Фискални савет предложио решења која у обзир узимају и инфлацију, раст зарада, као и повећање БДП-а

 

(Фото А. Васиљевић)

 

Како ће се усклађивати пензије од 2020. године још није дефинисано, а у Фискалном савету кажу да би усвајање нове формуле за усклађивање пензија требало да буде један од приоритета економске политике у 2019. години. Предложили су пет модела и понудили их јуче јавности на дискусију. По њиховим речима, све формуле су економски одрживе и издашније од досадашње, уз услов да се истраје на реформама из 2014. године.

Једно од будућих решења може бити усклађивање са инфлацијом и делом раста бруто домаћег производа (БДП) преко два одсто, затим пo 50 одсто са инфлацијом и растом БДП-а, као и по 50 одсто са инфлацијом и растом просечних зарада. Алтернатива је да се пензије усклађују 40 одсто са инфлацијом и 60 одсто са растом просечних зарада, као и 30 одсто са инфлацијом и 70 одсто са растом укупне масе зарада.

Фискални савет наводи да су, поред одабира нове формуле за усклађивање пензија, потребна фискална правила која ће обезбедити да укупни расходи за пензије у будућности буду између 9,5 и 10,5 одсто БДП-а.

Кажу да је могуће усвојити предлог појединих пензионерских удружења да се пензије усклађују са инфлацијом и растом БДП-а од преко два одсто.

– Поједина пензионерска удружења предлагала су протеклих година да се постојећа формула за усклађивање пензија са инфлацијом и делом годишњег раста БДП-а од преко четири одсто замени издашнијом формулом, која би, поред инфлације, пензије увећавала за део раста БДП-а преко два одсто годишње. Пројекције Фискалног савета показују да би, осим у случају настанка ванредно велике економске кризе, ова формула за усклађивање пензија могла да буде економски одржива у наредним годинама. Имајући у виду да је ова формула асиметрична и да омогућава реално повећање пензија само у годинама привредног раста већег од два одсто, могуће је прописати формулу која узима у обзир и ниже стопе привредног раста, тако што би се пензије усклађивале 50 одсто са инфлацијом и 50 одсто са растом БДП-а, наводи Фискални савет.

Могуће је и поново прописати швајцарску формулу за усклађивање пензија, која је подразумевала усклађивање 50 одсто са инфлацијом и 50 одсто са растом зарада. Она је имала широку друштвену подршку, док 2006. године није укинута услед (неоснованог) инсистирања Светске банке. Реалистичне пројекције економских кретања у наредној деценији показују да је у овом тренутку могуће поново прописати усклађивање пензија са швајцарском формулом. Заправо, сада постоји и могућност за усвајање нешто издашније варијанте швајцарске формуле, која би се више везала за раст зарада. На пример, да 60 одсто повећања буде везано за зараде, као у Словенији.

Такође, уместо просечне зараде, могуће је усклађивање пензија везати за регистровану масу зарада и укупно наплаћене пензијске доприносе. На овај начин би се проширила веза између стандарда пензионера и стандарда радника. Са економског становишта, предност ове формуле је што би, директно узимајући у обзир број регистрованих радника, могла да буде дугорочно стабилнија у условима демографског старења и смањења броја радно способних грађана у наредној деценији. Лоша страна је што би, у кратком року, овај приступ могао бити осетљивији у односу на стандардну швајцарску формулу, јер се запосленост изражено мења током привредног циклуса.

Формуле у Европској унији

Од 28 земаља Европске уније, у 26 постоји јасно дефинисана формула за усклађивање пензија, најчешће у оквиру закона. Највећи број земаља у Европској унији усклађује пензије на основу неке комбинације раста цена и раста зарада.

Тако Аустрија, Италија, Француска и Шпанија усклађују пензије са растом цена

. Формуле за усклађивање су нешто издашније и делимично укључују и раст зарада у земљама попут Финске (20 одсто), Летоније (25 одсто), Чешке (33 одсто), или Словачке, Румуније и Бугарске, где раст зарада учествује с 50 одсто приликом усклађивања пензија.

Раст зарада учествује са 60 одсто код усклађивања словеначких пензија, односно 70 одсто у случају Малте.

Иако Шведска и Немачка формално усклађују пензије 100 одсто са растом зарада, додатни механизми умањују укупни раст пензија у овим земљама.

Tакође, у појединим државама, попут Грчке и Португалије, формула за усклађивање пензија је, уместо на расту зарада, базирана на расту БДП-а.