БРИСТОЛ НИЈЕ ПАО

 

Али су пали чиновници Министарства одбране, заједно са министром и то на пољу части и људскости.

 

Ко је покушао да сакрије и украде 134 стана која је град дао за расељавање хотела у којем су још од 1991. године боравили избегли и заборављени?

 

После две године херојске борбе окончана је драма станара из хотела „Бристол“.

 

Пред вама је текст из пера вође станара хотела, господина Драгана Стојановића, пензионисаног заставника и члана УППС.

 

Управо у том хотелу за све нас из 1991. и 1992. године видели смо спас и отпочели нове животе. Нисмо ни слутили да ће нас наше колеге поново издати и преварити.

 

Прошло је 28 година и осим нас, нико не зна и не памти да су се упрво овде дешавала прва убиства и самоубиства, баш у породицама обескућених – одлуком државе. Зашто?

 

Да је држава урадила све по Уставу, ми не би били изложени даљем мучењу. Морали смо и били би сви стамбено збринути, одмах и у приоритету.

 

Уместо да нас стамбено збрину, наше похлепне колеге су одлучиле да нас користе као извор зараде па ради интерса над нама примењују нецивилизацијске методе и притиске.

 

Са нама “бристолцима“ су се толико заиграли па су нам, са намером мучења, искључили грејање на – 20˚с, развалили закључана врата, искључили лифт и кабловску, у два наврата искључили струју, прво на пет дана, а зазим на 28 дана, два пута доводећи нас до штрајка глађу.

 

Горе од тога је чињеница да су покушали да сакрију и украду 134 стана која је град дао за расељење станара хотела “Бристол“. За те станове дознали смо од бившег градоначелника сада министра финансија г-дина Синише Малог из средстава јавног информисања, што је потврдио и господин Горан Весић заменик градоначелника. У вези Бристола преписка Удружења војних бескућника Србије са Министарством одбране броји преко 100 аката и 1000 страница.

 

Још горе од тога је забрана присуства адвоката-медијатора на састанцима у МО. На исте нису позвани сви војни бескућници већ само одабрани станари, али и део штићеника из МО. На улазу у Министарство одбране, уз невиђене мере, претрес и одузимање мобилних телефона на састанку су могли да присуствују само позвани и по њиховом списку. Колико су им намере нечовечне говори и чињеница да је једнога часа Заштитник грађана постао медијатор па је на састанак у Министарству одбране позвао и председника Удружења војних бескућника Србије, Владу Ђукића, кога нису пустили да уђе у МО. Господин Пашалић је морао да интервнише како би се омогућило да и ми имамо свога представника.

 

Бесни на нас, свете нам се и са намером 17.07.2019. године изазивају хаварију на водоводним инсталацијама и потапају управо моју собу. Присебношћу станара избегнута је трагедија. На увиђај нико није хтео да изађе. Цивилна полиција не може јер се ради о војном објекту, а војна полиција неће.

 

Како је ВУ “Дедиње“ са намером (да хотел буде отворен) развалила браву на улазним вратима из Херцеговачке улице, а затим од 02.05.2019. године ВУ “Дедиње“ напушта рецепцију, ми смо како би заштитили имовину МО, своју имовину и наше голе животе били принуђени да организујемо 24 – часовно дежурство. Како изгледа дежурство ноћу у напуштеном објекту без светла у условима када вас обилазе уплашени азиланти који траже спас за себе, процените сами!

 

Докуменат од града Београда смо добили тек када смо писали Председнику Републике Србије, господину Вучићу, а они проследили граду. Од Министарства одбране још нисмо добили тражени докуменат из кога би се недвосмислено видело за кога су тражили станове.

 

Сваки станар “Бристола“ који је из разно разних разлога и због притисака напустио хотел у том моменту је имао стан у рукама, али је преварен .

 

Све облике притиска уз огроман напор издржало је само десет породица који су до решења дошли опет уз помоћ Председника Републике.

 

Рекло би се да смо победници, а у ствари сви смо губитници јер овакав нечовечан поступак Министра одбране је на штету свих нас.

 

Поражавајућа је чињеница да нас за то време нити један једини пут није контактирао нико из Удружења војних пензионера Србије. Чак нису одговорили ни на ултимативни акт Удружења војних бескућника Србије. Господин Вучковић је стамбени представник свих војних пентионера, па и војних бескућника и морао је сарађивати са изабраним стамбеним представником Удружења војних бескућника Србије. То што је на челу те организације генерал Драгањац је додатна срамота јер су највећи број војних бескућника и његови чланови. Војни бескућници према њему имају јасне захтеве које он не жели да реализује.

 

Срамни став у вези војних бескућника из Бристола заузео је и Клуб генерала. И њима је Удружење писало и нису добили одговор. Наше проблеме нису ставили ни на дневни ред иако су добрим делом због нечињења за наше стање и сами криви. Пре 27 година на челу колоне смо стајали ми, а они ни један генералски чин нису могли добити без нас.

 

Себе су сместили у станове, а на колону су заборавили. На жалост међу међу бескућницима има и генерала.

 

Чему онда могу да се надају удовице подофицира и деца којима су умрла оба родитеља? Ничему, они су убројани у 2500 обескућених без стана. Трагично је што они о нама не воде евиденцију, избрисали су нас и ставили како кажу и једнако-правни положај, да би себе уписали, што је чисто кривично дело.

 

Најгоре од свега је што настављају са намерном тортуром, па су тако ових дана породицама смештеним у Спортско рекреационом центару Сурчин искључили струју на два дана. Ми смо у “Бристолу“ имали барем улично светло и локале који су били вољни да нам помогну. Они у Сурчину, у шуми, то немају. Само замислите како је преноћити у шуми у мраку!

 

Гест Председника Републике Србије, господина Вучића, да помогне “Бристолу“ је требао бити сигнал да се отпочну радње коначног стамбеног решења војних бескућника и да се из Министарства удаље сви они који не поштују Закон и Устав Републике Србије и годинама годинама унижавају систем одбране.

 

То ме само наводи на размишљање да не желе да прекину јер се никога не боје. Научили су да не поштују решења и одлуке Министара, да не поштују закон и Устав, да погрешно саветују и коначно да не поштују чак ни Врховног команданта.

 

Уз помоћ медија и часних људи ћемо издржати. Без њих не би било ништа и овај пут им се захваљујем.

 

Заштитник грађана је схватио да смо ми у праву, изјавивши да он нема никакву сасрадњу са Министарством одбране и да је обавезан да обавести најважније надлежне иституције како би се и оне укључиле у решавање проблема.

 

Искористио би прилику и замолио све заинтересоване да нам се јаве. Да својим коментарима не збуњују јавност јер ми не тражимо ништа што нас не припада.

 

Велико хвала врху Удружења војних бескућника Србије за подршку које је допринело нашем коначном решењу.

 

Само тако удружени стигли смо до малог циља који ће омогућити решавање свеукупног проблема војних бескућника Србије.

 

Захвални смо и Председнику Републике Србије који је препознао проблем и нашао времена да исти реши.

 

Бристол није пао али су пали чиновници министарства одбране заједно са својим министром.

 

Драган Стојановић,
пензионисани заставник прве класе

 

Извор: „БИЛТЕН“,  гласило Удружења пензионисаних подофицира Србије, број 37, страна 14 и 15

 

——————————————————————————

НАПОМЕНА: Господин Стојановић је и дугогодишњи члан УВБС (војних бескућника Србије)

Пренето са: https://vojnibeskucnici.wordpress.com/2019/11/15/786/