Autor : Kolmunista Radisav Ristić
LIČNA KARTA UVPS
Cenzurom protiv kritike
Birokratizovano, samozadovoljno i u svakom pogledu neaktivno kada se radi o preduzimanju radikalnih poteza radi ostvarenja legitimnih interesa vojnih penzionera, rukovodstvo Udruženja vojnih penzionera Srbije (UVPS), podržano povećom grupom plaćenih lica, iz dana u dan gubi na ugledu ne samo u očima članstva, već i u očima najšire vojnopenzionerske javnosti. Očiglednim zapostavljanjem efikasne borbe za suzbijanje bezakonja s kojima se godinama suočavaju korisnici vojnih penzija, rukovodeći ljudi, sa predsednikom udruženja na čelu, uporno izbegavaju da pruže odgovore na pitanja, primedbe i kritike koje se odnose na njihov (ne)rad. To se, pored ostalog, ogleda i u upornom odbijanju objavljivanja sadržaja u „Vojnom veteranu“ koji su, mada dobronamerni, izloženi nedopustivim oblicima cenzure. U koš se baca sve što u kritičkom tonu ukazuje na opravdane kritike pojedinih propusta i nedoslednosti u radu rukovodstva UVPS.
Jedan od konkretnih primera navedene nedoslednosti je odnos prema više tekstova putem kojih je autor ovih redova, kao stalni višegodišnji stalni saradnik „Vojnog veterana“, ukazivao na neke slabosti u radu rukovodstva. Strogo cenzurisani i po oceni rukovodstva nepodobni zbog razotkrivanja činjenica koje im ne idu u prilog, navedeni se tekstovi, bez ikakvih razloga i obrazloženja, jednostavno proglašavaju jeresom. Te nepobitne činjenice, međutim, bez namere da ugroze bilo čiji moralni integritet, iznose se na videlo sa ciljem da se rukovodstvo UVPS upozna sa stavovima, mišljenjima i predlozima ljudi iz baze.
Do objavljivanja kritičkih priloga, putem kojih je autor bez ikakvog uzdržavanja žigosao pojedince i institucije koji su stajali iza donošenja zakonskih, podzakonskih i drugih akata kojima je nanošena moralna i materijalna šteta korisnicima vojnih penzija, iz rukovodstva su dolazili hvalospevi. Ali, suočeni tekstovima sa kritičkim kontekstima, okrenuli su „ćurak naopako“ i svim raspoloživim sredstvima dezavuisali sve što je ukazivalo na njihova nečinjenja. A ta nečinjenja ogledala su se, pored ostalog, u njihovim jalovim i neučinkovitim pisanijama upućivanim pojedincima, ministarstvima, pravosudnim organima i drugin institucijama. A rezultati tih pisanija svodili su se na njihovo ignorisanje od onih kojima su upućivana. Zbog toga je, po mišljenju velikog broja članstva, valjalo povlačiti druge, učinkovitije, poteze do kojih, nažalost, nije dolazilo.
Protiv saradnje i radikalnih poteza
Predlozi upućivani od brojnog članstva da se krene sa radikalnijim potezima, nisu prihvatani, mada ih je predsednik UVPS u više navrata obećavao kroz napise u „Vojnom veteranu“ i usmenim izlaganjima, a „mrtvim slovom na papiru“ pretio čak i sudom u Strazburu. Glavni odbor udruženja je, da bi se zamazale oči nezadovoljnom članstvu, na 4. sednici održanoj 18. novembra 2014. godine formirao grupu za „organizovanje mirnih protesta“, ali sa predlogom da se protesti „organizuju u zatvorenom prostoru, po mogućnosti u Novom Beogradu“. Od tada je proteklo puna tri meseca, a od tog protesta koji je trebalo da se organizuje daleko od očiju i ušiju javnosti, ni traga ni glasa. Protesti su, ipak, održani ispred Vlade Republike Srbije 24. novembra i 22. decembra 2014. godine, ali od vojnopenzionerskih organizacija koje deluju van sastava UVPS. Reč je o Asocijaciji penzionisanih pripadnik Vojske Srbije, Udruženju penzionisanih podoficira iz Niša i Beograda, Fejsbuk grupi udruženja vojnih penzionera...
Kada je reč o udruženjima i grupama vojnih penzionera koji deluju van sastava UVPS, posebno valja istaći da su nedavno uputili poziv na saradnju Klubu generala i admirala – Beograd, Klubu generala – Niš, Glavnom odboru i svim gradskim i opštinskim organizacijama UVPS, Udruženju penzionisanih podoficira – Beograd i Udruženju penzionisanih vojnih lica Apatin. Poziv navedenim udruženjim i klubovima uputili su: Asocijacija penzionisanih pripadnika Vojske Srbije, Udruženje penzionisanih podoficira Srbije – Gradski odbor Niš, Udruženje vojnih beskućnika Srbije, Fejsbuk grupa – Vojni penzioneri Srbije i Udruženje penzionisanih vojnih letača i padobranca Srbije. Cilj obraćanja bio je, kako se navodi u upućenom pozivu, neophodnost zajedničkog delovanja svih vojnopenzionerskih udruženja i organizacija radi ostvarenja prava u vezi sa nezakonitostima koje se odnose na usklađivanje penzija od 1. januara 2008. godine.
U upućenom pozivu se dalje navodi da su predstavnici tih udruženja i grupa održali sastanak 30. januara 2015. godine sa predstavnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Ministarstva pravde i Ministarstva odbrane. Na tom sastanku je, pored ostalog, konstatovano da se „vojnim penzionerima priznaje pravo na usklađivanje“ i da to pravo „više niko ne dovodi u pitanje“, ali da se još uvek očekuje stav Ministarstva finansija. Na kraju se predlaže organizaciono i akciono jedinstvo svih vojnopenzionerskih udruženja i organzacija, odnosno potreba da se svim zakonskim sredstvima nastavi započeta borba, uključujući i „masovne ulične proteste“. A ti protesti, koje je bojkotovalo UVPS, predstavljali su, u stvari, inicijalnu kapislu za realizovanje sastanka sa predstavnicima navedenih ministarstava, što rukovodstvu UVPS, i pored lamentirajućih pisanija, godinama ne polazi za rukom.
Umesto bilo kakvog odgovora na dobronamerne poruke i predloge, UVPS šalje dopis svim gradskim i opštinskim organizacijama u kome pošiljaoce upućenog dopisa naziva „neformalnom i neregistrovanom ad hoc grupom“, iako iza njih stoji šest vojnopenzionerskih organizacija sa velikim brojem članova i simpatizera. Decidirano se u tom dopisu - naredbodavnim tonom, gradski i opštinski organi UVPS upozoravaju da „bez ovlašćenja ili odluka Glavnog odbora ne mogu da stupaju ni u kakve aranžmane sa neformalnim grupama.“ Zabrana takvih aranžmana, kako zaključuje rukovodstvo, regulisano je Statutom udruženja, mada u tom statutu takav član ne postoji, a i kada bi postojao bio bi nedopustiv sa stanovišta Ustava Srbije. Jer, u najvišem zakonodavnom aktu Srbije stoji, pored ostalog, da se „jamči sloboda mišljenja i izražavanja kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način primaju i šire obaveštenja i ideje“. Ispada da rukovodstvo UVPS, imajući svoj statut u vidu – u kome se nigde ne pominju neformalne grupe i zabrane korespondencije sa njima, svesno krši sopstveni akt, ili ga timači u skladu sa svojim trenutnim potrebama.
Osipanje članstva i dinar od članarine
Na pomenutoj sednici Glavnog odbora konstatovano je, takođe, da se UVPS, zbog nepreduzimanja radikalnijih poteza, „suočava sa osipanjem članstva“. Glavni odbor se, izgleda, malo zaleteo iznošenjem tog podatka, jer je ubrzo posle toga na sajtu UVPS navedeno kako se radi o zluradim i tendencioznim glasovima o osipanju članstva. Navedena zluradost se „demantuje“ podatkom o dvomesečnom stanju (od 15.11.2014. do 15.01.2015), u kome je, kako je navedeno, udruženje napustilo samo 15, a pristupilo mu 58 novih članova. Tom se matematičkom manipulacijom prikriva pravo stanje stvari, jer je više nego providno, a i smešno, da se za upoređenje uzima dvomesečni period koji se, u bilo kojoj varijanti, ne može smatrati validnim. Mada se prikrivaju prave činjenice o osipanju članstva u UVPS, neki konkretni primeri ukazuju da brojno stanje opada iz dva razloga. Prvi je smrtnost sve starije vojnopenzionerske populacije, a drugi istupanje iz članstva i sve manji priliv novih penzionera. U najbrojnjoj novobeogradskoj mesnoj organizaciji Blok 23/24, na primer, 2013. godine bilo je blizu 1.500 korisnika vojnih penzionera od kojih nešto više od 1.100 članova UVPS. Do danas se ta brojka svela na nekih 850 članova, što matematička egzatnost ukazuje da je brojno stanje registrovanih članova umanjeno za oko 250 osoba. Slično je stanje i u drugim mesnim organizacijama, ali rukovodstvo to prikriva mudrim velom ćutanja.
O nedoslednosti UVPS u dostavljanje podataka o finansijskom poslovanju, svedoče i neostvarena nastojanja članstva da se informiše o tom vidu rada rukovodećih ljudi vojnopenzionerske organizacije. Jedno od neporecivih svedočanstava je i mejl upućen na ličnost predsednika Ljubomira Draganjca, kojim se traže podaci o prihodima i rashodima novčanih sredstava koja UVPS ubira putem redovne članarine. Poseban razlog interesovanja, s tim u vezi, bilo je izostavljanje finansijskog izveštaja iz dnevnog reda na godišnjoj skupštini najbrojnije novobeograske mesne organizacije, održanoj februara meseca 2013, godine. To izostavljanje se smatralo nedopustivim i neodgovornim potezom opštinske organizacije, čiji se predstavnici, kao ni predstavnici republičkog rukvodstva, nisu udostojili da prisustvuju navedenom skupu. Izražavajući sumnju u finansijsko poslovanje na svim nivoima UVPS, grupa članova je zatražil odgovore na pitanja: koliko je, i u kom iznosu, plaćenih lica u mesnim, opštinskim i gradskim organizacijama i, posebno, rukovodstvu i organima UVPS.
Nastojanja da se dobiju traženi podaci nisu, nažalost, urodili plodom, bez obzira što je predsedniku Ljubomiru Draganjcu autor ovih redova putem mejla u dva navrata uputio sledeći dopis: „Molim Vas gospodine Draganjac da navedena pitanja ne shvatite provokacijom, odnosno sumnjom u ispravnost rada UVPS, s obzirom da tako ne misle ljudi koji postavljaju ova pitanja. Jednostavno, na godišnjoj skupštini nije bilo uvršteno pitanje finansijskog poslovanja, zbog čega, s pravom, žele da znaju na šta se sve troši dinar kojim, putem članarine, finansiraju rad svoje organizacije. Lično, takođe, ni najmanje ne sumnjam u ispravnost rada u vezi sa finansijskim poslovanjem UVPS, ali se, kao član mesnog odbora, smatram obaveznim da zainteresovanim članovima pružim tražene odgovore. Istovremeno, polazeći od svojih shvatanja istraživačkog novinarstva, smatram neophodnim da na temu finansiranja UVPS pripremim, ukoliko uz Vašu pomoć dobijem tražene podatke, odgovarajući prilog za „Vojni veteran“, čime bi, ukoliko postoje među članstvom, bile razvejane sve sumnje u ispravnost finansijskog poslovanja UVPS“. Odgovor, nažalost, nikako da stigne, što među članstvom, iz dana u dan, sve više podgrejava sumnje u racionalnost utroška sredstava kojima, putem članarine, finansiraju svoju organizaciju.
Bili su ovo samo najkraći osvrti o (ne)radu UVPS čiji čelni ljudi nikako da shvate neophodnu potrebu svih organizacionih subjekata vojnopemzionerske populacije, formalnih i neformalnih, da se ujedine i zajedničkim snagama krenu u konačno ostvarenje statusnih i materijalnih prava svih korisnika vojnih penzija.
Radisav RISTIĆ