Американци свих политичких боја били су изненађени када је Трамп твитовао у знак подршке патриотским протестима против неразумних карантинских захтева неколицине демократских гувернера крајем прошле недеље. Трампове присталице су са поносом примили вест да њихови покушаји за извођење обојене револуције привлаче пажњу председника, док његови критичари, попут вашингтонског гувернера Инслија, тврде да се тако „подстиче унутрашња побуна“.

Аутор овог текста се почетком месеца запитао „Могу ли обојене револуције зауставити долазећи COVID светски поредак?“, закључујући да би за Американце било опасно да се самостално организују у борби за своја права и убрзано отварање економије уколико не буду имали прећутну подршку неке од фракција америчке „дубоке државе“. Премда неочекивано, управо то се догодило када је Трамп исказао подршку растућем протестном покрету. Подржао је њихову грађанску непослушношност против бесмислених мера које су им наметнуте, попут одлуке гувернера Мичигена да се забране продаја семенки и сва окупљања, покушаја гувернера Вирџиније да злоупотреби кризу како би људима отео права загарантована Другим амандманом, затварања појединих цркава током Ускрса и полицијског насиља према грађанима који су се самоизоловали на јавним местима, итд.

„ОСЛОБАЂАЊЕ“ ОД ТИРАНИЈЕ
Трампов смео позив Американцима да „ослободе Минесоту“, „ослободе Мичиген“ и „ослободе Вирџинију“ и „спасу свој Други амандман који је нападнут“, истиче се пре свега по томе што циља само државе у којима владају демократски гувернери, иако се протести одвијају и у државама са републиканским гувернерима, што је поједине посматраче навело на закључак да Трамп има прикривене политичке мотиве када именује дотичне три државе. Велике су шансе да је то тачно јер се у том случају ради о оштроумном стратешком потезу усмереном према три кључне политички колебљиве државе (енгл. „swing states“ – термин који у америчкој политичкој терминологији означава државе у којима су бирачка тела демократа и републиканаца приближно једнака; прим. прев.) у којим је народ подељен као никада пре поводом строгих карантинских мера гуверенера.

Демонстранти су успели у ономе што су наумили – да скрену националну пажњу на своје проблеме и максимално дискредитују локалне властодршце, нарочито након што је Трамп искористио прилику да их представи као тиране који злоупотребљавају пандемију како би проширили своју власт преко сваке разумне мере, у складу са његовим дубоким уверењем да су – гле ироније – демократе суштински антидемократски оријентисане. Протести су се такође поклопили са његовим планом да поново отвори Америку, који Трампове присталице сматрају крајње закаснелим, а његови противници опасно преурањеним.

Срж контроверзе је у питању колико је заиста опасан COVID-19. Вирус је екстремно заразан и забрињавајуће је што може да буде у инкубацији и до две недеље пре него што пацијенти крену да испољавају симптоме, током којих су и даље у стању да шире заразу према угроженим члановима друштва, попут старијих и оних са хроничним обољењима. Ово је наравно разлог за озбиљну забринутост, али с друге стране исто тако се може тврдити и да због тога не треба потпуно угасити најјачу светску економију, нарочито ако се има у виду став да је разумније препоручити само тим угроженим члановима друштва да остану код куће, уместо да то раде сви.

Има и оних који мисле да је било боље да се брзо реагује у главним жариштима као што је Њујорк, можда и наметањем још оштријег медицинског режима грађанима чисто превенције ради, али без гашења комплетне економије. Ова дебата је жестока зато што многи Американци немају финансијске капацитете да „презиме“ изненадни период незапослености који би могао да траје ко зна колико, а искуство постаје још стресније док на телевизији гледају како се Трамп свакодневно бори са „дубоком државом“ у настојању да што пре отвори економију.

Председник гура хидроксихлорикин као профилаксу и потенцијални лек, али га редовно кочи главни експерт за заразне болести, доктор Фаучи. Аутор овог текста је раније о томе детаљније писао у свом чланку „Хидроксихлорикин и хибридни рат против Трампове Америке“, где је појашњено како се овај лек политизује од стране доктора Фаучија и антитрамповски оријентисаних чланова војне, обавештајне, дипломатске и других бирократија у склопу „дубоке државе“.

ПРЕБАЦИВАЊЕ ПРИТИСКА
„Скептици“ (било да су искрени овим поводом или да глуме скептике) тврде да хидроксихлорикин није клинички тестиран на начин и у мери који би допустили његову примену, док ентузијасти попут Трампа инсистирају да је боље покушати са применом лека који се у другим земљама показао учинковитим него допустити да људи обољевају и умиру. На политичком нивоу, хидроксихлорикин представља наду за одговорно отварање америчке економије, за шта се Трамп залаже како би побољшао своје перспективе за реизбор, док се његови противници томе супротстављају како би уништили његове шансе. Међутим, са или без овог лека, Трамп је предузео храбар корак у којем је издао смернице за постепено отварање економије, што његове присталице захтевају откад су увидели да је затварање економије у доброј мери заправо сплетка „дубоке државе“.

Увиђајући у ком смеру дува ветар и ишчекујући да се Трамп поново супротстави својим непријатељима из „дубоке државе“, широм земље су отпочели протести против драконских карантинских мера уведених у појединим државама упркос Трамповом плану да „поново отвори Америку“, што је задало тежак политички ударац демократским гувернерима и остварило јак ефекат на обликовање националне перцепције када се председник јавно сврстао на страну демонстраната.

Колико год ризично било да се економија постепено покрене упркос ултра заразној природи вируса COVID-19, Трамп сада може да каже како за ову политику има подршку народа, будући да Американци дословно излазе на улице из простих економских и политичких разлога. У неку руку, ови Американци су осетили да треба прибећи тактикама обојене револуције након што су видели да њихов председник свакодневно полемише са „дубоком државом“ поводом питања ефикасности хидроксихлорикина, увиђајући да је њиховом вођи потребна сва могућа подршка како би успео да се избори са несвакидашњим планом демократског дела „дубоке државе“ да га у новембру лише власти циљаним убиством економије услед прекомерне реакције на COVID-19. Трампове присталице су знале да ће, ако осети подршку народа, Трамп свом снагом ударити на „дубоку државу“, и управо то је и учинио.

Трампов патриотски позив на обојену револуцију је стога стратешки обрт највећег могућег степена у току „Светског рата Це“ (назив који аутор користи за текући ривалитет између САД и Кине, прим. прев.), јер је његовим противницима из „дубоке државе“ показао да има подршку маса за постепено отварање економије упркос кампањи страха против хидроксихлорикина и лебдеће опасности од COVID-19. Након снабдевања болница хиљадама респиратора и другим потрепштинама, координисања националног одговора на кризу кроз регуларне онлајн конференције са гувернерима и анализирања статистичких података који показују да је Америка углавном прошла кроз врхунац заразе (изузев на пар жаришта), природно је што је Трамп кренуо у постепени повратал свега у „нормалу“, колико је то могуће у актуелним околностима.

Давање федералним телима прерогатива да одлуче како ће се ово одвијати био је израз политичког генија који капитализује најбоље што амерички федерални систем има да понуди, док истовремено преусмерава растући бес против затварања државе са федералне ка локалној власти. Ово је бриљантни контраудар против хибридног рата „дубоке државе“ који пребацује притисак јавности на његове демократске противнике, показујући још једном колико вешт Трамп уме да буде у избегавању најподлијих замки својих непријатеља.

 Превод: Владан Мирковић/Нови Стандард

 Извор oneworld.press