 312.377.150 ди­на­ра.

У мо­ру не­да­ћа са ко­ји­ма се сва­ко­днев­но су­сре­ћу, нај­те­же је из­гле­да по­љо­при­вред­ним пен­зи­о­не­ри­ма, јер они има­ју нај­ни­же пен­зи­је у Ср­би­ји – 10.735 ди­на­ра ме­сеч­но. За пе­та­ма су им ко­ри­сни­ци из ка­те­го­ри­је оси­гу­ра­ни­ка за­по­сле­них и са­мо­стал­них де­лат­но­сти.

Оних ко­ји при­ма­ју нај­ни­жу пен­зи­ју, укљу­чу­ју­ћи све ка­те­го­ри­је ко­ри­сни­ка, има 303.297.

Пре­ма по­да­ци­ма Фон­да ПИО, про­сеч­на пен­зи­ја за све ка­те­го­ри­је оси­гу­ра­ни­ка у Ср­би­ји, у ју­ну 2017. из­но­си­ла је 23.830 ди­на­ра.

Ма­ње од 20.000 ди­на­ра при­ма­ло је 43,6 од­сто пен­зи­о­не­ра.

На­де­жда Са­та­рић, пред­сед­ни­ца УО ор­га­ни­за­ци­је „Ами­ти – сна­га при­ја­тељ­ства”, под­се­ћа да се на­ша зе­мља свр­ста­ва у де­мо­граф­ски ста­ре. Сва­ки ше­сти ста­нов­ник Ср­би­је има ви­ше од 65 го­ди­на, а мно­ги­ма од њих по­треб­на је не­ка вр­ста по­мо­ћи у ку­ћи.

– На­жа­лост, на­ша др­жа­ва не­ма до­вољ­но ре­сур­са да пру­жи та­кву по­др­шку свим ста­ри­јим љу­ди­ма, о че­му све­до­че и бро­је­ви – сер­вис „по­мо­ћи у ку­ћи” пре две го­ди­не ко­ри­сти­ло је све­га око 14.000 ста­ри­јих, и то у 120 ло­кал­них са­мо­у­пра­ва – под­се­ћа Са­та­ри­ће­ва, и до­да­је да се уз по­др­шку др­жа­ве сер­вис „по­мо­ћи у ку­ћи” обез­бе­ђу­је за све­га 1,1 од­сто ста­ри­јих.

– Про­блем је што по­тре­бу за тим сер­ви­сом има знат­но ве­ћи удео ста­ри­јих. А та­кав вид по­др­шке по­тре­бан је за го­то­во сва­ку де­се­ту осо­бу ста­ри­ју од 65, а то је де­сет про­це­на­та њих – на­во­ди Са­та­ри­ће­ва.

По­себ­на при­ча је и пен­зи­о­ни си­стем, као основ­ни си­стем пот­по­ре за ста­ри­је.

– Око 230.000 ста­рих је ван пен­зи­о­ног си­сте­ма, а по на­шој про­це­ни од тог бро­ја по­ло­ви­на њих је ве­о­ма угро­же­на – ис­ти­че Са­та­ри­ће­ва и под­се­ћа да дру­штво тре­ба ви­ше да ува­жа­ва до­при­но­се ко­ји ста­ри­ји да­ју сво­јим по­ро­ди­ца­ма и ло­кал­ној за­јед­ни­ци, јер ће се ти­ме сма­њи­ва­ти ве­ћи јаз ме­ђу ге­не­ра­ци­ја­ма и до­при­не­ти ума­ње­њу увре­же­них сте­ре­о­ти­па и пред­ра­су­да да су ста­ри те­рет дру­штва.

Ср­би­ја се де­мо­граф­ски ста­ра зе­мља.
Ста­нов­ни­штво про­сеч­но има 43 го­ди­не, али сва­ка ше­ста осо­ба има ви­ше од 65 го­ди­на. Та­квих жи­те­ља је око 1,4 ми­ли­о­на (19,2 од­сто од укуп­ног бро­ја). У 2016. го­ди­ни број ста­ри­јих од 65 го­ди­на био је за 33 од­сто ве­ћи од бро­ја мла­ђих од 15 го­ди­на.

www.politika.rs/scc/clanak/389662/Drustvo/Srbija-sve-vise-stari