Избори у Никшићу су завршени. И, одмах по објави резултата, било је јасно до присталице нове власти имају чиме бити задовољни – ДПС и сателити су тишли у опозицију, а СДП, као вишедеценијски „партнер“ ДПС-а чији се лидер није могао уздржати од шовинистичких изјава чак ни на посљедњем суочавању – отишла је испод цензуса.

Замолили смо Војина Грубача, политичког аналитичара и колумнисту ИН4С-а, да резимира резултате минулих избора, са посебним акцентом на 40% које је завршило у „рукама“ ДПС-а.

Грубач оцјењује да је бивши шеф режима на локалним изборима у Никшићу доживио други кобни изборни пораз који му је запечатио политичку судбину за сва времена, а да је његова ултрадесничарска политичка позиција и екстремно шовинистичка реторика, на чему је упорно инсистирало његово манијакално политичко окружење, нешто на шта је јавност Црне Горе већ навикла и што прихвата с осјећајем дубоког гађења и презира.

Он истиче да је иза политичког егзибиционизма Ђукановића увијек ишао башибозук пројектованих „љевичара“ који његове ултрадесничарске крике представљају као „љевичарске идеје“ а шовинистичке екцесе као „блиставу потврду мултиетничког му бића“.

„На таквом апсурдном политичком дјелању, с додатком наводне борбе против некаквих „четника“, Ђукановић је добио мало гласова на никшићким изборима. Рецимо, против виртуалних „четника“ у Никшићу су се „борили“ ликови који себе називају комитима али потпомогнути новцем, јер су за ту чудну борбу против непостојећег противника имали богату напојницу од 20.000 евра.

Извод је прост, борба против непостојећих четника се јако добро плаћа од стране ДПС-а чак и када те „четнике“ очима не можеш опазити!

Толико је, наводно, тзв. комитима требала уручити Сања Дамјановић, носилац листе Ђукановићеве партије у Никшићу, по документу који је масовно пренесен преко социјалних мрежа а који није демантован медијима пропалог шефа бившег режима мада је њихова брза рекција запажена у другим случајевима пласирања некаквих неистина против ДПС-а на истим мјестима.

Опет, Ђукановић је у никшићке изборе убацио све расположиве ресурсе који су били неограничени иако је 30 августа изгубио парламентарне изборе. Остали су нетакнути бирачки спискови у верзији ДПС-а а било је очито и енормно куповање људских душа без икаквих препрека.

Како нови режим није адекватно реаговао на те ствари, што је необично и нелогично, то не треба искључити могућност да је то био потез међународне заједнице у склопу њеног креирања транзиције власти у Црној Гори. Односно, да је то био отворени уступак Ђукановићу за који је он морао дати неки други уступак новом режиму, рецимо потписати оставку својих амбасадора или нешто друго.

Јасно је једно, држањем под контролом ресора силе и дипломатије, као и недозвољавањем брзих измјена у судству и тужилаштву, међународна заједница диктира услове преласка Црне Горе из бившег ропског система, гдје је народ гнобљен до границе излуђивања, у систем контролисаног полуропства- за сада, без енормног малтретирања грађана.“.

Ипак, Грубач апострофира чињеницу да је главни ресурс шефа Ђукановића за изборе у Никшићу било – сијање страха међу неколико хиљада људи које је ДПС запослио у никшићкој или државној админстрацији, с тезом да ће остати без посла уколико ДПС изгуби изборе у Никшићу. Са члановима породица запослених и њиховим рођацима, каже он, тај изборни потез је донио Ђукановићу минимум 25 одсто гласова, од 40 одсто које је освојио.

„Ђукановић је врло активно давао изјаве и учествовао у раду на терену током избора у Никшићу али све то скупа није помогло да радикално преломи ситуацију. Његово вријеме је коначно истекло послије бруталног никшићког изборног пораза, тако да му даље слиједи сигурни слободни политички пад.

На изборима у Никшићу је коначно потонула и СДП, као меркантилна партија која се током десетина година учешћа у власти прилично материјално окористила све са „демократским огртачем“ празних прича о патриотизму.

Пјешчани сат смисла даљег постојања ДПС-а и његових сателита је истекао у Никшићу јер је њихов смисао био сакупљање свих накарадних људи који су спремни безочно брстити у гулити измучену државу Црну Гору и психички угњетавати њен народ до крајњих граница.

Како тим ликовима Ђукановић више не може понудити мјеста која ће бити добра позиција за богаћење, то је и смисао постојања таквих структура исцрпио сам себе. И на крају, мора се акцентирати да су у Никшићу и на парламентарним изборима Монструма и његове чемерне сателите су блиставо, мирно и достојанствено побиједили православни Срби и Црногорци.

Побиједио је православни народ, који је схватио неопходност и важност саборности у злом моменту историје чему их је научио дух литија које су вјечне и непролазне у простору и времену, а које је предводила Митрополија и њен блаженопочивши Митрополит Амфилохије, који као да и даље бдије над својим народом.“, закључио је Грубач.