Последице НАТО агресије: Здравствене и контаминирано земљиште
Објављено: 11.02.2021.год.
фото: Снимак екрана / АП
У научној публикацији "Здраво земљиште - здрави људи", престижне међународне издавачке куће "Тејлор и Френсис груп" из Енглеске, недавно је објављено ауторско поглавље шумарских стручњака и њихових сарадника из Републике Српске и Србије о контаминацији земљишта и здравственим посљедицама НАТО бомбардовања Српске и Србије осиромашеним уранијумом, које је већ изазива пажњу домаћих и страних научних кругова.
Главни уредник публикације је Ратан Лал, један од водећих научника у свијету када је ријеч о земљишту и храни, док су декани шумарских факултета у Бањалуци и Београду Маријана Каповић Соломун и Ратко Ристић водећи аутори поменутог поглавља чији је назив "Земљиште и здравље људи - реалност балканског региона", преноси СРНА.
У поглављу је дат генерални приказ стања земљишних ресурса Србије и БиХ, а акценат је, између осталог, стављен на локације у Српској које је НАТО бомбардовао 1995. године и на којима се до данас осјећају негативне здравствене посљедице по становништво, те повећан број обољелих од малигних болести због контаминације осиромашеним уранијумом.
- У том смислу покушали смо приказати везу са појављивањем различитих врста канцера код људи који су живјели или данас живе на бомбардованим подручјима. На примјер, људи који су мигрирали и одселили из Хаџића у Братунац након бомбардовања, имали су 10 пута већу стопу смртности од домицилних становника Братунца. Дакле, циљ поглавља је био да у тој престижној публикацији прикажемо да се то заиста десило и да је чињеница иако је ствар политички осјетљива и оспоравана од одређених научника - рекла је Срни декан Шумарског факултета у Бањалуци Маријана Каповић Соломун.
Она је навела да је поглавље које се односи на НАТО бомбардовање земљишта у Српској и Србији постављено на одговарајућу интернационалну базу података, те да већ има знатан број прегледа.
- Углавном, људи инкогнито траже да им се достави то поглавље да би га прочитали и на њега се реферисали. Вјероватно, велики број странаца чита то поглавље, што нам је био и циљ. Вјерујем да ће и одређене наше институције у том смислу показати интересовање, а ми ћемо, као научни радници, у будућности свакако аплицирати са пројектима који ће имати ову компоненту, можда и да се директно испита и измјери присуство осиромашениг уранијума у земљишту, односно на локацијама које је бомбардовао НАТО ради утврђивања конкретних резултата - рекла је Соломунова.
Соломунова је додала да је Ратан Лал редовни професор са Охајо државног Универзитета у САД, те да њен колега Ристић и она заједно с њим раде у научном тијелу Конвенције УН за борбу против деградације земљишта.
- Господин Лал је био одушевљен том, нажалост, специфичношћу нашег региона и рекао да оно на шта скрећемо пажњу јесте један од фактора загађења земљишта, који директно утичу на здравље људи - навела је Соломунова.
У поглављу "Земљиште и здравље људи - реалност Балканског региона" се, између осталог, наводи да су најважнији фактори деградације земљишта у Српској и Србији ерозија, поплаве, суша, напуштено пољопривредно земљиште, урбанизација, пожари и слично, али да је контаминација земљишта осиромашеним уранијумом као посљедица НАТО бомбардовања Српске 1995. и Србије 1999. године фактор који и данас директно утиче на здравље људи.
У поглављу се истиче да је осиромашени уранијум највише кориштен у јужној српској покрајини Косово и Метохија, да је доказано присуство уранијума 238 у земљишту, биљкама, спорадично чак и у урину одређених јединки из југоисточног дијела Србије, као и да је у бомбардовању између 300 и 800 тона радиоактивне прашине расуто по земљишту и водотоцима.
У БиХ, наводи се у поглављу, НАТО је бомбардовао само положаје у Српској /Хаџићи, Хан Пијесак, Соколац/, што је оставило деструктивне посљедице на здравље људи и земљишта. Број људи обољелих од карцинома у бомбардованој регији повећао се за четири пута у периоду 1996–2002, а смртност 2,2 пута у односу на период прије бомбардовања.
- У Србији број обољелих од карцинома расте за два одсто сваке године, а број умрлих за 2,5 одсто, што је директна посљедица НАТО бомбардовања. Током 1999. године било је 19.625 случајева, а 12.312 људи умрло од карцинома, док је 2012. године регистровано чак 36.408 случајева, а умрло 21.269 људи, што је готово двоструко више него пре НАТО агресије. Након 2006. године, број случајева карцинома повећан је за 59 одсто, док је број смртних случајева узрокованих леукемијом и лимфомом порастао за 118 одсто - наводи се у поглављу.
Осим Соломунове и Ристића, сарадници у писању поглавља су били пензионисани универзитетски професор Славко Ждрале, који је био ратни хирург и директор болнице "Касиндо" у некадашњем Српском Сарајеву, те Иван Малушевић, Борис Радић, Синиша Половина и Вукашин Милановић са Шумарског факултета у Београду.
РТРС
РТРС