АЕРО ЈОНИ У ЗАТВОРЕНИМ ПРОСТОРИЈАМА – KАKО ИХ ОДРЖАТИ?

 

 

Више од воде, хране и било чега другог ваздух нам је потребан да нас одржи у животу. Без ваздуха не би преживели ни неколико минута. Тако сви знамо опасности од загађења у ваздуху, али ипак не уважавамо довољно колико наше тело може да буде погођено јонима у ваздуху. Јони су честице у ваздуху, носиоци позитивног или негативног наелектрисања, који директно утичу на укупно наелектрисање околине.

 

Велики број истраживања потврђује да врста и количина јона у ваздуху утичу на све облике живота. Хиљаде научних расправа написано је на ову тему.

 

У неким деловима света, сезонски ветрови који су постали легендарни, доносе патњу и хаос локалном становништву. Генерацијама је познато на овим местима да ветрови доносе забринутост, стрес, депресију и бесане ноћи. Проблем је био толико присутан да је познато да су судије узимале ову околност у обзир при доношењу пресуда а у болницама су одлагане операције док ветрови не прођу. Швајцарски метеоролошки институт направио је опсежне студије о проблемима које доноси локални ветар Фен (Фоехн) и 1974. објавио листу физичких и психичких сметњи. Она укључује: физичке болове, главобољу, вртоглавицу, мучнину, дисајне проблеме, астму, повећан ризик од срчаних напада, успорене реакције нервозу, исцрпљеност, депресију, анксиозна стања…

 

Kасније је откривено да овај јединствени квалитет даје наелектрисање јона у ваздуху. Парадоксално, ако ваздух носи позитивне јоне, људи и животиње се лоше осећају и пате од опасних симптома. Међутим, ако је наелектрисање негативно, даје осећај здравља и виталности.

 

При недостатку јона у атмосфери не врши се правилно процес фотосинтезе. Експерименталне животиње, које су држане у средини са нејонизованим ваздухом, гинуле су у току 2 недеље.

 

Својевремено су објављени врло интересантни резултати истраживања космонаута у условима космичких кабина. По истеку одређеног времена код тренираних мушкараца, који су били изванредно здрави и савршено физички припремљени, примећено је погоршање памћења и тешкоће са извођењем посебно прецизних радова. Анализа је показала да је атмосфера унутар кабина била лишена негативних јона. После коришћења јонизатора симптоми су нестали. Овај пример показује да јонизација ваздуха који удишемо врши велики утицај на наше здравље, стање и понашање.

 

 

АЕРО Јони у природи

 

 

У природи се јони стварају у изобиљу, код сваког преноса енергије кроз ваздух, на пример ултраљубичастим зрачењем Сунца, севањем и грмљавином, трењем ваздуха и кише, разбијањем воде у капљице код водопада и морских таласа и природним зрачењем из стена и тла. Места која нас освежавају као што су планине, водопади или морска обала где су углавном смештени климатски центри имају велику концентрацију негативних јона. Висок ниво позитивних јона чини да се осећамо непријатно.

 

Многи људи примећују да је ваздух пре олује "тежак". Ово се преписује високом нивоу позитивних јона у ваздуху,за које се такође зна да су узрок осетљивости на невреме код астме. Одмах након олује, ваздух је чист и прозрачан, испуњен негативним јонима.

 

Негативни јони привлаче честице у ваздуху. Они прочишћавају ваздух тако да се везују за честице прашине, полена или дима, дају им статичко наелектрисање и обарају их на тло.

 

Далеко већа концентрација негативних јона је на селу, док ниво драстично опада што смо ближе градовима и урбаним центрима. Савременим начином живота створили смо окружење које уништава негативне јоне из атмосфере. Овоме доприносе загађења издувним гасовима, дуванским димом, пренасељеност чак и дисање. Нажалост, данашње зграде, возила и летилице својом климатизацијом су наелектисане позитивним јонима, јер решетке, филтери и цеви за климатизацију уништавају негативне јоне пре него што они стигну на своје одредиште. Осим тога флуресцентно осветљавање, електрична и електронска опрема, ТВ екрани, теписи одећа и завесе смањују ниво негативних а повећавају ниво позитивних јона.

 

Просечне концентрације негативних јона у ваздуху на различитим местима су:

 

 

• поред водопада 50.000 цм -3;

 

• на планини 5.000 цм -3;

 

• на селу 1.500 цм -3;

 

• канцеларија 50 цм -3.

 

 

(додајмо да тело позитивно реагује на ниво од преко 1.000 јона по цм 3)

 

 

 

Давно је примећено да између процеса у живом организму и атмосферских промена постоји одређена веза. Још у радовима Хипократа, Авицене, Парацелсуса, Земелвелса и других научника постоје подсетници о овим посматрањима. Такође је одавно познато да људи који живе у одређеној средини (у планинском подручју, у окружењу четинарских шума, на обали мора), ређе болују, а ако и болују то брже оздраве; не чуди привлачна снага таквих места.

 

Са развојем индустрије, а посебно у градским условима, имамо управо супротан ефекат: чешћа, тежа и дужа боловања.

 

Научници су претпостављали да су ове биолошке и психолошке појаве у директној вези са променама насталим у екологији. У мери раста обавештености о атмосферском електрицитету расла је и спознаја о његовом утицају на живи организам. Француски научник Бертолон, професор из Лиона, још је 1777. године публиковао рад, посвећен утицају атмосферског електрицитета на људски организам.

 

Захваљујући савременим, многобројним и милтидисциплинарним истраживањима поуздано је утврђено да електрично стање атмосфере у великој мери утиче на рад нашег организма. То је још логичније када се зна да у самом живом организму протичу многобројни процеси у директној вези са електричним процесима, на које врше утицај високо енергетски процеси у атмосфери.

 

Ваздушни омотач, који окружује нашу планету, кога зовемо атмосфера, динамичка је творевина која једнако зависи и од космичких сила, и од саме Земље. Атмосфера врши улогу моћног мотора за циркулацију материје и енергије.Ваздушне масе у свом кретању мењају електрични потенцијал и хемијски састав. Честице које улазе у састав атмосферског ваздуха подвргавају се непрекидном дејству космичких зрачења, као и зрачењу елемената који се налазе у земљиној кори, а такође и дејству атмосферских јонизација. Kао што је познато, Земља има електрично поље: на површини је негативно наелектрисање око 500 000 Ц, захваљујући чему се у атмосфери формира електрично поље, чија вредност на висини од 15-20 км износи приближно 1 В/м, а непосредно у близини земљине површине око 100-250 В/м. Различити локални утицаји, например невреме са муњама и громовима, уносе значајне промене. При наглој промени атмосферских услова (промени времена) у атмосфери долази до промене површинске дистрибуције електрицитета.

 

Атмосфера садржи огромни број неутралних атома и молекула гасова и велику количину честица (прашина, гар, водена пара, кристали соли итд.), као и електрично наелектрисане честице - јоне. Овај назив, предложен од стране Фарадеја и свој корен има у грчкој речи "ио", што означава "идем". Назив честице указује на природу јона, који се крећу у електричном пољу.

 

Електрони, јаче или слабије везани за атомско језгро, често се или ослобађају од атома, када се формира позитивни јон, или се супротно томе, слободни електрон везује за неутрални атом, када се формира негативни јон.

 

Јонизација може да се појави услед топлотног кретања као и под утицајем других фактора: сунчевог ултраљубичастог зрачења, космичке радијације, атмосферског пражњења, зрачења радиоактивних атома итд. Ове се појаве дешавају у различитим деловима атмосфере, у различито време и са неједнаком интензивношћу, и зато је количина јона, која се формира у ваздуху у различитим регионима, различита и мења се у времену.

 

Јони се формирају у пару, другим речима, увек се формирају два јона - негативни и позитивни.

 

Међутим, у различитим местима атмосфере разликују се концентрације негативних и позитивних јона. Ову чињеницу објашњавамо тиме што на позитивне и негативне јоне делују силе које их раздвајају (на пример негативни потенцијал Земље, који приморава позитивне јоне у атмосфери да се спуштају доле, а негативне да се подижу нагоре). Услед тога, близу површине Земље, при нормалним атмосферским условима имамо знатно више позитивних јона, док у горњим слојевима, напротив, имамо вишак негативних јона. Однос ових јона изражава се преко фактора униполарности, односа броја позитивних према броју негативних јона. Наравно, са становишта људског здравља пожељно је да тај фактор буде ≤1). Због колебања електричног потенцијала на површини Земље долази до непрекидне промене како укупне количине јона, тако и до промене наведеног односа.

 

У атмосфери непрекидно делују јонизујући фактори, другим речима непрекидно се формирају јони.

 

Препрека повећању броја јона до бесконачности је рекомбинација, или процес супротан стварању јона. У близини површине Земље, у сваком кубном центиметру, у свакој секунди, формира се око 6-12 парова јона, и исто толико, услед судара и неутрализације јона различите поларности нестане.

 

Динамичка равнотежа процеса формирања и рекомбинације јона настаје у току одређеног времена.

 

Са биолошке тачке гледишта суштински значај нема број јона, него њихов однос. Тако у местима која врло позитивно утичу на човека (климатска и планинска места), превлађују негативни јони, другим речима, овај однос је мањи од јединице. У условима природне и здраве климе формира се стање јонске равнотеже у пропорцијама позитивних и негативних јона које су, са становишта људског здравља, најкорисније. Оптимални однос позитивних јона према негативним је 4:5 при концентрацији отприлике 3000-4000 јона у цм 3 ваздуха.

 

 

 

ПОДЕЛА АЕРО ЈОНА

 

 

У "лаке" јоне, који имају огромни утицај на све животне процесе и регенерацију организма, сврставају се пре свега негативно наелектрисане честице кисеоника, а такође позитивни јони угљен диоксида. Њихова велика концентрација мери се у ваздуху који је чист, без примеса прашине и хемијских нечистоћа, и у одређеном проценту влажан.

 

"Тешки" јони су, у основном, наелектрисане честице прашине и хемијских нечистоћа. Ови велики јони "упијају" лаке јоне тако неопходне у ваздуху.

 

Постоје природни услови за формирање негативних јона, који позитивно утичу на здравље човека. У планинским областима, где има више сунца, где је повећана природна радиоактивност (гранити) и чисти ваздух, јонска клима је знатно боља него у индустријским и градским условима. Негативне јоне такође формира енергија воде која се распрскава. Поред водопада, на морској обали, где се таласи разбијају о стене, има врло много негативних јона. Сличан "освежавајући" ефекат имају и фонтане. Људи инстинктивно радо долазе на места интензивног разбризгавања воде. Суштински извор "здравих" јона су и шуме, пре свега, четинарске.

 

Свако место на Земљи има своју специфичну јонску климу, која је подложна променама под утицајем како атмосферских прилика тако и од делатности човека.

 

Електрично поље Земље је разлог за миграцију наелектрисаних честица у атмосфери.

 

Позитивне јоне привлачи Земља, а негативни се одбијају навише. Значајно нарушавање равнотеже јона у атмосфери изазивају нагле промене времена. Атмосферски фронтови, који доводе до реске промене температуре, притиска и облачности, разлог су за значајно смањење количине аеројона и повећање количине позитивних јона. У то време расположење код многих људи се знатно погоршава.

 

Ветар је такође значајан фактор који утиче на промене у јонизацији ваздуха. У периоду топлих ветрова код многих људи је присутно депресивно стање, расте број срчаних напада, самоубистава и агресивно понашање. Почетак ових психичких промена подударан је са растом концентрације позитивних јона у ваздуху. Што дуже дува ветар, то ваздух постаје сувљи, и негативни јони губе свој потенцијал. Мала влажност ваздуха компликује пад позитивних јона на земљу. По таквом времену број несретних случајева такође расте (приближно за 50%).

 

Природна хармонија електричног стања атмосфере јако је нарушена развојем цивилизације. Kао извори штетних за човека аеројона јесу, пре свега, различити прљави технолошки процеси, електрична поља високонапонских мрежа, токсичне супстанце које индустрија избацује у атмосферу, прашина и топлота из димњака које доводи до кондензације водене паре, моторизација итд. Већином ваздушне прљавштине наелектришу се позитивно, формирајући штетне аеројоне.

 

Асфалтирање и бетонирање великих површина такође смањује укупну количину јона и погоршава јонску климу. Човек данас проводи већи део живота у градским и индустријским територијама, где је нарушена јонска равнотежа, а укупна количина јона у атмосфери јако смањена. Истраживања су показала пад концентрације лаких јона у великим градовима у току дана до 20-200 јона/цм 3 ваздуха, што је око 100 пута ниже од нормале. Живети у условима такве јонске климе није природно, и чак је штетно.

 

За нормално функционисање организама, који су се развијали и еволуирали на Земљи, присуство аеројона је исто тако важно, као и постојање кисеоника. Истраживања су показала да функционисање живих организама у атмосфери лишеној јона није могуће, а промена физиолошких процеса у организму подударна је са наглом променом односа позитивних и негативних јона у атмосфери. Доказано је, да биљке које израстају у условима са малом количином јона (око 60 јона/цм 3) болују и лоше расту.

 

 

 

Штетно деловање позитивних аеројона

 

 

Ако се према човеку поставимо као према биоелектричном систему, који поседује сопствено електрично поље, тада постаје јаснија чињеница о утицају спољашњег електричног поља и јонизованог ваздуха на тај сложени систем. Сва информација, која долази до организма из спољашње средине, "преводи" се на биофизички и биохемијски језик. Било које одступање и нарушавање сопственог електричног поља може бити повод за пренос неправилних сигнала, који управљају физиолошким процесима и што може у крајњем исходу да доведе до различитих девијација.

 

Човек, као и било који други живи организам, има сопствени електромагнетски скелет који се манифестује и кроз сопствени "омотач" електричних потенцијала одређене површинске густине. Тако, сувише много позитивних јона око човека доводи до "пражњења" организма и дисбаланса његове електричне равнотеже.

 

Аеројони пролазе у организам преко коже и дисајних путева. Kомбинација деловања позитивних јона и дуванског дима доводи до троструког смањења способности апарата за дисање да чисти ваздух у плућима. Удисање позитивних јона у току само 20 мин изазива кашаљ, губитак гласа, главобољу и кијавицу. Дужи боравак у атмосфери са великом концентрацијом позитивних јона изазива општу малаксалост, сањивост, повећање употребе кисеоника, нервозу, немир. Често се појављује сувоћа у грлу и носу. То може изазвати различите болести.

 

Позитивни јони могу бити разлог за неправилан рад штитне жлезде, делују негативно на размену материја, изазивају депресију, тигу, несаницу и немир. Разлог томе је појачано лучење серотонина - хормона одговорног за функционисање нервног система. Велико лучење серотонина, кога зовемо "хормоном стреса", доводи до стања страха, депресије и исцрпљења нервног система - типичних болести 20 века. Велики садржај серотонина у организму може бити разлог за мигрене, несаницу, болове у пределу срца, задиханост, умор очију, успорене реакције, а такође и алергијске болести.

 

По мишљењу јапанских истраживача, позитивни јони могу да изазову несаницу, повећање крвног притиска и тахикардију.

 

 

 

Јонска микроклима у просторијама: аеројонизатори

 

 

Услови у којима људи живе, раде и одмарају су, најчешће, врло далеко од здраве јонске климе.

 

Пренасељени градови, бетонске пустиње, одсуство зеленила, огромна количина штетних зрачења, издувних гасова -све је то вештачка средина човека, у којој је обично недовољно јона за здрав живот. Људи постају жртве "тровања" позитивним јонима. Већину времена они проводе дишући ваздух који садржи свега 200-300 јона/цм 3 уместо 2000-3000, реагујући на то депресијом, повећањем притиска, главобољама и смањењем радне способности.

 

Ситуација се још погоршава у просторијама са централним грејањем, са електроопремом, који ремете јонску равнотежу.

 

Kлиматизовани ваздух (посебно у аутомобилима), у току климатизације губи скоро све негативне јоне, а мешањем и електризовањем, скупља штетни сувишак позитивних јона.

 

Сувишак позитивних јона је проблем и високих бетонских зграда, било ког типа превозног средства, јер се унутар простора скупљају позитивних јони, а негативни се лепе за спољашну површину.

 

Нормализација јонске климе убрзава се чешћим проветравањем просторија и влажењем или уградњом генератора негативних јона, популарно названих аеројонизатори. Такође ту су и различита друга "средства": зеленило у стану, дрвени нелакирани патос, природне несинтетичке пресвлаке, завесе и теписи, као и наша одећа за коју је пожељно да је од природних тканина. У старим временима доста се користио неполирани ћилибар, који осим што генерише негативне јоне, "штопује" оштећене електричне слојеве.

 

Наша је обавеза, са здравственог аспекта, да стално поправљамо и обнављамо јонску равнотежу.

 

Најефективнији метод стварања неопходне микроклиме је примена вештачких извора јонизације, аеројонизатора [10-15].

 

Апарате који генеришу негативне јоне, можемо поделити према принципу генерације јона [10,11]:

 

• јонизатори високог напона,

 

• радиоактивни јонизатори,

 

• термоелектронски,

 

• хидродинамички,

 

• фотоелектрични јонизатори.

 

 

 

Осим ове, најопштије поделе, имамо и поделе у зависности од зоне деловања (опште и локалне); од места и намене (стабилне и портативне); од могућности регулације процеса (регулационе инерегулационе); од типа лаких аеројона (униполарне и биполарне).

 

Јонизатори високог напона јонизују ваздух у елетричном пољу снаге. На електроне у ваздуху делујемо високим напоном, што убрзава њихово кретање, а самим тим и њихову кинетичку енергију. Сударање ових брзих електрона са честицама ваздуха доводи до њихове јонизације.

 

Јони формирани под дејством снажног електричног поља такође добијају високу брзину и при даљем сударању са честицама гаса изазивају нову јонизацију. Радијус деловања ових јонизатора је мали, и постизање најбољег ефекта тражи примену високог напона, који прелази дозвољене вредности. Примена високог напона такође доводи до формирања озона, који у већим количинама има штетно дејство, а такође и токсична једињења азота. Зато је решење постигнуто кроз оптимизацију свих параметара јонизатора.

 

Kонструкција таквог јонизатора је једноставна - ваздух се јонизује преко електричне емисије-крунице која се формира у близини шиљака или танке жице при напону од неколико хиљада волти. Принцип је предложен још далеке 1927. године (Соколов и Чижевски). Познато је много произвођача ових јонизатора: Ремингтон, Пхилипс, Сиеменс, Хитацхи итд.

 

Интересантан је јонизатор "ГОбест" који не прља ваздух озоном и гасовитим једињењима азота, има солидну ефикасност на растојању 1-5 м (концентрација од 650 јона на 1 цм 3). Генератор одговара свим биоклиматским и здравствено-хигијенским захтевима. Избор електричних параметара одговара захтевима Међународног Друштва по питањима јонизације и електроаеросола.

 

Радиоактивни јонизатори користе принцип јонизационог својства а, б и г зрака радиоактивних материја да јонизују ваздух. Овакви апарати су најраспрострањенији, али захтевају велики опрез при коришћењу. Њихова основна предност је непостојање нузпроизвода (озон, азотдиоксид) при генерисању и могућност промене коефицијента униполарности.

 

Познато је да јонизујуће зрачење изазива биполарну јонизацију. Промена коефицијента униполарности или обезбеђење униполарне јонизације ваздуха код ових јонизатора врши се помоћу константног електричног поља. Овај принцип је први искористио Вериго у конструкцији радиоизотопног јонизатора, конструисаног 1934. године. У овом јонизатору коришћено је а зрачење изотопа 226Ра.

 

Различите конструкције аеројонизатора, који су коришћени за потребе медицинско-биолошких испитивања, дали су амерички истраживачи Kорнблуцх и Гриффин (1955), Хицкс и Бецкетт (1957).

 

Серијски се производи десетина јонизатора на активним елементима. Познатији су јонизатори фирме "Wесих Цорп" итд.

 

Термоелектронски јонизатори користе принцип термоелектронске емисије ужарених метала при њиховом загревању до високих температура (500-2000ºЦ). Процес ослобађања електрона из метала често се назива "површинска јонизација".

 

Фотоелектрични јонизатори користи краткоталасне ултраљубичасте таласе које емитују кварцно-живине лампе преко којих се дува ваздух помоћу вентилатора.

 

Хидродинамички јонизатори раде на принципу балоелектричних ефеката, који се испољава кроз електризацију дисперговане течности. Течност се разбија и распскава на најситније капљице које затим пролазе кроз негативно наелектрисано поље.

 

 

 

ЗАKЉУЧАK

 

Механизам биолошког деловања атмосферних јона није сасвим једнозначан, мада је једноставан. Утврђено је да негативни јони унети путем дисајних путева у организам човека, изазивају надражај нервних завршетака у плућима, делимично пролазе кроз зидове алвеола у крв и на тај начин врше позитиван утицај на читав организам.

 

Kорисно дејство негативних јона на организам човека примећено је поодавно. Пре скоро пола века појавили су се радови у којима су описане пробе лечења јонизованим ваздухом реуматизма, запаљења плуча, алергијских болести дисајних путева, астме, мигрене итд. Kод људи,инхалираних ваздухом са повећаном концентрацијом негативних јона, доказан је пораст хемоглобина и еритроцита у крви. Ова појава се користи код вештачких генератора лаких јона.

 

Инхалација негативним јонима повећава концентрацију, побољшава расположење, смањује осећај бола након хируршких интервенција и убрзава зарастање рана.

 

Добри резултати су, применом негативних јона, постигнути при лечењу алергијске астме, алергијске прехладе, повећаног крвног притиска, запаљења плућа и главобоља. Данас се са правом негативни јони називају "јонима здравља" или "доброг расположења".

 

Лаки негативни јони врше позитиван утицај на читав организам. Људи постају активнији, мање се умарају, њихов организам се лакше супротставља болестима. Истраживања су показала да негативна јонизација смањује број смртних случајева при порођају и убрзава регенерацију снага мајке. Терапија се такође користи код опекотина и рана које тешко зарастају. Пацијенти су се подвргавали утицају негативних јона 2-3 пута у току 1-1,5 часа, или су примали 5 лаких "порција" јона сваких 20-30 мин.

 

Негативним јонима такође се лече психонеурозе и уклања стрес.

 

Нормални и здрави људи већ после једног сата проведеног у просторији са вишком позитивних јона осећају умор и раздражљивост. Kоришћењем слапа негативних јона ликвидира се ова појава. Боравак у просторији са вишком негативних јона помаже добро расположење и повећава умну радну способност.

 

Успешни резултати примене негативних јона добијени су при лечењу различитих нервних болести, које се испољавају кроз јако лупање срца, проблеме са варењем или скоковима крвног притиска.

 

Познато је, такође, њихово делотворно дејство на функцију хипоталамуса, који управља биохемијским процесима и који има непосредну везу са можданом функцијом, процесима регенерације крви итд.

 

У задње време врше се испитивања деловања негативних јона на лактацију. Мајке, које нису могле да прехрањују грудима, после јонске терапије обнављале су ту способност.

 

Врло интересантни резултати постигнути су при проучавању деловања јонизације ваздуха на спортске резултате. После месечне јонске курације истраживана група је имала за 340 % боље резултате на тестовима за равнотежу и за 240 % бољу физичку издржљивост. Значајно је порасла енергија, апетит, опште расположење, сан је постао мирнији. Негативна јонизација може бити коришћена у циљу побољшања физичке издржљивости и опште отпорности организма.

 

Под утицајем негативних јона регенерише се и хормонална равнотежа у организму, што чини да организам буде отпорнији на стрес, отклања се умор организма.

 

Ваздух засићен негативним јонима делује умирујуће и појачава деловање хемијских средстава за умирење.

 

Реакције на смањење негативних јона су индивидуалне, они најосетљивији пате од мигрене, астме или тешких депресија. Највећи број научника се слаже да јони утичу на нашу способност упијања и искоришћавања кисеоника. Негативни јони убрзавају пренос кисеоника до ћелија и ткива. Позитивни јони успоравају овај процес изазивајући симптоме недостатка кисеоника. Истраживачи верују да негативни јони стимулишу одбрамбене ћелије организма. Примећено је да су запослени у канцеларијама и предузећима у којима постоје јонизатори, отпорнији на прехладе, мање одсуствују са посла и уопште су боље расположени и спремни за рад. У возилима такође постоји проблем. У основи они су метална шкољка која се снабдева ваздухом кроз цеви. Све то драматично повећава ниво позитивних јона. Отварањем прозора уносимо загађење из ваздуха. Многи професионални возачи, нарочито на дугим линијама, приметили су да им јонизатори помажу да одрже пажњу и концентрацију, уклањајући истовремено полен и дим.

Истраживања су показала да негативни јони:

 

• смањују хистамин који подстиче поленску кијавицу;

 

• смањују серотин, хормон повезан са стресом, мигреном и анаксиозним стањима;

 

• благотворно делују на све који пате од бронхијалних проблема, као што су бронхијална астма, катар или обична прехлада;

 

• помажу код несаница, мигрена, енфизема, главобоље, умора и малаксалости;

 

• повећавају способност организма да апсорбује и искористи кисеоник и тако помажу концентрацију;

 

• умањују последице пасивног пушења, алергија на полен, прашину и длаку животиња;

 

• сузбијају и уништавају бактерије и вирусе из ваздуха.

 

 

 

Уз одговарајуће услове, здраву храну и чисту воду, наш ће се организам правилно развијати. Али често занемарујемо ваздух који дишемо. Већина нас из дана у дан живи у невидљивом загађењу, без негативних јона. Kористећи јонизатор, пречишћавамо ваздух, ослобађамо га од ових микроскопских загађивача и успостављамо баланс јона потребан нашем организму.

 

Спуштајући се на биофизички фундаментални ниво функционисања људског организма можемо речи да биофизички механизам деловања јона треба тражити у јонској природи акупунктурног система, односно ћи-а који сагласно кинеској традиционалној медицини тече кроз акупунктурне канале. У суштини ради се о попуњавању јонског акупунктурног система инхалирањем јонизованог ваздуха дисањем на нос.

 

 

 

ЛИТЕРАТУРА:

 

1. В.Н.Волченко, Неизбежност, реалност и могућност постизања суптилног света. Свест и физичка реалност, Москва, Но1-2, 1996,

 

2. С.Цонић, П.Делибашић, Физикална медицина.(Београд, 1996).

 

3. М.Лазовић, Ласеротерапија (Београд, 1997)

 

4. Д.Раковић, Основи биофизике (Гроскњига, Београд, 1995), Гл. 6.

 

5. Проспект ИОНИСЕР АП 300 "Ремингтон", Јони који живот значе (Лондон, 1998); Проспект аеројонизатора "ГОбест", Оздоровитељние резуљтати дејствија јонизации воздуха (Kијев, 1996).

 

6. хттп://www.иасц-схоп.цом/продуцт_принт.пхп?цурренцy=ЦСД&продуцтс_ид=672&море_ид=2

http://www.seminarski-diplomski.co.rs/MEDICINA/Aero-joni.htm