Тренутно се у Европи одржавају највеће војне вјежбе у посљедњих 25 година, које су биле заказане за прошлу годину, али су одложене због пандемије коронавируса. У првој верзији је требало да се маневри фокусирају на брзо пребацивање америчке војске и спајање с НАТО армијама у Западној Европи, а онда је требало већину снага пребацити на „Балтички фронт“, а мањи дио у Румунију и Бугарску.
Ове године је дошло до промјене плана и већина вјежби ће се одржавати у Румунији и Бугарској, на Балкану и регији Црног мора, а мањи дио на Балтику. Изоловано острво у вјежбама је Србија, што се подудара с порукама америчког државног секретара Ентонија Блинкена и Џоа Бајдена о новој америчкој политици за Западни Балкан и за Украјину.
У Европу су, према плану вјежби, послате сљедеће борбене групе америчке војске:
– Борбена група 2. оклопне бригаде 1. оклопне дивизије;
– Борбена група 2. оклопне бригаде 3. пјешачке дивизије;
– Борбена ваздухопловна бригада 3. пјешачке дивизије;
– Борбена група 1. бригаде 82. ваздухопловне дивизије.
Осим ових група, особље 116. борбене групе „коњичке“, де факто оклопне бригаде копнених снага Националне гарде Ајдаха биће пребачено ваздушним путем, а опрема ове бригаде неће се размјештати морским путем. Задатак логистике ће бити разрада пријема машинерије и опреме у року од 96 сати након преузимања из залиха муниције које су се претходно налазиле у Европи.
Међутим, још у најави вјежби је заповједништво НАТО снага сугерисало на недовољно изграђену прометну инфраструктуру у источној Европи, која може издржати тешке војне конвоје, па је Доналд Трамп тражио милијарде долара да се то „поправи“ или изгради нова. Овај проблем је остао и тешко ће бити ријешен сљедећих деценија, док Русија, против које су вјежбе усмјерене, сада у зацементираном савезу с Бјелорусијом има све потребно за пребацивање снага.
Ако је Русија као одговор раније најавила пребацивање додатних снага у Калињинградску регију, као одговор на премјештање фокуса вјежби на Балкан и Црно море, руска војска је послала додатне снаге на Крим и у Црно море, а за Србију – која је једина изван ових вјежби, а партнер је Русије, не и чланица, у Организацији Договора о колективној безбедности и чланица је Зоне слободне трговине (ФТА) с Евроазијском економском унијом – ситуација се прилично компликује.
Наравно, овај притисак неће довести до рата, али може звучати као порука: „Уђите и ви у НАТО и тако ће вам бити зајамчена сигурност“, и то баш на годишњицу НАТО агресије на СРЈ и почетка битке на караули Кошаре, гдје је око 450 војника, највећим дијелом редовног позива, момци око 20 година, одбило напад око 6.000 војника такозване ОВК и албанске војске, којима су помагали британски и норвешки специјалци и ваздухопловство НАТО снага које је од 9. априла до 10. маја 1999. тукло положаје ове јединице, укључујући „тепих бомбардовање касетним бомбама“, али нису успјели пробити одбрану. Ово је ријетка битка у историји модерног ратовања у којем је јединица од 450 младих војника, који су се ротирали у три групе од 150 бораца на првој линији, одбила копнени напад НАТО пакта и њихових плаћеника на терену. Тако да ових дана нудити Србији да због безбедности уђе у НАТО не само да нема смисла, већ се то доживљава као увреда.
Опширнија анализа вјежби
Америчке копнене снаге су још 2019. најавиле највећу вјежбу у Европи у посљедњих 25 година. Ради се о највећој америчкој вјежби од краја Хладног рата.
Вјежба је у почетку носила назив „Бранилац Европе 20“, али је због пандемије коронавируса помјерена за 2021. па се зове „Бранилац Европе 21“. Према плану, ова вјежба ће повећати стратешку спремност и интероперабилност вјежбајући способност америчке војске да брзо премјешта велике борбене групе војника и опреме из САД-а у Европу и заједно са савезницима и партнерима брзо одговори на потенцијалне кризе.
Заједничка, мултинационална вјежба обуке коју предводи америчка војска заказана је за прољеће 2020. и помјерена за 2021. и подржава циљеве које је дефинисао НАТО како би подигао борбену спремност унутар савеза и одвратио потенцијалне противнике.
„Бранилац Европе“ је одлична прилика да се покаже способност америчке војске да брзо пројектује своју снагу широм свијета, радећи заједно са нашим савезницима и партнерима у више спорних домена“, рекао је 2019. генерал-потпуковник Чарлс Флин, заменик америчке војске и тада командант штаба Г-3/5/7.
Очекује се да ће учествовати око 37.000 америчких, савезничких и партнерских војника, чак и неколико војника такозване „Војске Косова“, формиране по одобрењу Доналда Трампа противно Резолуцији 1244 Савјета безбједности Уједињених нација, а отприлике 20.000 војника ће бити пребачено из Сједињених Држава.
Публикација Дифенс њуз извијестила је да ће вјежба тестирати способност војске да пребаци трупе из лука у Сједињеним Државама до лука у Европи, а одатле у оперативна подручја широм Европе – од Њемачке до Пољске и до балтичких држава – како је превиђено у првој верзији, а сада и у земље источне Европе, на Балкан, у нордијске земље, па чак и у Грузију.
Украјина се не спомиње, али уз тренутну ескалацију у Донбасу није искључено да, увијек као „политичку поруку подршке“, дио вјежби буде пребачен и на украјинску територију.
Након оваквог распоређивања снага није тешко претпоставити ко је замишљени противник, који се у плану вјежби нигдје експлицитно не спомиње.
„Барбароса“ се сели на Балкан
Још уочи најављеног почетка вјежби 2020. године је CounterPunch извијестио како НАТО вјежбе „Бранилац Европе 20“ по свему подсјећају на „Операцију Барбароса“ нацистичке Њемачке против Совјетског Савеза и да је довољан мали инцидент током вјежби на самим руским границама да дође до катастрофе. Пољски медији су тада извијестили да је руска страна позвана да прати дио вјежби који ће се одвијати на пољској територији, али су позивнице добили сви који учествују у раду организације ОЕБС и Русија нема привилеговани статус.
Уз овакве маневре и огромне снаге које је послала Русија у Црно море, на западне границе и на Крим, било каква грешка заиста би могла бити кобна, јер, као што је рекао Владимир Путин, НАТО се толико опасно приближио руским границама да у случају инцидента руска страна нема времена „црвеном линијом контактирати Пентагон и мора одмах одговорити, а тада неће бити побједника“.
Мала је утјеха да амерички стратези нису успјели заузети цијелу Украјину и због самопроглашених република у Доњецку и Луганску Пентагон не може распоредити ракетне снаге у подручју Харкова, иако га под контролом држи украјинска војска. Наиме, да није тако, из Харкова се крстарећим пројектилима из вертикалних „одбрамбених“ лансера Мк-41 могу гађати и положаји руских стратешких одбрамбених снага иза Урала, док је за подручја западне Украјине то немогуће. Ипак, увијек постоји могућност лоше процјене или једноставно људске грешке, а шта би то значило за Европу, боље је не помишљати.
И умјесто да ублажи реторику и смањи степен напетости, упркос каприциозном расположењу и изјавама америчке војске и политичара, НАТО увјежбава „стратешку одбрамбену операцију у наводном сукобу с Русијом“.
У европском подручју операција НАТО нема других вјероватних противника осим Русије, што указује на очити антируски карактер маневара.
Симболично је да ће Русија баш на врхунцу војних маневара прослављати годишњицу побједе у великом Отаџбинском рату и биће домаћин војне параде на Црвеном тргу. У исто вријеме ће потомци поражених војски и побједничких, али такорећи одмах од 1945. непријатеља Совјетског Савеза, вјежбати на европским војним полигонима.
Вјероватно је тешко историјско искуство утицало на свијест европских народа, јер Русија нема намјеру никога нападати, нити планира извршити инвазију на земље с којима има трауматично искуство суживота у „обрнутом царству“, гдје је центар издржавао периферију, али НАТО свеједно разрађује „стратешку одбрамбену операцију“.
Географски ће вјежбе обухватити подручје Сједињених Држава, Атлантског океана и европске земље, а већина планираних догађања одвијаће се у Њемачкој и источној Европи. За учествовање у предстојећим маневрима укупна НАТО група земаља „партнера“ – а заједно ће бити 27 земаља на 30 полигона – бројаће око 30.000 људи.
Ипак, будимо искрени, упркос опсегу вјежби, овај догађај је знатно инфериорнији у односу на сличне догађаје које годишње одржавају армије Руске Федерације и Бјелорусије.
Тако је у искључиво руским вјежбама „Центар-2019“ учествовало 128.000 руских војника, а придружиле су им се јединице из Кине, Индије, Пакистана те неколико земаља централне Азије. Изненадне провјере борбене спремности које се сваке године одвијају у руским оружаним снагама такође су разлог већег броја војника од маневара. Тренутно се одржавају маневри у регији Астрахан, а вјежбе „Запад“, које спроводе Русија и Бјелорусија, раније су имале око 13.000 војника, а од 2019. су већ имале 100.000.
С оперативног гледишта, главни садржај НАТО вјежби биће провјера могућности премјештања трупа из Сједињених Држава на европску позорницу операција, еквивалента тешке дивизије америчке војске, која се мора премјестити у комбинованом начину током 30 дана. Особље у Европу стиже ваздушним путем, док се тешка опрема превози морем, под пратњом бродова америчке морнарице.
Након истовара опреме у лукама Белгије и Холандије, америчка група биће пребачена у Њемачку, која ће постати логистички центар за вјежбе. Копненим дијелом вјежби управљаће сједиште два војна корпуса НАТО пакта за брзо распоређивање, британски корпус “брзе реакције” и њемачко-данско-пољски корпус “сјевероисток”. Поред тога, у Европи је планирано распоређивање сједишта двију америчких дивизија, 1. коњичке и 82. ваздухопловне.
Копнени дио маневара састојаће се од засебних мањих вјежби које су, према плану, повезане с маневрима „Бранилац Европе 21“. Сви засебни маневри, који чине цјелину вјежби „Бранилац Европе 21“, објављени су на порталу US Army, али је и без тога њихова суштина јасна.
Треба истаћи да ће у случају сукоба великих размјера у Источној Европи – у који би биле укључене Оружане снаге Руске Федерације – и одлуке држава чланица НАТО пакта према чланку 5. Повеље Сјеверноатлантског савеза, НАТО-у требати најмање 30 дана за распоређивање свог мултинационалног војног корпуса. Прије распоређивања горенаведених група, НАТО ће својим савезницима моћи да пружи само ограничену војну подршку, која не би могла радикално утицати на ток непријатељстава.
Сједињеним Државама ће такође требати најмање 30 дана да распореде тешку дивизију америчких ваздухопловних снага у Европу. Лагане јединице могу се распоредити брже и у Европи могу бити у року од једног дана, али због недостатка тешке артиљерије и оклопних возила не могу играти велику улогу у сукобу с Руском Федерацијом.
Током тог сукоба, Руска Федерација била би присиљена провести офанзивну операцију на сјевероистоку Пољске и територији балтичких држава како би осигурала комуникацију са својом ексклавом, Калињинградском регијом. То ће аутоматски довести до пресијецања коридора Сувалки, који повезује Пољску с балтичким државама. Дакле, НАТО групе у балтичким државама биле би опкољене. Русија има довољно снага, до 34 борбене тактичке групе, за спровођење споменуте операције и може их употријебити одмах након што политичко вођство земље донесе одлуку.
Према западним стручњацима, Шведском институту за тоталну одбрану и америчкој корпорацији РАНД, за операцију заузимања балтичких држава руским снагама би требало од неколико дана до једног дана. Можда ће бити потребно још неколико дана за заузимање источне и централне Пољске, због чега постаје јасније зашто се главни маневри проводе управо у западној Пољској.
Може се претпоставити да општи стратешки план вјежби НАТО пакта предвиђа јачање групе савеза у балтичким државама и источној Пољској током угроженог периода, након чега слиједи одбрамбена операција с циљем смањења размјера офанзиве руских оружаних снага. Ове операције би требало да пруже потребно вријеме за размјештање савезничких НАТО снага, након чега би у подручју западне Пољске противнапад требало да изведу снаге двију армија НАТО снага за брзо распоређивање, појачане америчким снагама.
Дакле, вјежбе “Бранилац Европе 21“ не представљају пријетњу Руској Федерацији. Напротив, НАТО се, адекватно процјењујући војни потенцијал Русије, припрема за одбрану и у случају рата започиње одлучујућу битку у западној Пољској, жртвујући притом територију балтичких сателита Сјеверноатлантског савеза.
То је случај ако све буде текло према плану и не буде никаквих инцидената, а искрено се надамо да ће све проћи у најбољем реду. Важно је да током ових маневара с војницима из 27 земаља на ко зна колико језика, али прије свега оружја, јер су многе земље још увијек с већинским арсеналом преосталим из совјетских времена, не буде „глувих телефона“. А ако их и буде, да се то догоди што даље од руских граница. У том случају ће све протећи у најбољем реду и до сљедећих маневара можемо бити опуштени и мислити на коронавирус и друге недаће.
Командант америчке војске Рајан Мекарти рекао је сљедеће: „Током протеклих 18 година, сукоби су допринјели развоју силе у борби против побуњеника, али наши су мишићи атрофирали на другим подручјима. Сада ћемо се побринути за те групе мишића.”
Штавише, према команданту америчких снага у Европи, генералу Тоду Валтерсу, он сам заговара “политичку флексибилност у питању првог нуклеарног удара”. Раније су се Сједињене Државе повукле из Уговора о уклањању ракета средњег домета и мањег домета, такозваног споразума ИНФ, али ће се под Бајденом ипак вратити овом и другима, јер једноставно немају новца за трку у наоружању с Русијом и Кином, а силе у успону су и Иран и друге земље које се никако не желе покорити америчком утицају.
Коронавирус јачи од НАТО пакта
Ситуација с великим војним вјежбама Пентагона и НАТО пакта је прошле годила постала трагикомична. Када су вјежбама прошле године медији почели придавати већу пажњу, сви су били „затечени командосима и америчким тенковима, који су се кришом, прикривени паником због коронавируса, искрцали у Европу и шуњају се од централне до источне Европе“.
А онда, да би иронија била већа, једна по једна земља су отказивале своје учествовање у маневрима, међу првима Италија и Норвешка, потом и Њемачка, кључна земља за вјежбе, јер се све темељи на брзом распоређивању трупа из Сједињених Држава у Њемачку, а потом на „замишљени фронт“ у источну Европу. Чак је и амерички EUCOM, команда америчких снага у Европи, извијестио да ће редуковати број војника и вјежбе „прилагодити новонасталој ситуацији“. Онда се пандемија разбуктала и маневри су одложени, иако је било непотребних трошкова, јер је дио америчких трупа већ стигао у европске луке.
Ипак, необјашњиво је како неколико сензационалистичких наслова, осмишљених само како би подигли читаност, утичу на страхове људи и перцепцију стварности. Рата неће бити, осим у случају великог инцидента са смртоносном пријетњом цивилима у Калињинградској регији или на Криму и Црном мору, те неком другом руском пограничном граду или подручју, на што ће војска Руске Федерације одговорити без консултација, јер технички неће имати времена.
Али нас у том случају највјероватније више неће бити и неће бити ни важно што пише у ових „неколико редова“.
Ипак, надајмо се да су у Пентагону и НАТО пакту ипак генерали и нижи заповједници којима се не може „тек тако догодити да погријеше“ с оружјима која траже непосредан руски одговор. Осим тога, та оружја и нису предвиђена за ове маневре, а нуклеарни маневри се спроводе симулацијама, а не лансирањем балистичких пројектила.
С друге стране, тачно је да су вјежбе провокација на руским границама, али не толика да би у Кремљу настала узбуна. Одговор ће бити уобичајен и руска војска ће спровести своје маневре провјере борбене ефикасности у четири војне области истовремено када једном годишње на маневре пошаље око 120 до 150 хиљада војника, све родове војске, укључујући ваздухопловство и морнарицу. Након тога ће пасионирани блогери упоређивати снагу, тактике и вјештине двију армија, а након тога ће доћи 2021. и све ћемо рекапитулирати испочетка.
Што се самих маневара тиче, који су сада упитни, баш попут пауна који шири свој реп да би изгледао већи, Сједињене Државе су осмислиле и започеле најсложеније војне вјежбе од времена Хладног рата. Службено је пројект „Бранилац Европе 20“ већ био започео и одрадио се огроман дио логистичког дијела вјежби. Планирано је да у маневрима прошле године судјелује 20.000 америчких војника, плус пратња и цивилно особље, којима би се придружило 9.000 америчких војника већ присутних у Европи.
Предвиђено је да се у вјежбама користи и 13.000 комада артиљерије и опреме, углавном у Белгији, Холандији, Њемачкој и Пољској. Уз америчку, предвиђено је да у вјежбама судјелују војске још 18 земаља.
Сада је број војника нешто смањен, на 30.000, али се повећао број земаља, међу којима су такве силе као војске БиХ, Македоније и такозване „Државе Косово“, да то вјероватно значи да је НАТО и с мање војника сада моћнији.
Узимајући у обзир чињеницу да је највише укључен источни фронт, а сада посебно Балкан, уз план вјежби које ће се одвијати у смјеру руске границе, као и на бившим совјетским просторима који су сада “атлантизовани”, може се претпоставити да је дотична пријетња идентификована у Руској Федерацији. Ипак, чини се да Русија нема експанзионистичке циљеве у Европи. Ако ништа друго, шири се “атлантски фронт” , који је већ преузео земље као што су Грузија, Украјина, Литванија, Летонија и Естонија, због чега је легитимно запитати се од кога заправо „треба“ да се бранимо.
„Ми“обзиром да војници Хрватске учествују у контингенту за брзи одговор у балтичким земљама, а он је укључен у провјеру борбене готовости за одбрану Сјеверноатлантског савеза.
У сваком случају, можемо закључити да је стварна сврха операције показати способност Пентагона и НАТО пакта да окружи Русију, с очигледним агресивним намјерама, истовремено тестирајући стабилност потчињености Европске уније.
Али наши „извозници демократије“ морају бити опрезни, јер са све чешћим вјежбама ове врсте Руси ће можда почети размишљати да су од 1945. године надаље Американци и њихови вазали тежње нацистичке Њемачке једноставно замијенили властитим.
С друге стране, Европа остаје изврстан терен, физички и привредни, како би се обуздали Русија и Кина, а преостали непослушници ставили под контролу, међу којима опет предњаче „луди“ Срби и Босанци, који неће у НАТО.
Очито је да Сједињене Државе хитно треба да “одбране” Европљане, иако би сви ми требало да им јасно кажемо: „Вратите се на ону страну Атлантика и нека и даље живе 75 година мира!“.
Аутор Небојша Бабић
https://www.standard.rs/2021/04/11/n-babic-branilac-evrope-2021-ili-barbarosa-se-seli-na-balkan/