Аутор Болен

Да ли је крај заиста увек крај, или тек нови почетак ?
Ових дана, колега И.П.(Пуно име и презиме су ми познати, али их на његов захтев не објављујем, прим. Болен), добио је РЕШЕЊЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА у Новом Саду, којим се ДОЗВОЉАВА РЕВИЗИЈА туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору, а у вези остваривања права на усклађивање пензије од 11,06 одсто.
Пошто је Решење Апелационог суда срочено на свега 2,5 стране, где се не може сагледати у потпуности ток читавог поступка, a како сам кроз разговор са колегом И.П. са истим лично упознат, изнећу како је он хронолошки текао:

- Дана 29.10.2013.године, Основни суд у Сомбору доноси Пресуду којом се тужбени захтев ДЕЛИМИЧНО УСВАЈА.
Овом Пресудом колеги И.П. признато је право на ванредно усклађивање пензије од 01.01.2008.године по вредности бода од 9,02 динара.

-Дана 12.11.2013.године на донету Пресуду Основног суда, жалбу Вишем суду улажу и тужилац и тужени(РФПИО).
Tужилац то чини тако што прихвата Пресуду у досуђеном делу, док жалбом тражи признавање разлике вредности бода од 9,02 до 9,40 динара, а тужени из већ свима добро познатих и шаблонизованих разлога.

-Дана 08.05.2014. године Виши суд у Сомбору доноси Одлуку којом одбацује жалбу и тужиоца и туженог, потврђује Пресуду Основног суда, чиме она постаје ПРАВОСНАЖНА.

-Након добијања ове правоснажне Пресуде тужилац подноси Уставну жалбу Уставном суду само на део Пресуде којим је признато право на вредност бода од 9,02 динара уместо 9,40 динара.
Уставну жалбу шаље поштом и уз њу прилаже „пакет“ пратеће документације тежак чак 3,1 килограм.

-Дана 28.05.2014.године Пресуда постаје ИЗВРШНА.

-Дана 12.06.2014.године, адвокат туженог, преко Основног суда у Сомбору подноси против Пресуде Вишег суда ванредни правни лек РЕВИЗИЈУ Врховном касационом суду

-Дана 02.10.2014.године Апелациони суд(!) у Новом Саду доноси горе поменуто Решење о ДОЗВОЉЕНОЈ РЕВИЗИЈИ и

-Дана 21.10.2014. године враћа списе предмета Основном суду у Сомбору ради спровођења дела поступка по Ревизији.

-Уставни суд се још увек не оглашава.

Све ово неодољиво асоцира на цурење песка у пешчаном сату. Када дође до краја сат се једноставно окрене на другу страну, па испочетка, или, далеко било, као у чувеном филму „Чаробњак из Оза“, где је зла вештица имала пешчани сат са црвеним песком да би мерила време до Доротине смрти.

Ми смо до сада готово сав наш напор усмеравали ка судовима, и од њих тражили и очекивали решење.
То је апсолутно логичан и нормалан пут, али само у уређеним друштвима. А како је Србија још увек прилично далеко од тог доброг друштва уређених друштава, тако смо и ми на истој раздаљини од решења нашег проблема.

Данас је и малој деци кристално јасно, да ИЗВРШНА ВЛАСТ тотално и неприкосновено, контролише и зауздава СУДСКУ ВЛАСТ, држећи је на повоцу, и то веома кратком.
Погрешно би било рећи да је то ексклузивна карактеристика или изум само актуелне власти, јер чиниле су то без изузетака и све претходне, тако да се ово може сматрати само наставком једне лоше тенденције, која нарочито изражена и појачана у периоду транзиције, готово да прераста у традицију.
Није дакле“грешка“ у судовима и судијама и не очекујмо од њих правду и решење, ма како то апсурдно звучало, јер ово није њихово време.
„ГРЕШКА“ је у ИЗВРШНОЈ ВЛАСТИ, а овакви какви јесу, „(НЕ)ЗАВИСНИ“судови су, ни криви ни дужни, само њен продукт и њено дегенеративно ткиво.

МИ СМО СУДОВЕ И СУДИЈЕ УБЕДИЛИ, то је аксиом.
Судије су људи од „заната“, знају они и те како добро на чијој страни је право, а на чијој неправо.
Нажалост, с друге стране, знају веома добро и све домете доктрине и праксе савременог деспотизма на овим нашим просторима, знају ко је газда, апсолута и цар, а ко поданик, и колика је цена нарушавања таквог односа.
И према томе се равнају, хтели ми то или не, и признали они то или не.

Зато морамо наћи начин да „дотерамо цара до дувара, “ тј. убедимо извршну власт да прогута ту, за њих горку пилулу звану 11,06 одсто. Јер, подвлачим још једном, судије смо убедили и они се де факто више ништа не питају, већ само по налогу, окрећу с једне на другу страну горе поменути пешчани сат.
А ко би то у овом „нашем филму“ могао бити „чаробњак“, ко „зла вештица“ а ко „Дороти Гејл“, просудите сами.


У прилозима се налазе:

1.Ревизија туженог против Пресуде Вишег суда у Сомбору
2.Решење Апелационог суда у Новом Саду