Аутор Мирослав Матић
ГО АППВС
ПРВОМ ОСНОВНОМ ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ У БЕОГРАДУ
На основу члана 223 и 224 Законика о кривичном поступку
КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ
Против:
ДРАГАНЕ КАЛИНОВИЋ, Директорке Републичког Фонда за пензионо и инвалидско осигуранје-Дирекција Фонда Београд, ул.Др.Александра Костића бр.9
Због кривичног дела Неизвршенја судске одлуке из чл.340.став 1. И 2.Кривичног законика Републике Србије
О Б Р А З Л О Ж Е НЈ Е
Правоснажном пресудом Управног суда у Беораду бр.22 У 16588/13 од 10.04.2014.године уважена је тужба подносиоца којом је суд, обавезао туженог да у поступку поновног одлучиванја по ЖАЛБИ поступи по одредбама члана 199.став 2. И 235.став 2. Закона о управном поступку и одредбе члана 69.став 1. и 2.Закона о управним споровима ,донесе нови управни акт-решенје којим се подносиоцу усклађује војна пензија за 11,06% од 01.01.2008.године.
Уставни суд је у поступку по уставној жалби Николе Кнежевића из Београда, на основу члана 167.став 4. У вези члана 170. Устава Републике Србије на седници већа одржаној 4.децембра 2013.године, донео је
О Д Л У К У:
1.Усваја се уставна жалба Николе Кнежевића и утврђује да су пресудом Управног суда У. 10614/13 од 25. септембра 2013. године повређена права подносиоца уставне жалбе на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, док се уставна жалба у преосталом делу одбацуј.
2. Поништава се пресуда Управног суда У. 10614/13 од 25. септембра2013. године и одређује се да надлежни суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање - Дирекција Фонда, Београд, број 01-02/181.6.3 2114/13 од 28. маја 2013. године.
3.Полазећи од раније изложених правних схватања Уставног суда, a испитујући да ли је нови правни став доносиоца оспорене судске одлуке образложен на уставноправно прихватљив начин, Уставни суд у овом предмету посебно наглашава да се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензија није могла одвојено ценити у односу на војне осигуранике, јер су пензије остварене до 1. јануара2008. године, као и оне остварене после тог датума, морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених. Стога, чињеница да се ванредно усклађивање пензија односило на 2007. годину у којој су војни осигураници били у посебном систему социјалног осигурања у оквиру режима Закона о Војсци Југославије, није смела утицати на обавезу надлежног Фонда да по службеној дужности, изврши ванредно усклађивање пензија војним осигураницима у истом проценту као и корисницима пензија у осигурању запослених. Околност да приликом одређивања конкретног процента ванредног усклађивања пензија нису били узети у обзир износи војних пензија исплаћени у 2007. години, није давала основа другостепеном органу и Управном суду да посебно цене постојање законских услова за ванредно усклађивање пензија само за категорију војних осигураника, имајући у виду (да) су ти корисници пензија у погледу права на усклађивање пензија почев од 1. јануара 2008. године били укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања.
Након одлуке Уставног суда УЖ-8405/13, Управни суд је прихватио опште обавезујуће правно схватанје Уставног суда израженог у одлукама Уставног суда, доношенјем неколико хилјада пресуда.
Правоснажном пресудом Управног суда у Беораду бр.22 У 16588/13 од 10.04.2014.године уважена је тужба подносиоца којом је суд, обавезао туженог да у поступку поновног одлучиванја по ЖАЛБИ поступи по одредбама члана 199.став 2. И 235.став 2. Закона о управном поступку и одредбе члана 69.став 1. и 2.Закона о управним споровима , донесе нови управни акт-решенје којим се подносиоцу усклађује војна пензија за 11,06% од 01.01.2008.године.
На основу члана 69. став 1. и 2. Закона о управним споровима (Службени гласник Р. Србије, бр. 111/2009) законска обавеза туженог, као надлежног орган, била је да без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од достављања пресуде, донесе други управни акт - решење уместо поништеног,
при чему је везан правним схватањем суда и примедбама у погледу поступка изнетим у горе наведеној пресуди.
Обзиром на то да је истекао рок да тужени донесе други управни акт - решење уместо поништеног, прописан чланом 69. став 2. Закона о управним споровима, у складу са одредбама члана 71. став 1. поменутог Закона, ургенцијом туженом органу послатом дана 08. 08. 2014. године тужилац је захтевао да тужени одмах, а највише у року од 7 дана, донесете други управни акт – решење у поступку по његовој жалби, које ће бити засновано на правном схватању Управног суда и примедбама у погледу поступка изнетим у образложењу горе наведене пресуде, како је то прописано чланом 70. Закона о управним споровима.
Обзиром да тужени ни по истеку наведеног рока од 7 дана није донео други управни акт – решење у поступку по жалби био је принуђен да, у складу са одредбама члана 71. став 2. поменутог Закона, тражи од Управног суда доношење таквог акта – решења уместо поништеног, при чему је уједно захтевао да Управни суд поступи по одредбама члана 75. Закона о управним споровима.
Како Драгана Калиновић, као директор Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (лице које на основу закона, прописа или овлашћења врши одређене послове управљања, надзора или друге послове из делатности правног лица), до данашњег дана уопште није испунила обавезу наложену горе наведеном судском пресудом, предлажио је тужилаштву да против именоване и других одговорних лица из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање покрене кривични поступак.
Именована, за кривично дело Неизвршенја судске одлуке из члана 340.Кривичног законика, као и друга одговорна лица из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, за кривично дело Несавестан рад у служби из члана 361.Кривичног законика, недоношенје новог акта-решенја у извршенју пресуда Управног суда бр.22 У 16588/13 од 10.04.2014.године и бр.13854/15 од 26.11.2015 године против којих подносим кривичну ПРИЈАВУ и то:
1.ЕНВЕРА НИКШИЋ, директора Сектора за оствариванје права за ПИО, одговоран за незаконит рад Оделенја ПИО у вођенју поступка у доношенју новог акта-решенја у извршенју горе поменутих пресуда Управног суда. Одговоран је због пропуштанја надзора рада и кретанје списа докумената из Дирекције РФ ПИО до Филијала. Био је свестан да по одредби члана 69.став 1.и 2.ЗУС-а, и одредби чланова 199.став 2.,235.став 2. И 245.став 3.Закона оопште управним пословима, доношенје решенја у извршенју пресуда Управног суда се врши у Оделенју за ПИО. Био је свестан да ће због незаконитог рада наступити тежа повреда права и имовинска штета. Из оваквог односа повређене су одредбе члана 15.,22.,25. И 26.Кривичног законика (нечинјенје,кривица,умишлјај,нехат).
2.МОМИРА ЛАЛИЋ, нечелница Оделенја за ПИО, одговорна за незаконит рад оделенја у којем се воде управни поступци доношенја нових аката-решенја у извршенју горе поменутих пресуда Управног суда. Одговорна је због прослеђиванје списа докумената у Филијале јер на основу одредби чланова 199.став 2.,235.став 2. И 245.став 3.ЗУП-а, и 69.став 1. И 2.ЗУС-а доношенје решенја се врши у Оделенју за ПИО а не у Филијали. Била је свесна да ће због незаконитог рада у оделенју у овој правној ствари наступити тежа повреда права и имовинска штета за тужиоца. Одговорна је због нарушаванја одредби чланова 9. И 125.ЗУП-а (пријем на разговор до доношенје рашенја и за непоступанје-неодговаранје на писмене захтеве, ургенције и жалбе. Непоштованје одредби чланова 208. И 236.ЗУП-а (жалба). Из оваквог несавестног рада у служби-оделенју повређене су одрдбе члана 15.,22.,25. И 26.Кривичног законика (нечинјенја,кривица,умишлјај,нехат и намера).
3.МИРОСЛАВА ЖУГИЋ, заменица начелнице Оделенја ПИО која је одговорна за потписиванје незаконитих решенја у извршенју пресуде Управног суда. Била је свесна да ће доћи до повреде права и веће имовиске штете тужиоца. Из оваквог несавестног рада у служби повређене су одредбе члана 15.,22.,25 и 26.Кривичног законика (нечинјенје,кривица,умишлјај,нехат и намера.
За горе наведена кривична дела неизвршења судске одлуке и несавестан рад у служби, поновлјена су у неколико хилјада пута у пресудама Управног суда бр. I-2 У 10731/13 од 27. 03. 2014. године, 7 У. 20565/13 од 19. 03. 2014. године, 18 У. 17559/13 од 26. 03. 2014. године, I-20 У. 16902/13 од 25. 03. 2014. године, 9 У. 5520/14 од 12. 06. 2014. године, 23 У. 9775/13 од 28. 05. 2014. године, I-21 У. 7419/13 од 04. 07. 2014. године и бројних других пресуда Управног суда.
Кривично дело неизвршенја судске одлуке из члана 340.Кривичног законика и кривично дело несавестан рад у служби службених лица РФ ПИО из члана 361.Кривичног законика, пресуд Управног суда бр. 22 У 16588/13 од 10.04.2014.године, поновлјено је у неизвршенју пресуде подносиоца пријаве у Бр. 6 13854/15 од 26.11.2015.године, која ни после 7 месеци није извршена. Доказ у прилогу ове пријаве.
НЕСАВЕСТАН РАД У СЛУЖБИ СЛУЖБЕНИХ ЛИЦА У ОДЕЛЕНЈУ ПИО, СЕКТОРА ЗА ОСТВАРИВАНЈЕ ПРАВА У РФ ПИО ИЗ ЧЛАНА 361.КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА, НЕДОНОШЕНЈА НОВОГ АКТА-РЕШЕНЈА У ИЗВРШЕНЈУ ПРЕСУДЕ УПРАВНОГ СУДА БР.13854/15 ОД 26.11.2015.ГОДИНЕ
Несавестан рад у служби, члан 361.Кривичног законика, гласи:
Службено лице које кршенјем закона или других прописа или општих аката, пропуштанјем дужности надзора или на други начин очигледно несавесно поступа у вршенју службе, иако је било свесно или је било дужно и могло бити свесно да услед тога може наступити тежа повреда права дргог или имовинска штета, па
таква повреда, односно штета у износу која прелази четристопедесет хилјада динара и нступи, казниће се новчаном казном или затвором до три године.
Рад службених лица у овој правној ствари неизвршенје пресуда управног суда бр.22 У 16588/14 од 10.04.2014.г, и бр.13854715 од 26.11.2015.године, недоношенја новог акта – решенја је кривично дело из члана 361.Кривичног законика, Несавестан рад у служби.
Након 7 месеци (19.06.2014.г) ћутанја и неодговаранја на дописе тужиоцу ни Управном суду Тужени –РФ ПИО-ДИРЕКЦИЈА ФОНДА БЕОГРАД донео је Решенје бр..01-02/181.6.3 18877/13. од 18.11.2014.године, којим се: ЖАЛБА УВАЖАВА, Поништава се решенје Филијале за град Београд бр.181.6-2 01162/13 oд
23.08.2013.г, и предмет ВРАЋА првостееном органу на поновни поступак и одлучиванје, по одредби чл. 232.став 2.ЗУП-а .
Доказ: Решенје бр.01-02/181.6.3 18877/13 од 18.11.2014.године.
Тужени није поступио по правном схватанју суда исказану пресудом бр.22 У 16588/13 да се оспорено решенје не може прихватити као правилно и на закону засновано, будући да је донето уз повреде правила поступка прописане одредбама члана 199.став 2. и члана 235.став 2.ЗУП-а, да у поступку поновног одлучиванја по жалби, отклони повреде правила поступка на које му му је указано овом пресудом и своју одлуку засновати на правном схватанју суда, сагласно члану 69.став 2.ЗУС-а и одредбом чл.245.став 3.Закона о управном поступку који се односи на понавлјанје поступка.
Члан 245.став 3.Закона о управном поступку гласи:. Када се понавлјанје поступка тражи по решенју које је донесено у другом степену,првостепени орган који прими предлог за понавлјанје поступка приклјучиће списе предмета и доставиће их органу који је решавао у другом степену.
Доношенјем решенја по одредби члана 232.став 2.ЗУП-а је кривично дело учинјено да се не не донесе нови акт-решенје по члану 69.став 1. и 2.ЗУС-а и члана 245.став 3.ЗУП-а, је кривично дело одредбе члана 361.став 1.Кривичног законика, НЕСАВЕСТАН РАД У СЛУЖБИ.
Одредбом члана 69.ЗУС-а, не може се предмет враћати у поступак по чл.232.став 2.ЗУП-а, с обзиром да је предмет као другостепено решенје поништен у Управном спору. Понавлјанје поступка решенја које је било и поништено у управном спору решава орган чије је решенје оспорено.Тужени наставлја са Несавесним радом што је кривично дело у извршенју пресуде Управног суда у доношенју новог акта-решенја.
Решенјем Филијала за град Београд бр.181.6-2-430/15 од 23.06.2015.године, одбија решенје Дирекције фонда Београд бр.01-02/181.6.3 6216/15 од 12.маја 2015.године, не поступа по чл.232.став 2.ЗУП-а, како је захтевао другостепени орган.
Доказ: Решенје Филијале за град Београд бр.181.6-2-430/15 од 23.06.2015.године.
Тужилац је поднео жалбу на горе поменуто решенје Филијале за град Београд, тражећи од другостепеног органа примене одредбу члана 232.став 1.ЗУП-а, да сам донесе нови акт решенје у извршенју пресуде.
Тужени после 14 месеци, од изласка пресуде Управног суда и 10 месеци од доношенја првог решенја у овој правној ствари доноси решенје противно правном схватанју и примедаба суда и противно свом решенју од 18.11.2014.године.
Решенјем Дирекције фонда Београд бр.01-02/181.6.3 9706/15 од 21.09.2015.године, одбија се жалба тужиоца на решенје Филијале за град Београд бр. 181.6-2 430/15 од 23.06.2015.године, прихвата се решенје филијале за град Београд.
Доказ: Решенје другостепеног органа Дирекције фонда Београд бр.01-02/181.6.3 9706/15 од 21.09.2015.године.
Овим решенјем повређен је члан 361.Кривичног законика. Решенје туженог од 18.11.2014.г, прихвата се правно схватанје Уставног суда и примедбе управног суда, а Решенјем од 23.09.2015.године, све то се одбацује, не уважава се жалба тужиоца и доноси решенје противно правилима и примедбама поступка која су била у обавези туженог по пресуди Управоног суда.
Поступанје службених лица у вођенју поступка , потписника решенја заменика начелника Оделенја ПИО, Сектора за оствариванје права из ПИО, Дирекције фонда Београда у извршенју-неизвршенју пресуде Управног суда бр.22 У 16588/13 је Несавестан рад у служби из одредбе члана 361.Кривичног законика.
Службена лица Оделенја ПИО, Сектора за оствариванје права ПИО, Дирекције фонда Београд, заменик начелника Оделенја ПИО Жугић Мирослава потписник решенја и службено лице које је водило поступак Лјилјана Богојевић учиниле су кривично дело члан 15., 22.,25.,26. Кривичног законика (нечинјенје,кривица,умишлјај и нехат).
Тужилац је 02.10.2015. године поднео тужбу Управном суду против решенја бр.01-02/181.6.3 9706/15 од 21.09.2015.године.
Управни суд је 26.11.2015. године, донео пресуду бр. 6 У 13854/15.
Управни суд у Београду донео је пресуду бр..6 У 13854/15 oд 26.11.2015.године. kojoм СЕ ТУЖБА УВАЖАВА, ПОНИШТАВА Решенје РФ ПИО – ДИРЕКЦИЈА ФОНДА БЕОГРАД БР. 01-02/181.6.3.9706/15 od 21.09.2015.године, и предмет ВРАЋА надлежном органу на поновно одлучиванје.
ПОСТУПАНЈЕ ТУЖЕНОГ У ДОНОШЕНЈУ НОВОГ АКТА-РЕШЕНЈА У ИЗВРШЕНЈУ ПРЕСУДЕ ПОНАВЛЈА СЕ СА ИСТИМ СЛУЖБЕНИМ ЛИЦИМА И ИСТИМ КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА
Управни суд је оценио да се оспорено решенје не може прихватити каo првилно и по закону засновано, будући да је донето уз повреде правила поступка прописане одредбама члана 199.став 2. И члана 235.став 2.Закона о опште управном поступку („Сл.лист СРЈ“,БР.33/97 И 31/01 И „Сл.гласник РС“, бр. 30/10) па ће тужениорган у поступку поновног одлучиванја по ЖАЛБИ , отклонити повреде правила поступка на које му је указано овом пресудом и своју одлуку засновати на правном схватанју суда, сагласно члану 69.став 2.Закона о управним споровима.
Пресудом Управни суд je обавезао туженог да у поступку поновног одлучиванја по ЖАЛБИ поступи по одредбама члана 199.став 2.,235.став 2.Закона о опште управном поступку и члана 69.став 1. и 2.Закона о управним споровима. Oдредбе чланова 199.став 2. и 235.став 2.ЗУП-a, и одредбе члана 69.став 1. и 2. Закона о управним споровима:
-На основу члана 69. став 1. и 2. Закона о управним споровима (Службени гласник Р. Србије, бр. 111/2009) законска обавеза туженог, као надлежног орган, била је да без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од достављања пресуде, донесе други управни акт - решење уместо поништеног, при чему је везан правним схватањем суда и примедбама у погледу поступка изнетим у горе наведеној пресуди.
13.01.2016.године, упутио сам Захтев РФ ПИО, директору Сектора ПИО, за пријем на разговор до доношенја решенја на пснову одредби 9. И 125.Закона о опште управном поатупку. Није прихваћен захтев ни обавештенје из којих разлога тужилац није примлјен на разговор.
25.01.2016.године, поднео сам по одредби члана 71.став 1.Закона о управним споровима, захтев за извршеннје пресуде бр.6 У 13854/15 од 26.11.2015 године.
Тужени РФ ПИО-Дирекција фонда Београд донео је решенје бр.01-02/181.6.3 9706/15. Од 18.01.2016.године, којим се ЖАЛБА УВАЖАВА, Поништава се решенје Републичког фонда за ПИО-Филијала за град Београд бр.181.6-2 430/15 од 23.06.2015.године.
Тужени прихвата пресуду Управног суда али не поступа по одредбама члана 199.став 2. И 235.став 2.ЗУП-а и одредбе члана 69.став 2.Закона о управним споровима, да по одлуци суда када је поништено другостепено решенје, донесе нови акт-решенје понавлјанјe поступка на основу одредбе члана 245.став 3.Закона о опште управном поступку.
Тужени у решенју наводи: „У поступку извршенја пресуде Управног суда 13854/15 од 26.11.2015.године, придржавајући се примедби и правног схватанја као обавезних, у смислу члана 69.Закона о управним споровима, Дирекција фонда је по оцени навода жалбе И доказа у предмету установила да је да је жалба основана па се ожалбено решенје поништава у смислу члана 232.став 2.ЗУП-а и предмет враћа првостепеном органу да у поновном поступку одлучи о захтеву поднетом 23.11.2009.године за усклађиванје пензије имајући у виду наводе изнете у пресуди суда.“
Одредбом члана 69.ЗУС-а, не може се предмет враћати у поступак по чл.232.став 2.ЗУП-а, с обзиром да је предмет као другостепено решенје поништен у Управном спору. Понавлјанје поступка решенја које је поништено у управном спору решава орган који је донео поништено решенје.
Доношенјем решенја по одредби члана 232.став 2.ЗУП-а је кривично дело учинјено да се не не донесе нови акт-решенје по члану 69.став 1. и 2.ЗУС-а и члана 245.став 3.ЗУП-а, је кривично дело по одредби члана 361.став 1.Кривичног законика Републике Србије, НЕСАВЕСТАН РАД У СЛУЖБИ, и члана 15. Став 1. истог закона којим је кривично дело учинјено а би се избегло или пропуштанјем да се донесе нови акт-решенје по судској одлуци.
Службена лица Оделенја ПИО, Сектора за оствариванје права ПИО, Дирекције фонда Београд, заменик начелника Оделенја ПИО Жугић Мирослава потписник решенја и службено лице које је водило поступак Лјилјана Богојевић учиниле су кривично дело чл.15.став 1 и 2., члан 22.,25.,26. Кривичног законика и одредбе члана 361.Кривичног законика Републике Србије. Несавестан рад у служби.
ЗАХТЕВИ И ЖАЛБЕ ТУЖИОЦА, ТУЖЕНОМ ЗБОГ НЕПРАВИЛНОГ ВОЂЕНЈА ПОСТУПКА У ОДЕЛЕНЈУ ЗА ПИО. СЕКТОРА ЗА ОСТВАРИВАНЈЕ ПРАВА ЗА ПИО.
01.03.2016.године, туженом –РФ ПИО-Дирекција фонда Београд поднео сам жалбу због недоношенја новог акта-решенја по пресуди Управног суда бр.13854/15 од 26.11.2015.год.
Одредбама члана 208. И 236.ЗУП-а тужени доноси решенје, које није по одлуци туженог донео првостепени орган.
По члану 245.став 3.ЗУП-а понавлјанје поништеног решенја туженог у управном спору доноси орган чије је
решенје поништио суд.
Жалба је по одлуци Начелника Оделенја ПИО, Момире Лалић са списима предмета послата у Филијалу за град Београд на поновни поступак за доношенје решенја.
13.маја 2016.године, тужилац је поднео ургенцију туженом за доношенје новог акта-решенја у извршенју пресуде управног суда. Тужилац је захтевао по члану 9. и 125.ЗУП-а разговор до доношенја решенја. Тужени није поступио по захтеву тужиоца.
20.06.2016.године, тужилац је поднео захтев туженом за доношенје решенја у извршенју пресуде управног суда. Тужени није прихватио захтев у решаванје већ је придружио списима предмета која се налазе у Филијали.
23.06.2016.године тужилац је поднео жалбу по чл.208. и 236.ЗУП-а коју треба да решава тужени-Дирекција фонда. Тужени је жалбу придружио спису предмета каја се налазе у Филијали за град Београд.
Вођенје поступка у извршенју пресуде и доношенје новог акта-решенја je u Оделенју ПИО, Сектора за оствариванје права за ПИО по одредби члана 245.став 3.ЗУП-а. Списи предмета из филијале доставлјају се другостепеном органу који по одлуци суда доноси нови акт-решенје понавланjem поступка због решенја које је суд поништио.
Из свега изнетог произилази да су, у конкретном случају, неспорне одлучне чињенице од којих зависи примена Закона, а управни органи, који не негирају постојање тих одлучних чињеница, повредили су материјално право на штету тужиоца.
На крају овог образложенја понавлјам неке доказе уз приказиванје нових у цилју болјег сагледаванја и разумеванја правне ствари у овој пријави и то:
-Повреди општеобавезујућих правних схватања, ставова и оцена из одлука Уставног суда Републике Србије, УЖ-8405/13 , повреда чл.32.Устава, Лјудска и манјинска права, право на правично суђенје и суђенје у разумном року
-Пресуда Управног суда повреда одредбе чл.7.,69.ЗУС-а,199.,235. И 245 став 3.зуп-а
-Члан 245.став 3.Закона о управном поступку гласи:. Када се понавлјанје поступка тражи по решенју које је донесено у другом степену,првостепени орган који прими предлог за понавлјанје поступка приклјучиће списе предмета и доставиће их органу који је решавао у другом степену.
-Време када је Тужени прихватио Уставну одлуку УЖ-8405/2013. пресуде Управног суда по основу правног схватанја Уставног суда, примедаба Управног суда у погледу поступка. Доказује ова ИНИЦИЈАТИВА ОД 05.05.2014.године, бр.481-2804/14 од 05.маја 2014.године
-РФ ПИО-ДИРЕКЦИЈА ФОНДА, КАБИНЕТ ДИРЕКТОРА ФОНДА шалје Иницијативу за хитно решаванје питанја ванредног усклађиванја војних пензија за 11,06% почев од 01.01.2008.г Министарству за рад,запошлјаванје,борачка и социјална питанја на личност минстра А.Вулина.
-У иницијативи се наводи да је Уставни суд признао право на ванредно усклађиванје пензија војних осигураника за 11,06% са образложенјем да је повређено право подносиоца уставне жалбе наједнаку правну заштиту и правично суђенје чл.32.Устава РС.
Након ових одлука Уставног суда , Уставни суд је прихватио правне ставове Уставног суда, ти ставови се изражавају у следећем;
1. Да се испунјеност законских услова за признаванје права на ванредно усклађиванје пензије није могло одвојено ценитиу односу на војне осигуранике, јер су пензије остваренендо 01.01.2008..фодине, као оне остварене после тог датума,морале бити усклађене на исти начин,под истим условима и у истој висини као и пензијекорисника у осигуранју запослених. Стога, чинјеница да се ванередно усклађиванје пензија односило за 2007.годину, у којој су војни осигураници били у посебном систему социјалног осигуранја у оквирурежима Закона о Војсци Југославије, није смела утицати на обавезу надлежног фонда да, по службеној дужности, изврши ванредно усклађиванје пензија војним осигураницима, у истом проценту као и корисницима пензија у осигуранју запослених, имајући у виду да су ти корисници пензија у погледу права на усклађиванје пензија почев од 01.01.2008.године, били уклјучени у општи систем пензијског и инвалидског осигуранја.
2. Имајући у виду тренутно сасновану праксу судова, неопходност доношенја решенја у извршенју пресуда управног суда од стране фонда ПИО, најаву подношенја кривичних пријава од странеУдруженја војних пензионера Србије због неизвршенја пресуда Управног суда, као и чинјеницу да је у току 2013.године поднето више од 30.000 тужби корисника војних пензијау парничном поступку за које се може очекивати да ће бити усвојене, и да че се број тужби увећавати сваке наредне године уз наплатузаконске затезне камате и трошкове поступка у изразито високом проценту у односу наглавни дуг, нужно је системско решаванје овог проблема, како би се обезбедила јединствена примена законских прописа и сманјило оптерећиванје буджетских средстава Републике Србије.
3. Уколико се прихвати претходно наведени правни ставУставног суда који је прихваћен и од стране Управног суда као и од судова опште надлежности у парничном поступку, хитно је потребно организовати састанак представника Министарстава за рад, запошлјаванја,борачка и социјална питанја, Министарства финансија и Министарства правде ради заузиманја става о будућем поступанју Фонда ПИО по ово питанју и доношенја акта надлежног државног органа у вези са следећим:
1. Да ли са усклађиванјем војних пензија од 11,06% односи на основицу исплаћене пензије за децембар 2007.године (у ком случају би те пензије биле практично повећане за 6,58% јер су од 01.01.2008.године, већ услађене за 4,21%) или се односи на основицу исплаћене пензје за јануар 2008.године ( у ком случају би биле усклађене по основу оба закона, па би се укупно усклађенје износило 15,7
Посебно напоминјемо да је фонд ПИО у претходном периоду, у више наврата, званичнм писаним путем обавештавао Министарство финансија и Министарство рада, запошлјаванја и социјалне политике о проблемима финансијског оптерећенја буджетских средстава како би се проблем решио на системски начин.
Сходно свему наведеном, молимо Вас за хитно поступанје имајући у виду да су почели да теку рокови за извршаванје пресуда Управног суда којих тренутно има 250 (мај 2014.година) и да је за правилно поступанје Фонда ПИО неопходно утврдити адекватна решенја у вези са усклађиванјем пензија војних осигураника путем доношенја акта надлежног државног органа.
ЦИТАТ из ПРАКТИКУМА- ПАВОСНАЖНОСТ СУДСКЕ ОДЛУКЕ.
Тужилац је странка која је у спору успела и мора да зна да је чврста у свом праву и да ће јој у случају потребе помоћи држава да то право оствари, док друга страна која је пресудом обавезна мора да зна да ће обавезу која је одлуком предвиђена морати да испуни доброволјно или под претнјом принудног
извршенја.
Пресуда на ауторитиван начин регулише понашанје странака у пресуђеној ствари и она мора да буде истовремено и извор правне сигурности, а то можесамо ако је регулисано правног односа пресудом коначно и неизменјиво.
Закон делује према свакоме а пресуда је законкоји је применјенна конкретни спорни однос међу конкретним странкамаи да за те странке представлја индивидуални закон за решенје спорног односа.
У извештају о ревизији завршног рачуна РФ ПИО за 2014.годину, правилност послованја бр.400-525/2015..05.11. се констатује:
Писмом руководству од 20.маја 2015.године препоручили смо фонду да надлежном министарству и министарству за финансије упути иницијативу са предлогом начина извршенја усклађиванја пензија војних осигураника.
У информацијину вези са ванредним усклађиванјем војних пензија за 11,06% почев од 01.01.2008.године фонд је навео да до 31.0ктобра 2014.године постоји 6.000 пресуда Управног суда у корист корисника војних осигураникана по којима није поступлјено.
Ове повреде материјалног права имају за последицу не само материјалну штету коју трпи тужилац већ оне нарушавају и основна људска права призната у свим демократским државама, (утврђена Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, коју је 1950. године усвојио Савет Европе) а која се, поред осталог, састоје у једнакости пред законом, забрани дискриминације, као и праву на живот – егзистенцију.
ПРИЛОЗИ:
1.Пресуда Управног суда бр.22 У 16588/13 0д 10.04.2014.године,
2.Решенје РФ ПИО-Дирекција фонда Београд бр.01-02/ 181.6.3 18877/13,
3.Решенје Филијале за град Београд бр.181.6.2-430/15 од 23.06.2015.године,
4.Решенје РФ ПИО – Дирекција фонда Београд бр.01-02/181.6.3 9706/15 од 21.09.2015.
5.Пресуда бр.13854/15 од 26.11.2015.године,
6.Решенје РФ ПИО бр.01-02/181.6.3 9706/15 од 18.01.2016.године,
7.Захтев директору Сектора за оствариванје права за ПИО 13.ЈАНУАРА 2016.године,
8.Захтев за извршенје пресуде Управног суда бр.13854/15, чл.71.став 1.ЗУС-а.25.01.2016.
9.Жалба Дирекцији због недоношенја Решенја по чл.208 и 236.ЗУП-а 01.03.2016.године,
10.Ургенција Дирекцији за доношенје решенја у извршенју пресуде бр.13854/15 ,
11.Захтев Дирекцији за извршенје пресуде 20.06.2016.године,
12.Жалба Дирекцији по чл 208 и 236.ЗУП-а 23.06.2016.године11.Захтев Дирекцији за извршенје пресуде 20.06.2016.године,
Београд,11.07.2016.године МАТИЋ МИРОСЛАВ
Београд,ул.Виноградски венац бр.20
064/9198-470