Иринеј, десет година на челу СПЦ: Никад није било лако бити патријарх, данас посебно боли што се „Црна Гора одриче Србије“

На свечаности којом је обиљежено и 60 година Иринејевог монаштва и 45 година од како је епископ, приказан је документарни филм о његовом животу и представљена фотомонографија „Патријарх српски Иринеј“.

Патријарх је рекао да је данас тешко бити на високом мјесту, да је тешко бити домаћин куће, па и патријарх, али да снага и моћ српског патријарха никада није била у њему, већ у сили и благодети Божијој и Сабору.

Навео је и да данас дубоко боли што се Црна Гора, коју је назвао некадашњом “елитом српског народа“, одриче Србије.

“Једна угледна личност из Црне Горе рекла ми је:’остав’те се приче да су Црногорци Срби’! А шта друго могу бити него Срби“, упитао је патријарх и додао да су “невоље у Црној Гори“ пробудиле тамошњи народ.

“Као што каже Његош: удар нађе искру у камену. Нађена је искра која је заискрила и народ се пробудио и брани своје светиње“, рекао је патријарх и захвалио присутнима на свечаности која је за њега била изненађење и “велики тренутак“.

Тешка времена за цркву и срспки народ

Испричао је да, док је био епископ нишки, никада није помислио да ће постати патријарх, те да му је и данас помало жао што је прије 10 година напустио епископију коју је водио 35 година.

Он је рекао и да су данашња времена веома тешка и да има проблема у самој цркви, али и у српском народу који је данас, како је оцијенио, у тешком положају и има мало пријатеља, због чега је, „дубоко благодаран државном врху Србије који нашој земљи отвара пут према свијету што се у великој мјери и постигло“.

„Србија полако стаје на своје ноге и надамо се да ћемо уз Божију помоћ повратити мјесто и улогу који јој припадају“, рекао је патријарх, преноси РТВ.

Захвалио је држави што има разумијевања за потребе Цркве, подсјетивши да је у основне и средње школе после много година уведена вјеронаука, да је свештенство добило подршку у социјалном осигурању и да се помаже обнова и изградња светиња.

Прије пројекције документарног филма бивши амбасадор у УНЕСКО-у Дарко Танасковић подсјетио је да је патријарх предводио литургије и молитве и посјећивао све крајеве Србије, али и походио Србе у расијању, примао домаће и стране госте у Патријаршији, савјетовао се са политичарима и другим посленицима.

„Био свуда и увијек гдје је сматрао да му његово позвање и послање налажу. И тако неуморно пуних 10 година. Како се околности усложњавају, а градоносни облаци над православљем гомилају, све видљивије се појављују патријархова врлина смјерности и смиренољубља“, рекао је Танасковић.

Танасковић је цитирао академика Владету Јеротића да је “однос државе и цркве одувјек био сложен и често противречан, а да примјер њихових релативно усклађених односа у Србији патријарх Иринеј данас покушава да прикаже као реалну могућност.

Директорка “Службеног гласника“, који је коиздавач фотомонографије коју чини 10 томова са 15.000 фотографија, Јелена Триван је казала да едиција од 10 књига не представља само историју живота и рада патријарха Иринеја већ СПЦ.

Навела и да ће они који буду читали фотомонографију примијетити колико су тешка времена и изазови пред којима је био патријарх у протеклих 10 година током којих су прослављени и велики јубилеји попут 1700 Миланског едикта, осам вјекова Ђурђевих ступова, шест вјекова Манасије…

Казала је да је било много тога и за бригу и много мудрих и тешких одлука, од могућег раскола у православној цркви у Украјини, до чињенице да је чинодејствовање на челу СПЦ обиљежила борба за наше светиње и народ на КиМ.

“Устоличени сте само двије године после проглашења независности Косова*, остављен вам је тежак терет који са радошћу носите и сваки дан се борите за Србе гдје год да живе“, рекла је Триванова и захвалила патријарху на смирености и на томе што мудро и храбро води СПЦ.

О патријарху Иринеју у филму чији је аутор директор Патријаршијске Управне канцеларије прота Стојадин Павловић, између осталих, говорио је и ректор нишке Богословије протојереј ставрофор Милутин Тимотијевић, који је за Танјуг казао да садашњи поглавар СПЦ одговара данашњем времену и да “брод српске цркве носи на најбољи могући начин“.

“Личност патријарха сабира цио српски народ у својој личности и преко њега се пресјецају све туге и среће. Он мора да носи све наше бриге, муке и невоље, молитвом и уздизањем ка Богу који нас може спасити у овом времену“, рекао је Тимотијевић.

Ињац: Иринејева битка за јединство СПЦ, показао велику храброст

У протеклих десет година, колико је протекло од избора Патријарха Иринеја за врховног поглавара Српске православне цркви, СПЦ се суочила са бројним изазовима, од којих је највећи покушај нарушавања њеној јединства,на које је сматра вјерски аналитичар Жељко Ињац патријарх Иринеј одговорио великом храброшћу и оданости Србији и српском народу.

Ступио је на пећки трон после, у народу, вјероватно, најомиљенијег српског патријарха, Павла, у вријеме када су у региону формиране нове државе и тако се српска православна црква нашла пред новим изазовима.

„Иринеј је један од ријетких патријараха који се нашао у таквом историјском моменту. Вјероватно досад у историји Српске цркве није постојао овакав моменат“, сматра верски аналитичар Жељко Ињац, упућујући на то да је формирање нових држава у региону оживело клановске аспирације у оквиру СПЦ .

Каже и да је патријарх успијевао до сада да се са њима носи, али да ће се тек видјети колико ће успјети да се избори са, како каже, пројектом који има за циљ да разбије и српску цркву и српски народ како би се његов утицај минимизирао.

„То је нажалост све оно што се дешава што указује на значај патријарха Иринеја“, истакао је Ињац у разговору за Танјуг.

Како каже, за разлику од времена претходног патријарха Павла, када је цркви, у ратном и страдалном времену за српски народ, красило јединство, сада су процеси такви да се у мирном времену црква покушава поделити на више дјелова, Иринеј је, наводи Ињац, веома скроман и праведан човек , а посебно се истиче, каже личном храброшћу.

„Иринеј је неко ко каже, оно што нико не смије да каже. Иринеј је рекао за режим у Црној Гори да је сличан НДХ режиму у Другом свјетском рату, што сумњам да би Павле икада изговорио. Мора му се одати признање за храброст јер то ниједан политичар није рекао, можда само неки аналитичар који ипак нема ту тежину и одговорност“, указао је он.

Ињац сматра да су скоро сви медији неправедно критички оријентисани према Иринеју и сматра да он готово да нема подршку у јавном мњењу.

„То је неправедно јер је Иринеј максимално предан Србији и српском народу. Имао је добре односе и са бившом влашћу, не само са актуелном, што и јесте улога цркве, да има добре односе са било којом световном влашћу“, напоменуо је Ињац.

Као велике проблеме који стоје пред СПЦ, па тако и патријархом, он наводи проблем такозване македонске цркве и „очекиваног“ раскола који, како каже, покушава да наметне Цариградска патријаршија.

„То ће се ријешити вјероватно као ‘украјински случај’, што ће за последицу имати одузимање ингеренција Српској цркви на својим вјековним просторима, над храмовима и манастирима који су јој одувек припадали и које су градили Немањићи“, сматра он.

Слична је ситуација и на КиМ и у ЦГ, „гдје се покушава успоставити некаква аутокефална црква за простор Косова и Црне Горе, уз претходно одузимање имовине“ додаје он и наводи као такође велики проблем изгласавање новог Устава од тројице „америчких“ епископа, Максима, Добријевића и Лонгина.

Мијењање имена Српске цркве води у црквени раскол, каже он, без обзира што исти епископи покушавају да се оправдају како не желе то да раде.

Ињац подсјећа да је црква је чак и за вријеме Турака уживала некакву цјеловитост и самосталност, али и подршку ‘освајачке државе’.

“ Али, овако нешто што се десило за вријеме комунизма и последично након распада Југославије је незабиљежено. Ријеч је о пројекту који има за циљ да разбије и српску цркву и српски народ како би се његов утицај минимизирао“, напомиње он.