Print
Details

Покоравање
Мишел Уелбек

Француска после председничких избора 2022. године постаје исламска држава, на челу је председник из странке Муслиманског братства, а годинама подразумеване грађанске слободе и права жена нестају преко ноћи. Роман је објављен истог дана када се догодио језиви напад на часопис „Цхарлие Хебдо“, проглашен је делом године и покренуо је лавину оптужби на рачун аутора. Напади због наводног антиисламизма ће се показати као бесмислени јер је Уелбек у њему само показао могућу еволуцију једног демократског друштва у нешто што је пре само пар деценија било незамисливо.

Франсоа ‒ универзитетски професор и стручњак за легендарног декадентног писца Уисманса, усамљеник на прагу средњег доба коме живот пролази у сезонским љубавним везама са студенткињама ‒ испрва је незаинтересован за актуелне председничке изборе који потресају Француску те 2022. године.

Међутим, када се у другом кругу избора, поред неизбежне Марин ле Пен, неочекивано нађе харизматични лидер Муслиманског братства, и кад политичке игре учине да иза њега стане практично цела француска политичка сцена ‒ Франсоа схвата да ће се свет у коме је дотад живео релативно задовољно и сигурно брутално променити.

На бирачким местима избијају нереди, избори се одлажу, аутомобили горе на улицама Париза, а породица девојке јеврејског порекла с којом се Франсоа виђао претходних месеци одлучује напрасно да се исели у Израел… У тренутку када се грађански рат чини неумитним, Франсоа се склања у унутрашњост земље да сачека расплет експлозивне ситуације. То путовање постаје и унутрашња одисеја до најмрачнијих кутака његове душе и окрутно суочавање с чињеницом да никаквог дубљег животног смисла више нема.

Француска за то време, а с њом и већи део Европе, ипак без много потреса улази у нову еру. Друштвене промене мењају и појединце, а Франсоа и његово окружење реагују различито. Уморна, истрошена јудео-хришћанска Европа постаје лак плен најмлађе и најпродорније монотеистичке религије. Ислам уноси нову енергију и смисао у живот дојучерашњих либерала и егалитариста…

Kњига која ће обележити ову и многе године пред нама. Kњига која уместо нас поставља тешка питања, и оставља их отвореним. Kњига коју многи проглашавају пророчком ‒ због бруталне коинциденције да је баш Мишел Уелбек био на насловници магазина Цхарлие Хебдо уочи масакра (због чега је и сам аутор евакуисан из Париза након трагедије) и да је објављена истог дана када се тај злочин догодио.

Први тираж од 220.000 примерака француског издања романа распродат је у рекордном року.
Први тираж од 270.000 примерака немачког издања такође је распродат.

Српско издање стиже само месец дана пошто је роман објављен.
https://www.booka.rs/knjige/savremena-knjizevnost/pokoravanje/

ПРЕУЗМИТЕ КЊИГУ У ПДФ ФОРМАТУ: https://vdocuments.site/download/misel-uelbek-pokoravanjepdf

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Мишел Уелбек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мишел Уелбек
2008.06.09. Michel Houellebecq Fot Mariusz Kubik 01.jpg
Датум рођења 26. фебруар 1956.
Место рођења Сен Пјер (Реинион),  Француска
Занимање књижевник
Утицаји од Хауард Филипс Лавкрафт
Најважнија дела
Могућност острва, Карта и територија, Елементарне честице
Награде Гонкурова награда, Аустријска државна награда за европску књижевност

Мишел Уелбек (франц. Michel Houellebecq, Сен Пјер (Реинион) 26. фебруар 1956. године) француски је песник, романописац и есејиста.[1] Један је од најпопуларнијих и најконтроверзнијих француских писаца данашњице, добитник бројних књижевних признања. За роман Карта и територија, 2010. године добио је престижну Гонкурову награду.[2]

Биографија

Мишел Уелбек рођен је 1956. године као Michel Thomas[3] у Сен Пјеру, граду на француском острву Реинион надомак Мадагаскара. Његови родитељи, отац Рене Томас, планински водич, и мајка Луси Секалди,[4] лекар анестезиолог, су убрзо изгубили интересовање за његово одгајање, и већ га са пет месеци шаљу код мајчиних родитеља у Алжир, где је живео до своје шесте године. Након тога живи у Француској, код очевих родитеља.[5] Касније ће узети девојачко презиме мајке свог оца, и као Мишел Уелбек ући у историју француске књижевности.[2]

Завршио је средњу школу у Моу, а припремну на Лицеју Шаптал (Lycée Chaptal) у Паризу. Од 1975. године студира на Националаном институту за агрономију (Institut National Agronomoique Paris-Grignon). Већ тада је писао песме, и неколико објавио у књижевном часопису Карамазов.[6] Дипломирао је агронимију 1980. године. Исте године се и оженио, а следеће добио сина Етјена.[7] Брак је потрајао само пет година. Након развода се борио са депресијом, чак је боравио у психијатријским установама.[5] Уследио је дуг период без запослења. Једно време је радио у француском парламенту као пословни секретар.[7]

У књижевни свет улази 1985. песмама објављеним у магазину La Nouvelle Revue. Прву збирку поезије Потрага за срећом је објавио 1991. Исте године објављује и биографију писца Х. Ф. Лавкрафта: против света, против живота и есеј Остати жив: метода.

Да би се издржавао радио је као компјутерски програмер, посао који је инспирисао његов први роман Проширење подручја борбе. Ова књига донела му је ширу публику.[8]

Затим је објавио још једну књигу поезије Значење борбе. За поезију је добио награде Тристан Цара 1992. и Награду Флоре 1996.[7]

Следе романи Елементарне честице (1998), Платформа (2001) и Могућност острва (2005). Иако је роман Елементарне честице критичарка Њујорк Тајмса Мишхико Какутани оценила као "дубоко одбојно штиво", донео му је Награду Новембар и Интернационалну ИМПАК Даблин награду и проглашен је нихилистичким класиком.[8][2]

Карта и територија, роман објављен 2010. године, освојио је престижну Гонкурову награду. Године 2011. објављена је његова имејл преписка с Бернар-Анријем Левијем под насловом Државни непријатељ.[2]

Почетком 2015. године објављује роман Покоравање којим потврђује своју репутацију најконтроверзнијег светског аутора. Покоравање пред читаоце ставља једну од могућих будућности, ону у у којем је Француска постала исламска држава. Роман је објављен на дан напада на париску канцеларију сатиричног часописа Шарли Ебдо, који је те недеље објавио издање са карикатуом Уелбека на насловној страници.[8]

Роман Серотонин изашао је почетком 2019. године.[9]

Критика је његова дела често карактерисала као вулгарна, опсцена, расистичка и исламофобична, а због ставова које је износио у њима и својим интервјуима оптуживали су га да је расиста, женомрзац и исламофоб. Због антиисламских ставова, изјавио је да је "ислам најглупља религија", и оптужби за изазивање расне и верске мржње, 2005. године доспео је на суд. Ослобођен је оптужби, али након тога на неко време напустио Француску и живео у Ирској, а потом у Шпанији.[2]

Године 2019. одликован је Националним орденом Легије части, као један од највећих савремених француских књижевника.[10]

Музика и филм

Уелбек је објавио и три ЦД-а на којима пева своју поезију.[2]

Амерички рок певач Иги Поп је 2009. године обајвио албум Preliminaries, инспирисан романом Могућност острва. Холандски режисер Erik Lieshout је 2016. снимио документарац Остати жив, метода, по истонименом Уелбековом есеју. У филму се појављује и Уелбек, док Иги Поп чита есеј.[11]

По роману Могућност острва , Уелбек је 2008. режирао истоимени филм, који је добио лоше критике. [12]

У играно документарном филму из 2014. Отмица Мишела Уелбека, француског редитеља Гијома Никлуа, глуми самог себе.[13][14]

Дела

Романи

Остало

Награде

Референце

  1. „Michel Houellebecq, lauréat du Prix La Tour Carnet pour l’ensemble de son oeuvre”. lopinion.fr. Приступљено 17. 6. 2019.

Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BB_%D0%A3%D0%B5%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D0%BA

 

Спољашње везе

М

 
Hits: 592