Најновији чланци  

   

SARADNICI  

   

REGISTRUJTE SE  

   

NA SAJTU  

We have 258 guests and no members online

   

Бајден тренутно има огромну предност над Трампом у свим кључним државама. Може ли Трамп поновити чудо из 2016. године? Можда и може

Apres moi, la deluge (после мене, потоп) предвидео је Луј XV након шокантног пораза његове војске од стране Пруске под вођством Фридриха Великог у Бици код Лојтена 1757. године.

„Потоп”, односно Револуција, дошла је три деценије касније, и у крви спрала монархију Бурбона пославши Луја XVI – унука Луја XV – и његову супругу Марију Антонету на гиљотину.

Доналд Трамп шаље слична упозорења против исхода у којем би Џо Бајден победио на председничким изборима а демократе преузеле контролу над Сенатом. С обзиром на магнитуду унутрашњих подела у САД, улози заиста јесу велики.

Демократе желе да преуреде Америку, а шанса да ће однети победу на свим нивоима и даље је, 17. дана до избора, у домену извесне могућности.

Рано гласање већ је на рекордном нивоу. Судећи по већини анкета, Бајден је у предности у готово свим колебљивим државама – Пенсилванији, Мичигену, Висконсину, Охају, Северној Каролини, Џорџији, Флориди и Аризони. Да би победио на изборима, Трампу је неопходна победа у шест или седам набројаних држава.

Није готово

У анкетама које мере подршку на националном нивоу Трамп заостаје још више, у неким је тај заостатак и двоцифрен, што одражава огромну предност коју демократе имају међу мањинским заједницама у традиционално плавим државама попут Калифорније, Њујорка и Илиониса.

Међутим, није све готово.

У овој фази кампање 2016. године Хилари Клинтон је имала једнако импресивну предност у анкетама, а на крају је изгубила у свих осам поменутих држава, што је представљало највеће изборно изненађење још од победе Харија Трумана над Томом Девејом (Tom Dewey) 1948. године.

Може ли Трамп поновити чудо из 2016. године?

Можда и може. Кад се ради о енергији, узбуђењу, ентузијазму и капацитету за окупљање сопствених присталица, чак и у најтежем тренутку пандемије, Трамп је без премца. Кад Трамп упути позив, његове присталице се одазову. Немогуће је сетити се председника који је успевао да организује тако масовне митигне са конзистентношћу какву показује Доналд Трамп.

Председник САД Доналд Трамп стиже на предизборни митинг у Орланду, Флорида, 12. октобар 2020. (Фото: AP/Evan Vucci)

Насупрот томе, Бајденови оскудни митинзи су узбудљиви колико и пензионерски турнири у боћању. Његова појава, читање са телепромптера и рецитовање напада које су му припремили помоћници изазивају тек куртоазне аплаузе. Реткост је да прође дан у којем Бајден није промрмљао нешто погрешно, показао да га памћење не служи добро или изгубио ток мисли.

Суштина Бајденове кампање заправо се своди на избегавање вођења кампање. И то му полази за руком. Његова кампања неретко већ у девет сати ујутру обавести јавност да тога дана више неће имати нових вести или обраћања.

Питање које ово намеће више није да ли је Џо „изгубио корак” – ретко ко то пориче – већ да ли он поседује неопходну менталну оштрину да одлучно предводи слободни свет у наредне четири године.

Две недеље пред изборе, међутим, бирачи остављају утисак да их то питање не занима, или бар да их не оптерећује у тој мери да их одврати од гласања за Бајдена и Харисову (Бајденов избор за потпредседницу државе; прим. прев).

Све се врти око Трампа. А императив за председника и његову кампању остаје да убеде нацију у неколико истина. Прва од њих је да Бајден није физички и ментално способан да обавља посао председника. Он неће бити у стању да се супротстави радикалним елементима у својој партији и плановима које ће они покушати да реализују у наредне две године, са великим изгледима за успех.

Ако Бајден победи, они ће инсистирати да Сенат учини оно што му је посаветовао Барак Обама: Да одбаце „реликвију Џима Кроуа” познату под називом опструкција и да уз помоћ 50 демократских сенатора наметну агенду која би донела више промена и од Рузвелтовог Новог договора (Њу дил).

Радикална агенда

Шта ова агенда подразумева?

Премештање фокуса са једнакости у шансама за грађане свих раса на једнакост у исходима – у приходима, богаству и моћи. Репарације за ропство. Излажење у сусрет захтевима групе „Животи црнаца су важни” да се „преосмисли рад полиције” и да се „скреше полицијски буџет”.

Кад је у питању имиграција, ова агенда подразумева отворени пут до моменталног права на држављанство и право гласа за „сањаре” (деца нелегалних миграната коју су родитељи у раном детињству довели у САД; прим. прев). Окончање депортација. Амнестију за 11 до 22 милиона нелегалних имиграната у САД. Распуштање граничне полиције (ICE). Отварање америчких граница за нове и масовније таласе имиграције, како би Америка постала расно, етнички, друштвено и културно најразноликије друштво у историји човечанства.

Прекрајање структуре Сената тиме што би се Порторику и Вашингтону (мисли се на главни град, не на државу; прим. прев.) дао статус савезних држава, чиме би демократе добиле још четири сенатора и учиниле да САД постану двојезична држава.

Осим тога на агенди су и проширење Врховног суда додавањем двоје нових судија. Подизање пореза на запослене, лични доходак, корпорације, капиталну добит и имовину. Убрзање одустајања од емисије угљеника заустављањем свих бушотина у мору и укидањем било каквог ослањања на енергију добијену из угља, нафте, гаса или фракинга. Бесплатно образовање за све од вртића до факултета.

И тако даље, и тако даље. Али опет, без укидања институције опструкције у Сенату, републиканска мањина би могла да блокира ову агенду чији је циљ стварање нове америчке државе која не би личила на ону коју познајемо.

Кип слободе у Њујорку, један од главних споменичких симбола Сједињених Америчких Држава (Фото: Getty Images)

Не, то није Француска револуција.

Али није ни земља која се дуже од два века развијала из Америчке револуције. Радикални елементи из Антифе и БЛМ-а (Животи црнаца су важни) стално нас на то подсећају разбијањем икона и статуа људи који су хришћанску веру и западну цивилизацију довели до ових обала, заснивајући републику која можда управо ишчезава.

 Превод Александар Вујовић/Нови Стандард

 Насловна фотографија: Alex Wong/Getty Images

 Извор Buchanan.org

https://www.standard.rs/2020/10/16/moze-li-tramp-ponoviti-cudo-iz-2016-godine/