Po mom saznanju postoje tri ključne stvari koje bi svi penzioneri trebali da znaju da bi bili upućeni u svoja prava.
a)Kažu da postoje precizni podatci koliko je novčanih sredstava iz Penziionog fonda uporebljeno za gradnju kapitalnih objekata a među njima se pominje i centar Sava.
b) Zatim koja je sve imovina vlasništvo Penzionog fonda. Navode banje, i verovatno znate da je Ustavni sud presudio po pitanju banja u koris Penzionog fonda.
c) Koliko novca duguju penzionom fondu bivša društvena preduzeća ali i državne institucije.
Niko i ne pomišlja da Penzioni fond u eri privatizacije ( a najavljuju joj kraj )izvrši tz: konsolidaciju i postavi ga na sopstvene noge kako su uređeni i penzioni fondovi u zemljama tržišne ekonomije.Samo neka vrate fondu ono što je njegovo.

To da su penzije već zarađene pare ostavljene za stare dane i vrapci znaju.
Aktuelna vlast se ponaša kao da su penzije socijalna kategorija države, pa država je u krizi i primorana je da smalji ta socijalna davanja. Ali penzioneri ćute. Mole Boga da taj procenat bude manji od 25%. Udruženja penzionera i PUPS su državne institucije pa kako da se suprostavljaju gazdi.
Toliko. A ko se interesuje za ovu temu može i ove priloge da pročita.

04/08/2014 17:02 Danas

Penzije nisu poklonjene, već zarađene


Autor: Stjepan A. Seder

Sva sredstva informisanja puna su informacija o predstojećem smanjenju plata i penzija koje nam predočavaju funkcioneri Vlade, pa i sam premijer. Šta to predsednik Vlade hoće da nam kaže? Hoće da nam saopšti da Vlada ne može da reši problem, odnosno položaj u kome se našla naša država, a u koji su je dovele sve političke „garniture“ koje su se smenjivale na vlasti nakon uvođenja višestranačja. Ova sadašnja „garnitura“ trebalo bi da reši problem koji je i sama delimično stvorila (znatan broj visokih funkcionera je već bio na „vlasti“ tokom devedesetih godina).
Kako problem ne može (ili neće, ili ne sme) da reši na pravi i jedino ispravan način koji bi dao trajne rezultate, a to je uspostavljanje pravne države, sposobne da organizuje i proizvodi, zapošljava i plaća zaposlene i izdržava nadgradnju, što je dug i mukotrpan posao, pribegava se najlakšem i najbržem (ali samo delimičnom) rešenju problema. Smanjiće plate zaposlenima u državnim strukturama i penzije penzionerima. I dok zaposleni imaju izbor - mogu da biraju hoće li nastaviti da rade sa tako umanjenim platama, ili će naći bolje plaćen posao, penzioneri to ne mogu da čine. Država, kao poslodavac, ima pravo da svojim zaposlenim odredi platu kakvu hoće, pri čemu će morati da vodi računa o kvalitetu i strukturi zaposlenih, a da li će to u ovakvoj situaciji moći, ostaje da vidimo.
Kada su penzioneri i njihove penzije u pitanju, mora se poći od činjenice da su te penzije zarađene četrdesetogodišnjim radom, često bolestima i povredama na radu, a ne poklonjene od države. Zato ona nema pravo da ih smanjuje, niti da na bilo koji način utuče na njihovo smanjivanje (svesno izazvana inflacija i sl). Penzioneri ne samo da su svoje penzije zaradili, nego su doprineli i razvoju društva, odnosno države. Penzioneri su „podigli“ i današnju generaciju građana, pa među njima i političara (i na vlasti i u opoziciji), plaćali im školovanje, brinuli o njihovom zdravlju, obezbeđivali im stambeni prostor, obezbeđivali nova radna mesta itd. To su činili tako što su primali manje plate od zarađenih, jer se deo tih plata putem doprinosa usmeravao u fondove i dalje koristio za navedene svrhe.
Naravno, postojao je i penzioni fond, odnosno više njih, ali su svi potrošeni nenamenski, uglavnom i u najvećoj meri za finansiranje ratova u bivšoj SFRJ. Sve to se dešavalo u vreme u kome se izvestan broj današnjih najviših državnih funkcionera i tada (devedesetih godina) nalazio na visokim državnim funkcijama. Ti fondovi su „nestali“ i njihovom zaslugom, odnosno nepažnjom i nebrigom, olakim i neodgovornim donošenjem odluka i sl. E, sada ti isti ljudi hoće još jednom da namire svoje ambicije i ostvare kakav-takav napredak države, ali neće da stave prst na čelo i pronađu pravo rešenje i realizuju ga, nego najjednostavnije - uzećemo penzionerima, oni su nam i onako i višak i teret.
A PUPS, mrtav ladan, sve to mirno posmatra i svojim ćutanjem odobrava ovakve ideje. A ćutanje je odobravanje. Jer zašto bi predsednik PUPS-a i još dosta funkcionera te partije provocirali vlast i time dovodili u pitanje svoje položaje i radna mesta koja im obezbeđuju i više od toga. A vi penzioneri, istrajte još malo, a mi ćemo vam pomoći da to ne traje dugo.

Да ли је могуће да су наши министри у Влади, који су докторирали на Америчком универзитету Јејл (Лазар Крстић, Кори Удовички...)тамо научили да ће смањењем ових и оваквих пензија поставити Србију на ноге? (Болен)


Nezaposlene unuke izdržavaju dede i babe

TUGA: Penzioneri hrane četiri miliona ljudi!

Društvo 09:13, 17.06.2014.
Autor: Slavica Tomčić

Crna statistika Oko milion starih na grbači nosi po tri člana porodice, a trenutno je u Srbiji penzionisanih 30.000 više od broja zaposlenih

BEOGRAD - Oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji direktno ili indirektno svoja mesečna primanja deli na tri do četiri miliona ljudi. Iako precizni podaci ne postoje, neke procene govore da oko milion penzionera na grbači nosi po tri člana porodice. Koliko je stanje alarmantno najbolje pokazuje podatak da u Srbiji trenutno ima oko 30.000 penzionera više od broja zaposlenih.

Stub porodice

Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija. org, objašnjava da u ukupnoj potrošnji u Srbiji penzioneri učestvuju sa čak 32,6 odsto.
- U ukupnim primanjima domaćinstava penzije učestvuju sa 32,6 odsto, a zarade sa 43,8 odsto. Ne može se direktno i precizno reći koliko članova porodice izdržava jedan penzioner jer penzioneri finansijski pomažu i zaposlenoj i nezaposlenoj deci i unucima.

Znači, ne može se reći pola miliona ili milion ljudi ukoliko se penzije razlivaju na tri ili četiri miliona ljudi, direktno i indirektno, u velikim i malim sumama - kaže Zdravković i dodaje da Fond PIO mesečno ima više od dva miliona uplata doprinosa, ali da je među njima mnogo nezaposlenih. Da su penzioneri sa svojim primanjima postali stub mnogih porodica smatra i Nadežda Satarić iz nevladine organizacije Amiti, koja se brine o starima.

Odriču se svega

- Prema procenama s terena, gotovo milion od 1,7 miliona penzionera ne koristi svoju penziju samo za svoje potrebe, već ona služi za podršku drugim članovima uže i šire porodice. Oni daju novac svojoj deci i unucima čak i ako ne žive zajedno s njima kako bi im pomogli da prežive jer ne rade. Penzioneri pomažu i deci koja su zaposlena, ali primaju minimalac, ili ne primaju platu uopšte. Stari se odriču skoro svega, samo plaćaju komunalije, ostave malo za hleb i uz hleb, a ostatkom pomažu deci, unucima i ostalim najbližima kojima je potrebno - ističe Satarić.

Predsednik Saveza penzionera
NEKI IZDRŽAVAJU I SEDAM OSOBA

Predsednik Saveza penzionera Srbije Đuro Perić za Kurir kaže da oko 700.000 penzionera finansijski pomaže u proseku tri člana, ali da ima i ekstremnih situacija.
- Ima ređih slučajeva da jedan penzioner izdržava po šestoro-sedmoro članova porodice. Ta potreba da penzioneri izdržavaju decu i unuke smanjila bi se ako bi se privreda razvijala i ako bi se ljudi zaposlili. Mada, uvek će ostati potreba da jedan broj penzionera finansijski podržava naslednike - kaže Perić i dodaje da u Srbiji u 41 opštini, od kojih je većina na jugu Srbije, ima više penzionera nego zaposlenih.
Šta je rešenje
POTREBNE STABILNE
PORESKE STOPE

Ekonomista Miroslav Zdravković ističe da su za rešenje trenutne situacije potrebne dve stvari.
- Prvo su potrebne stabilne i predvidive poreske stope, bez čestih promena, a drugo rast zaposlenosti kao rešenje za budžetski deficit i problem u finansiranju penzionog sistema. Do njega neće doći kroz sve mere koje su dosad učinjene i koje se spremaju. Osim zapošljavanja u stranim firmama, potrebno je da se prekine negativan trend u domaćim preduzećima, važno je obrazovati ljude kako da pokrenu poslovanje, a kad budžet iz deficita pređe u suficit, da se krene s smanjivanjem poreskih stopa.

IVRADE 15.06.2014., 22,15
Nemojte mi zameriti, ali je velika sramota da ni jedan OD PENZIONERA koji jr do sada piso o penzijama, odnosno kako da se smanji broj penzionera, odnosno da se povećaju ili smanje granice za odlazak u menziju, znači sve se vrti oko toga što se prnzije dotiraju iz budžeta- Draga moja goispodo, koliko se sećam negde do 2002 ili 2003godine oba fonda i SOVO i PIO podmirivali su penzije iz svojih fondova, gde se odjednom dadoše te pare tih fondova, niko neće do ra pita, da analizira, istražuju i td??? Okrenimo se malo više i tom problemu!!!
ivrade.

IVARDE, 14.06.2014.19,25
Bravo gospodine Joko, slažem se sa Vaama, samo da ste još postavili pitanje, koje svi izbegavaju da ga postav, GDE SE DADOŠE PARE PENZIONERA RF PIO I VOJNOG F SOVO, ČIJI SU FONDOVI NEGDE DO 2001. ILI 2002.GODINE BILI PUNI ZA PODMIRIVANJE PENZIJA. O rtone niti jedan pisani list niti elektronski medii ništa ne pokušavaju da pronađu odgovor, njima više da istraže stranačke negativnosi, što je dobro, ali nije dobro zašto se ne okrenu i ovom opitanju. Oni imaju snage, znanja i umeće da sve to istraže, ali neće da se bave tim pitanjem, i onda je sva krivica na penzionere. DRAGI NOVINARI POMOGNITE I NAMA.

Више пензионера него запослених
Проблем Србије није само велики број старијих грађана, јер смо ту у рангу са Европом, већ то што за млађе нема посла

Слободан Срдић
Број пензионера у Србији превазишао је број запослених. Донедавно је на једног радника долазио један пензионисани, али сада, према последњим подацима Ипсос стратеџик маркетинга, на једног пензионера у нашој земљи има свега 0,94 запослених грађана. Конкретно, у Србији има 1,711 милиона пензионера, а запослених нешто мање од тога.

Проблем, међутим, није само велики број старијих грађана, јер смо ту у рангу са Европом. Тако удео популације старијих од 60 година чини 24,7 одсто у нашој земљи, а европски просек је од 20,3 до 26,4 процената. Јасно је, стога, да нашу поразну статистику креира велика стопа незапослености, која је у априлу износила 24 одсто.

Овај податак додатно потврђује да старији грађани чине не само бројчано, већ и у економском смислу знатан део наше популације, речено је на представљању истраживања које је са Ипсос стратеџик маркетингом спровела Банка Интеза.

– Србија не одступа много од већине земаља Европе по учешћу старијих суграђана у укупној популацији, али је специфична по значају те популације у издржавању млађих чланова домаћинства или читаве фамилије, па тако и у генерисању укупне потрошње. Као доказ за ово је довољно само погледати податак који каже да је број пензионера већи од броја запослених – рекао је Срђан Богосављевић, директор Ипсос стратеџик маркетинга.

Овај тренд већ се у потпуности одразио и на нашу економску свакодневицу, па тако трећина клијената банака у Србији има више од 60 година. Зато је у целом региону све видљивији тренд креирања банкарских понуда само за овај сегмент становништва.

Конкретно, у Србији 70 одсто банака у својој понуди има производе и услуге намењене пензионерима, док је у Хрватској ова бројка још већа и износи 76 одсто.

– Како пензионери чине готово четвртину укупне популације Србије, а руководећи се принципима социјалне и финансијске инклузије, ми смо још 2011. први на домаћем тржишту развили специјализоване производе намењене сениорима. Имајући у виду податак из истраживања, да је 51 одсто пензионера имало финансијских потешкоћа у последњих годину дана и да банкарске услуге виде као једну од значајнијих опција за превазилажење таквих ситуација, и убудуће ћемо радити на унапређењу понуде за овај сегмент клијената – каже Дарко Поповић, члан Извршног одбора Банка Интеза, додајући да је у овој банци услов да приликом исплате последње рате кредита, особа нема више од 75 година.

Према његовим речима, пензионери се најчешће одлучују за кредите у износу од 1.000 до 1.500 евра и на период отплате од три године, иако имају могућност да се задуже до 5.000 евра и на пет година. Реч је о клијентима који се не задужују без преке потребе. Тако се најчешће одлучују за дозвољени минус који се употребљава у око 24,4 одсто случаја.

Већина старијих задовољна својим животом

Животни стилови и навике припадника „сениор популације”, који имају између 60 и 70 година, данас у великој мери одступају од онога што је донедавно био стереотип.

– Више од 58 одсто њих каже да су прилично задовољни својим животом, док се више од половине изјаснило да се осећа виталним и пуним живота. Преко две трећине сматра да им је дан у потпуности испуњен и тврде да уживају у сваком моменту живота. Сениори у 21. веку су отворени и ка новим технологијама, па 70 одсто њих поседује мобилни телефон, 27 процената бар повремено користи интернет, док чак осам одсто каже да има и отворен профил на друштвеним мрежама – објаснила је Снежана Савић, менаџер за истраживања и координатор лојалности агенције Ипсос стратеџик маркетинг.

С. Деспотовић
објављено: 18/05/2014


ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

daša jelisić | 20/05/2014 14:24

Broj zaposlenih je prilično velik, da ne kažem dvostruko veći od prikazanog, ali radnici nisu prijavljeni. U svakoj radnji, privatnoj firmi ili tezgi postoji samo osnivač, tj. direktor a nigde zaposlenih. Tezge na buvljaku su prijavljene kao magacini i nema poreza osim 4000,00 din mesečno zakupa, a zaposleno je 8 radnika. Niko nije prijavljen, ne plaća nikome ništa i pljuje po penzionerima koji su 70 % odradili radni vek. Ostavite penzionere na miru, uvedite red u privatni biznis.

Vladimir Cosic | 20/05/2014 16:23

Nema u Srbiji mnogo penzionera nego ima malo zaposlenih. Bavi se drzavo zaposljavanjem mladih.

joka belovic | 22/05/2014 11:30

Пензионери нису проблем. Проблем су, вероватно, неуки, нестручни, непоштени и људи без идеја на највећем броју руководећих места. Они би требали да решавају проблеме и идејама, знањем, умећем и поштењем отварају нова радна места. Али не умеју, а онима који би то умели не дају ни да раде.