Сећање на дан када је „Милосрдни анђео” убијао анђеле

Нови Пазар – Споменик у Улици Стевана Немање испред стамбене зграде Р-74 подсећа на најтрагичнији догађај у новијој историји Новог Пазара, на 31. мај 1999. када је од бомбе НАТО агресора погинуло 11 особа.

На месту трагедије окупили су се јуче родбина, пријатељи страдалих, представници градске управе Новог Пазара, МУП-а, Војске Србије и полагањем венаца одали почаст недужним жртвама, присећајући се збивања од пре двадесет година.

Био је топао пролећни дан. Новопазарци, већ навикли на звуке НАТО бомбардера што су свакодневно бесомучно својим товарима померали и последњи камен касарне и гађали одавно празне војне магацине у новопазарској Бањи.

Тачно у 13.25 минута прво се зачуо заглушујући звук, па снажан прасак. Злокобна „печурка” дигла се из центра града. Бомба је пала испред улаза у зграду Р-74 у Улици Стевана Немање.

Страдали су грађани који су се ту случајно затекли, међу њима и Марко Симић који је десет дана пре тога дувао свећице на торти за други рођендан. Отац Владан покушао је да телом заштити дете. Нашли су их загрљене у рушевинама. „Милосрдни анђео” није имао милости према двогодишњем анђелу.

Марко би сада имао 22 године. Био би момак, можда спортиста, као стриц Дејан, можда би студирао, оженио се. У успоменама мајке, сестре, стрица и остале фамилије заувек ће остати дете.

Шеснаестогодишњи Марко Роглић је 31. маја 1999. ишао до гимназије да се распита о настави. Тело су му препознали по патикама.

Новинарка локалне телевизије Драгомирка Биорац сваке вечери упозоравала је гледаоце како да се понашају за време ваздушне опасности. Није стигла тог дана да деци однесе сладолед. Њено раскомадано тело су идентификовали по делу џемпера и свесци са рецептима за колаче. Две кћерке и сина њен супруг Родољуб наставио је да гаји сам.

У оближњој месари радио је Ђорђе Пантовић, требало је те јесени да се жени. Звездан Јајић је планирао да наредног дана оде оцу на гроб да запали свећу. Сада у празну кућу и на Звезданов гроб долазе сестре. Случајно су се испред зграде нашли и страдали Дејан Милошевић, Рацо Вранић, Драган Симовић, Миодраг Никић и Голуб Ратковић.

Двадесетак Новопазараца и данас на тај догађај подсећају гелери и повреде.

– После 20 година питамо се зашто. Зашто се то догодило, зашто је страдало толико невиних људи? Немамо одговоре, можда их никада нећемо ни сазнати, али знамо да је одузети живот недужном човеку највећи злочин. Можда ћемо некад и опростити, али заборавити нећемо никада – поручио је у име Удружења НАТО жртава Родољуб Биорац.

Место погибије 11 Новопазараца названо је Трг НАТО жртава. Пре десетак година са истог оваквог скупа чуо се предлог да се и оближње обданиште назове по Марку Симићу, једној од најмлађих жртава НАТО агресије. Предлог је и јуче поменут.

http://www.politika.rs/scc/clanak/430893/Secanje-na-dan-kada-je-Milosrdni-andeo-ubijao-andele