Једна од највећих српских пјесникиња Десанка Максимовић рођена је на данашњи дан 1898. године.

Након гимназије у Ваљеву, завршила је студије свјетске књижевности на Филозофском факултету у Београду, а као стипендиста француске владе провела је годину дана на усавршавању у Паризу. Радила је као професор у школи у Дубровнику и Првој женској гимназији у Београду.

Почетком августа 1933. године се удала за Сергеја Сластикова. Нијесу имали дјеце. Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики број пријатеља међу писцима.

Развијала се мимо свих утицаја. Прву пјесма објавила је 1920. године и убрзо потом и прву збирку пјесама. Стварала је и између ратова, током и након Другог свјетског рата. Била је плодан пјесник, а писала је и поеме, приповјетке, романе, а дала је велики допринос и стваралаштву за дјецу (бајке).

Најчешћи мотив Десанкиних пјесама била је љубав, а вјеровала је да поезија треба да позива људе на доброту, толеранцију и међусобно поштовање.

Њена дјела су превођена на многе језике и награђивана признањима као што су Вукова награда (1974), Змајева награда (1958. и 1973.), награда “Младо покољење”(1959) и многе друге.

Умрла је у Београду 11. фебруара 1993. Сахрањена је у Бранковини, Ваљево.

Србија у сутону

 Србија у сутону првом лебди
блага и тиха –
Ко би рекао да у срцу
и буне ниха,
да крви има на свакој њиви.

Србија као да се залетала
под облаке –
од понора, од висина мало преза.
Србија испод магле лаке
трепери као сребрна бреза.

Србија у сутону љубичастом,
као да је  у јорговану
цветала јој свака гора.
Ко би рекао да је по дану
пуна црних њива,
пуна тешких брда, и опора.

Србија светлуца под маглом вечерњом
као да се пали шума стара,
фосфораста;
Србија је пуна чудних ватара
као да иза сваког брда
у оклевању месец заста.

Србија у сутону лебди блага,
сва мелем и млеко,
и као мартовско јагње покорна.
Ко би рекао
да је то земља
мрка и за непрестане борбе орна

https://www.in4s.net/na-danasnji-dan-rodjena-desanka-maksimovic-srbija-u-sutonu/