Моја Русија: Са Лазанским у Стаљинграду
Стаљинград или данашњи Волгоград један је од 12 градова-хероја Совјетског савеза, чувених по јуначкој одбрани током Другог свјетског рата. Управо се у Стаљинграду одиграла и једна од најкрвавијих битака у историји човјечанства, која је однијела скоро два милиона живота
Повод за путовање у некадашњи Стаљинград било је полагање цвећа крај Вечне ватре у Дворани војничке славе на Мамајевом кургану — узвишици изнад града где су се водиле најжешће битке између црвеноармејаца и немачких агресора.
Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански и један од најуспешнијих српских привредника у Русији Радмило Мићко Јевтовић положили су цвеће погинулим војницима Црвене армије поводом 75. годишњице завршетка Другог светског рата и победе над фашизмом и нацизмом.
Амбасадор сматра да је у години када се обележава велики јубилеј важно одати почаст војницима Црвене армије који су гинули у Стаљинграду и због покушаја неких центара моћи у свету који желе ревизију историје Другог светског рата.
„Битка за Стаљинград је прекретница Другог светског рата на копну, посебно у Европи. Црвена армија је код Стаљинграда зауставила продор групе немачких армија на југ, које су кренуле ка нафтним извориштима у Каспијском региону. Овде је Црвена армија сломила кичму Вермахта и 6. немачка армија је овде потпуно поражена. Оно што је остало — дакле, 80 хиљада преживелих немачких војника се предало“, рекао је Лазански.
Битка за Стаљинград је трајала око шест месеци, од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године, а у тешким борбама погинуло је, рањено или заробљено више од милион војника Сила осовине, али је огромне губитке претрпела и совјетска армија, а страдао је и велики број цивила.
Град је био толико уништен од бомбардовања да се битка свела на уличне борбе, а немачка тактика „пацовског рата“ подразумевала је скривене снајперисте који су пуцали из рушевина на све што се миче.
Током Стаљинградске битке посебно жестоке борбе су се водиле на брду Мамајев курган, које је данас симбол херојског отпора… После битке овде је пронађено од 500 до 1.250 гелера по метру квадратном, а у пролеће 1943. године земља је и даље била у тој мери спаљена и црна да трава није могла да никне.
Одмах по завршетку Битке за Стаљинград, одлучено је да се на Мамајевом кургану направи меморијални комплекс „Херојима Стаљинградске битке“ у знак сећања на погинуле браниоце града. Његова изградња је започета 1959. године, а свечано отварање спомен-обележја одржано је средином октобра 1967.године.
Главни симбол Мамајевог кургана и Волгограда је статуа „Мајка отаџбина зове“, која представља отаџбину која позива своје синове на битку са непријатељем.
Скулптура висине 85 метара и тежине 8.000 тона, у тренутку када је израђена, као и у наредне 22 године била је највиша на свету. Рад је скулптора, народног уметника СССР Јевгенија Вучетића, пореклом Србина из Црне Горе и архитекте Николаја Никитина.
Стаљинград и данас остаје синоним невероватне храбрости, истрајности совјетских војника и пропасти нацизма.
Новинарка Спутњика Oливера Икодиновић у видео-блогу „Моја Русија“ води вас сваке друге недеље на вама позната, али и скривена места Москве и Русије. Завирите са нама у различите кутке Русије и њене престонице, упознајте њихове лепоте и традицију и осетите дух земље и душу Руса.
https://www.in4s.net/moja-rusija-sa-lazanskim-u-staljingradu/