Sa FORUMA-SLOBОDNE TEME prenosi Valjevac

 

Пензије, Фонд и држава
Предлог да се пензије смање за десет одсто нема никаквог правног основа

Недавне изјаве неких званичника нове владе да се у наредном периоду може очекивати смањење пензија изазвале су многобројне реакције, како пензионера тако и стручњака. Нешто тише ових првих и знатно гласније, тзв. стручне јавности. Пензионери су, према очекивању, незадовољни, збуњени, чак уплашени. Разлог је очевидан. Огроман број пензионера прима ионако мале пензије, па би најављено смањивање од десет одсто, многима погоршало животне услове, а неке категорије становништва, богами, довело и на руб егзистенције. Стручна јавност, која је пожурила да аргументује најаву премијера, налази да су управо пензије један од узрока великог буџетског дефицита државе Србије.

Проблем с пензијама очигледно фигурише у троуглу из наслова овог текста. Према Закону о ПИО, ,,средства за пензијско и инвалидско осигурање, односно права, обезбеђују се, односно остварују код републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање” (члан 9. закона). Субјекти правног и материјалног односа су грађани (преко послодаваца) и Фонд ПИО. Запослени током свог радног века у обавези су да уплаћују ово осигурање. Фонд је дужан да по остварењу права на пензију сваком грађанину исплаћује одређена новчана средства у складу са висином доприноса. Фонд послује као правно лице, има свој статут, своје органе управљања и једина веза са државом налази се у члану 211, став 2, који гласи: „Надзор над законитошћу рада и аката Фонда врши Министарство надлежно за послове пензијско-инвалидског осигурања”. Улога владе (државе) састоји се у именовању председника УО Фонда, док је „Фонд носилац права, обавеза и одговорности у правном промету у односу на средства којима располаже” (члан 2. став други, Статута Фонда). Дакле , простим речником речено, Фонд је дужан да се домаћински стара о тим средствима и с правом се поставља питање зашто држава није вршила своју законску обавезу из поменутог члана 211, става 2 Закона о ПИО?

Основна аргументација оних који заговарају смањење пензија је у чињеници да су паре из Фонда потрошене и да се пензије исплаћују из текућих буџетских средстава. А као што знамо, буџет је поприлично краћи од потреба скупе државе, која само у непроизводном сектору има око 750.000 запослених. Излаз се види у закидању пензионерима, уз некад не баш фер коментаре, а најчешће, ни са тачном аргументацијом. Један од „аргумената” недавно је изнео један члан Фискалног савета наводећи податак да пензије у Србији учествују са више од 14 процената у бруто националном дохотку, уз напомену да у томе предњачимо у свету. Можда је податак из Фискалног савета и тачан, али у капиталистичким земљама фондови су приватни и не оптерећују државни буџет, па се тако не може ни догодити да држава користи средства тих фондова, као што је код нас случај. Па кад пара више нема, каже: „Господо, потрошили смо ненаменски, смањујемо пензије”.

То би, отприлике, било исто као кад би вас банка у којој имате средства, обавестила да је потрошила ваше паре и да може да вам исплати само један део. Додуше, то се код нас и догађало, али грађани нису у обавези да улажу новац у банке. Тај однос је на добровољној бази, па ипак држава гарантује уложена средства до одређеног износа.

Држава се, међутим, у овом случају јавља као политички, а не као правни субјекат. Јер проблем покушава да реши преваљујући га на популацију која ни у ком случају није одговорна за протраћена средства Фонда ПИО. И то без икаквог правног основа.

Уколико решење за попуну буџета, односно недостајућа средства за финансирање обавеза према здравству, просвети, итд тражи у зајму код међународних финансијских организација, може и мора ту да урачуна и средства за Фонд ПИО. Пензијска права су стечена права и не могу се ретроактивно смањивати. Једино, да се мало нашалимо са озбиљним проблемом, да се пензије смање, а вишак уплаћених пара врати пензионерима. Исто као што сада многи пензионери код којих је при издавању коначног пензијског решења утврђено да су добили више износе па морају да врате тај вишак.

Пензионери сада с правом очекују да се много одлучније и аргументованије огласи и њихова организација, а извесно је да би о овом озбиљном проблему, који погађа скоро милион и по грађана ове земље, требало би чути и мишљење заштитника грађана, као и највишег судског органа у држави, Уставног суда.

Владимир Дедић
објављено: 09.05.2014