ПРОБОЈ ВАКЦИНАЛНОГ ФРОНТА
ПОЛИТИКА И ЗДРАВСТВО
Да ли су Мађарска и њен премијер Виктор Орбан отворили врата Србији да и она без бојазни од западног притиска може да купи вакцине које пожели, а не које јој се наметну?
Ако нека од озбиљних земаља региструје вакцину, ми ћемо је узети и давати – рекао је, по извештају Танјуга, председник Србије Александар Вучић 28. новембра у Нишу. С обзиром на то да је 11. августа Русија регистровала вакцину „спутњик V“, да ју је 28. октобра предала на убрзану регистрацију Светској здравственој организацији, да су у тој земљи у завршној фази истраживања на још две вакцине за вирус корона, да је с бројним другим земљама, укључујући и Бразил и Индију, постигнут споразум о заједничкој производњи вакцине „спутњик V“, могло би се закључити да председник Вучић или није чуо за ову вакцину, или Русију не сматра озбиљном државом.МАЂАРСКИ СЛУЧАЈ Истина је, по свему судећи, нешто друго. Развој догађаја у вези с вакцином на међународном нивоу могао би указивати да су бојажљиви јавни наступи представника српских власти спрам руске вакцине били изазвани притисцима, а можда и претњама из Западног блока. Мађарска предвођена својим премијером Виктором Орбаном одавно је у сукобу с бриселском бирократијом на много фронтова – од имиграционе политике, преко питања поштовања владавине закона и људских права, до „превише пријатељских“ односа с Русијом. Однедавно је ту прикључен и фронт вакциналне политике и на њему је, за сада победу извојевала Мађарска. Од тренутка када је Будимпешта започела разговоре с Москвом око вакцине, почеле су претње и притисци из Брисела. Главни портпарол Европске комисије Ерик Мамер изјавио је крајем октобра да ће Мађарској бити дозвољена куповина руских вакцина само и једино ако оне буду добиле сертификат Европске уније, односно Европске агенције за лекове. Руски приступ Европској унији је, међутим, такав да Москва у највећој могућој мери избегава да с државама чланицама „комуницира“ преко Брисела и труди се да већину питања решава на стриктно билатералном нивоу. Због тога не треба очекивати да ће вакцину предати на регистрацију Европској агенцији сматрајући да је довољан сертификат СЗО или појединачних држава.
С друге стране, ни Орбан није склон компромисима око безбедности и суверености своје земље и није се обазирао на упозорења, притиске и претње из Брисела, него је упорно радио оно што је сматрао најбољим за своје грађане. Тако је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто 13. новембра најавио да ће Русија послати узорке вакцине на тестирање, а 19. новембра да су те вакцине стигле и ушле у процедуру верификације. Сатеран уза зид, Брисел је могао само да покаже немоћ саопштавајући да Будимпешта, у ствари, може захваљујући „рупи у закону“ да користи медицинска средства без одобрења Европске агенције, али да не сме да их даје на употребу другим државама чланицама. „Вакцина не сме бити испоручивана другде у ЕУ, осим у Мађарској“, рекао је 30. новембра Ерик Мамер.
ЈЕСМО ЛИ УЦЕЊЕНИ? Када се узме у обзир каквим је притиском била подвргнута Будимпешта, пуноправна чланица ЕУ којој Брисел и не може много да нашкоди а да и сам не буде угрожен на пример блокирањем усвајања европског буџета, можемо замислити уцене изнете пред власти Србије.
Можда је у томе разлог због којег је Вучић, примера ради, говорио о предуговору о куповини вакцина са америчко-немачким „Фајзером“, а „спутњик“ поменуо само као предмет „разговора“ с Москвом, иако је Русија Србији почетком новембра понудила заједничку производњу вакцине, баш као што је то учињено и с неким другим земљама. „Русија жели да помогне, као што је урадила у првом таласу пандемије, дезинфиковала болнице, целе градове, слала лекарске тимове, тако и прву вакцину против вируса корона жели да производи заједнички са Србијом. Овакав договор већ има са пет земаља, Србија јесте најмања међу њима, али је једнако важна“, рекла је Наталија Шаталина, представница компаније „Смартек“, која је развила ову вакцину.
Можда због тога наши званичници нешто мање стидљиво почињу да говоре о руској вакцини тек пошто је Орбан пробио лед, па Ана Брнабић 1. децембра саопштава да читав државни врх ради на томе да Србија добије безбедне вакцине против ковида 19 и додаје да је жеља, колико год тешко било, да се грађанима обезбеде вакцине различитих произвођача и могућност да бирају коју желе да приме.
Зашто би било тешко добити вакцине различитих произвођача, ако вам их различити произвођачи већ нуде? Могући одговор је јер вам неко брани да купујете од кога желите. Можда зато што смо се у оквиру процеса учлањења у ЕУ обавезали да нам „процедуре издавања дозволе за стављање у промет лекова буду усклађене са директивама ЕУ“, како пише на сајту српске Агенције за лекове. А тренутна директива ЕУ је – стоп руским вакцинама. Можда због тога Брнабићева каже да „преговарамо о производњи неких вакцина“, али избегава да отворено каже којих.
Најзанимљивији у целој овој причи је економски моменат, који је у пуном сјају испливао на површину пошто су западни произвођачи објавили пројекцију цена својих вакцина.
Тако је „Фајзер“, који је захтев за регистрацију у САД поднео 21. новембра, објавио да би једна од две неопходне дозе њихове вакцине требало да кошта 19,5 долара, односно 39 долара за комплетну терапију.
Америчка компанија „Модерна“, којој је бирократија ЕУ најнаклоњенија, објавила је да би цена једне дозе њене вакцине могла износити између 25 и 37 долара, односно 50–74 долара за целу терапију.
Извозна цена за две дозе руског „спутњика V“ је десет долара, а Русија је, као што видимо, спремна не само да своје вакцине продаје него и да омогући њихову производњу у другим земљама. За Србију би то био почетак повратка вакциналне независности.
http://www.pecat.co.rs/2020/12/proboj-vakcinalnog-fronta/