Болен

Од адвоката Милорада Вукосава добили смо Одлуку Уставног суда Уж – 9515/2012 од 13.новембра 2014.године, која се односи на тзв. „мали дуг“, настао за временски период 01.август 2004. – 30.новембар 2007.године
Овом Одлуком усвојена је Уставна жалба Лене Бошковић, кориснице породичне пензије из Ужица, утврђено да јој је пресудама Основног и Вишег суда из Ужица повређено право на правично суђење, те је Уставни суд поништио пресуду Вишег суда, и одредио да исти суд поново одлучи о жалби подноситељке изјављеној против пресуде Основног суда.

Овде треба уочити две битне ствари :

1.Тумачење почетка тока рока застаревања потраживања, и
2.Понашање Вишег суда у Ужицу који одустаје од свог првобитног налога који је дао првостепеном суду, и тиме мења своје правно становиште.

Пресудама Основног и Вишег суда у Ужицу одбијен је као неоснован тужбени захтев због застарелости потраживања. По њиховом тумачењу, како је последња пензија предметног потраживања, за новембар 2007.године исплаћена у децембру 2007.године застарелост је наступила у децембру 2010.године, дакле истеком субјективног рока од три године, сходно члану 376. Став 1. Закона о облигационим односима.
Како је тужба поднета 27.октобра 2011.године, иста је одбијена применом управо горе наведеног.
Своју жалбу тужиља је базирала на чињеници да није утврђено када је она сазнала за насталу штету, тј. када јој је достављено Управно решење о усклађивању породичне пензије, и да је тек по пријему решења могао почети да тече рок за застаревање потраживања.
Уставни суд је ово уважио и оценио да је у конкретном случају произвољно примењено материјално право на штету подноситељке Уставне жалбе тиме што је субјективни рок застарелости њеног потраживања рачунат од дана прве исплате породичне пензије након њеног усклађивања, уместо од дана достављања Управног решења о усклађивању.

Интересантно је уочити да је Уставни суд у делу тачке 5.своје Одлуке указао Вишем суду у Ужицу да је исти „имао већи степен обавезе да образложи своју одлуку у том делу, у смислу давања разлога зашто је одустао од свог првобитног налога који је дао првостепеном суду у укидајућем решењу, односно који су то нови разлози и чињенице због којих је променио своје правно становиште поводом доказивања релевантне чињенице - достављања управног решења подноситељки уставне жалбе.
Уставни суд указује на свој став да је за оцену да ли су испуњени стандарди права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, неопходно сагледати да ли је суд правног лека испитао одлучна питања која су пред њега изнета или се задовољио пуким потврђивањем одлуке нижег суда“.
У овом случају Виши суд је очигледно урадио управо то : задовољио се пуким потврђивањем одлуке нижег суда.

ПРИЛОГ : ОДЛУКА Уставног суда Уж – 9515/2012