Најновији чланци  

   

REGISTRUJTE SE  

   

NA SAJTU  

We have 40 guests and no members online

   
  • 15:26 08.05.2021.

„ЈАСЕНОВАЦ ЈЕ НАЈВЕЋИ СРПСКИ ГРАД ПОД ЗЕМЉОМ – ТО МОРАМО САЧУВАТИ ОД ИСТОРИЈСКОГ РЕВИЗИОНИЗМА“

* „Морамо се чувати и од оних који би да на рачун наше историје градили сопствену. Зато никада не смијемо дозволити да заборав прекрије наша страдања и наше историјске трауме због било које политике, идеологије, братства, јединства, или због привидног мира у кући

* „Једну лекцију смо добро научили и тај испит смо положили 9. јануара 1992. године када је створена Република Српска. Лекција која нас учи да је држава једини гарант нашег опстанка на овим просторима... Цена коју смо платили бранећи Републику Српску огромна је, али је мања од оне коју смо платили у Јасеновцу и широм НДХ, онда када нисмо имали своје институције

* „Нажалост, у БиХ још има оних који о ратовима говоре са таквом неодговорном лакоћом, као да се ни њиховом, ни неком другом народу у рату никад ништа лоше није десило. То су исти они који народ из Јасеновца, Дракулића, Пребиловаца, Старог Брода на Дрини, Гаравица, из безданих херцеговачких и велебитских јама, називају геноцидним и лошим, без трунке поштовања, без стида и срама

___________________________________________________

       ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је годишњица сећања на жртве јасеновачког геноцида несумњиво једна од најзначајнијих у нашој тешкој, сувише страдалничкој, али и херојској историји.

       „И ове године Дан сећања на жртве јасеновачког геноцида обележавамо заједно са руководством Србије, уједињени болом, али и трајном обавезом да од заборава сачувамо и ово страшно место и недужне жртве које су овде убијане на најбруталнији и најсвирепији начин", истакла је Цвијановићева.

       Председник Републике Српске је подсјетила да је пре 76 година последња група логораша кренула у одлучујући пробој из јасеновачког пакла смрти и страдања.

       „У данима који су претходили пробоју, фабрика смрти радила је неуморно следећи намеру усташког врха да се преостали затвореници ликвидирају, а сви докази и трагови постојања самог логора избришу и затру. Иста судбина била је намењена целом српском народу у Независној Држави Хрватској.

Чак су и у априлу 1945. године, иако и сами свесни да се ближи коначни пораз те мрачне идеологије, власти злочиначке НДХ до последњег даха упорно и темељито спроводиле демонску политику истребљења цијелог једног народа - од најмлађе деце до најстарије нејачи", истакла је Цвијановићева.

       Она је констатовала да то довољно говори о патолошкој мржњи оних који ће у историји остати упамћени као нељуди који су оснивали логоре за децу, над чијом бруталношћу су се згражавали чак и по злу познати нацисти.

       Председник Српске је истакла да је најстрашније сведочанство о том ужасу и монструозности управо Јасеновац, а са њим и Доња Градина, као место најмасовнијег страдања и то не бораца, не војника, већ недужног голоруког народа, обичних људи који су имали своје породице, своје куће, њиве и оранице, имали своје свакодневне бриге, своју веру у Бога и своје људско достојанство, не слутећи да ће искусити пакао незамислив људском роду.

       Она је додала да су последњи логораши кренули у одлучујући пробој, свесни да су шансе да преживе минималне, али су знали да је чак и смрт на путу избављења спасоносна у односу на пакао омеђен логорским зидинама, жицом и крвавом Савом.

       Цвијановића је навела да је тек сваки десети учесник пробоја преживео и управо захваљујући њиховој храбрости, као и жртви оних који нису преживели, истина о јасеновачким логорима смрти добила је прилику да угледа светлост дана.

       „Због тога смо дужни да чувамо сећање на њих и да истину о Јасеновцу и геноциду над српским народом у НДХ чувамо од свих облика историјског ревизионизма, као и од оних који би на рачун наше историје градили сопствену. Неговање историјског памћења важно је и неопходно како због жртава, тако и због светлије будућности коју можемо изградити само уколико будемо учили из сопствених грешака и заблуда из прошлости", нагласила је Цвијановићева.

       Она је поручила да зато никада не смемо дозволити да заборав прекрије наша страдања и наше историјске трауме због било које политике, идеологије, братства, јединства, или због привидног мира у кући, јер ништа не вриједи на тешку, огромну рану ставити завој и правити се да не постоји јер смо и 90-их година, видели да ће се она поново инфицирати, а све заборављене или прескочене лекције доћи ће на наплату.

       „Ипак, једну лекцију смо добро научили и тај испит смо положили 9. јануара 1992. године када је створена Република Српска. Лекција која нас учи да је држава једини гарант нашег опстанка на овим просторима, толико је скупо плаћена у ближој и даљој прошлости да је ништа није могло избрисати из колективног памћења", нагласила је Цвијановићева.

       Она је навела да је цена коју смо платили бранећи Републику Српску огромна, али је мања од оне коју смо платили у Јасеновцу и широм НДХ, онда када нисмо имали своје институције.

       „Због тога данас имамо два основна задатка. Један је да бранимо и јачамо Републику Српску, јер је она гаранција да ћемо живети као своји на своме, а други је да чувамо мир и да генерацијама које долазе оставимо безбедно, стабилно и просперитетно окружење у којем ће моћи да живе са другима без страха од неких нових сукоба и ратова", указала је Цвијановићева.

       Нажалост, нагласила је она, у БиХ још има оних који о ратовима говоре са таквом неодговорном лакоћом, као да се ни њиховом, ни неком другом народу у рату никад ништа лоше није десило.

       „То су исти они који народ из Јасеновца, Дракулића, Пребиловаца, Старог Брода на Дрини, Гаравица, из безданих херцеговачких и велебитских јама, називају геноцидним и лошим, без трунке поштовања, без стида и срама. И нису једини. Није реткост да и поједини међународни представници у БиХ узму себи за право да цијели српски народ вређају и намећу му колективну кривицу за дешавања у протеклом рату", истакла је предсједник Српске.

       Она је додала да без обзира на дестимулативно окружење, ми имамо свој пут који се зове слободна, стабилна и јака Република Српска.

       "Желимо да живимо у миру и слободи, и све што желимо себи, желимо и свим другим народима који живе у нашем окружењу. Желимо да сарадња, поштовање и међусобно разумевање замене свађе и сукобе, јер исувише добро знамо колика је њихова цена. Желимо да једни другима будемо добре комшије и партнери, а не непријатељи и противници. Ипак, то не зависи само од нас. Загледани смо у будућност, али немамо право да на том путу заборавимо прошлост. На то нас обавезује и овај највећи српски град под земљом над којим смо данас окупљени у болу и сећању, као и сви мученици који у њему вечно почивају. Све док их памтимо и док долазимо, Јасеновац и Доња Градина неће бити само места бола и туге, већ и победе живота над смрћу. Нека је вечни помен свим жртвама", нагласила је председник Републике Српске.

 Категорије: