фото: kurir.rs
Стижу вести да се ЕУ спрема да ограничи улазак онима који су вакцинисани руском и кинеском вакцином. ЕУ нас је понижавала на разне начине. Међутим, ово би био нови ниво увреде за наше грађане. Пасоше са убележеним вакцинацијама су досад имали кућни љубимци, а вероватно и друге животиње. Таквом мером би бриселске бирократе поручили да на нас гледају као на стоку безрепу.
Оваква одлука би била велики ударац и за светску академску заједницу. Досад се сматрало да плодови науке треба да припадају целом човечанству, без обзира на то где су створени. За могућу забрану ваневропских вакцина нема других разлога сем чисте суревњивости. Руски и кинески успех су уздрмали веру у то да је надмоћ Запада природна и неминовна. Кинези су још једном потврдили да полако али сигурно постају прва светска сила.
Они су то и били хиљадама година. У њиховој миленијумској историји, три-четири века западне надмоћи су само кратак прекид у доминацији Средњег краљевства. Тако су Кинези хиљадама година звали себе. И Руси су показали да их не треба прерано отписивати. Као што су у Сирији Руси показали надмоћну војну вештину упркос много мањим војним улагањима од оних у САД. Сада се руска наука показала као достојан такмац преплаћеним западним фармацеутским кућама.
ЕУ је у кризи око вакцинације још једном показала своју велику бољку. То је вишак бирократских процедура. Показало се да у кризним ситуацијама еврократе у Бриселу не могу да реагују на време. Осим неспособности, сада показују и извесну нехуманост.
Неоснованом сумњом у кинеске и руске вакцине они показују да су спремни да угрозе здравље милиона људи, само да би показали да су чиновници ЕУ господар живота и смрти на нашем континенту. Да им је стало до здравља, из Брисела би требало да поздраве иницијативу државе Србије, која је не тражећи помоћ успела да обезбеди најуспешнију могућу вакцинацију. И више од тога. Србија је братски уступила хиљаде својих вакцина земљама у регион. То је редак и хвале вредан гест људске солидарности.
Ако дође до ове кратковиде одлуке, штету неће трпети само грађани Србије. На коцки је углед ЕУ у нашим крајевима. Није тачно да су Срби против ЕУ. У најгорем тренутку, за време бомбардовања 1999. године, већина Срба је подржавала евроинтеграције. Двадесетак година касније, тај ентузијазам је спласнуо. Сточни пасоши би докрајчили поштовање према Унији.
Други проблем је директно угрожавање здравља. Сумња у руске и кинеске вакцине, коју у ЕУ сеју бирократе, пада на плодно тло антиваксера и разних теоретичара завере. Дакле, људи из Брисела нападају основне европске вредности, као што су слобода кретања, вера у науку, међународна солидарност. А све то само да би „дисциплиновали“ Србе, који једино желе да сами, слободно одлучују о свом здрављу.