Најновији чланци  

   

BROJ POSETILACA  

Danas1023
Juče1374
Ove nedelje4981
Ovog meseca1023
UKUPNO2397263

   

SARADNICI  

   

REGISTRUJTE SE  

   

NA SAJTU  

We have 12 guests and one member online

  • Бранислав
   

„Велики руски зид“ није копија кинеског

© Sputnik / Шерстенников
Русија
Пише

Обећање руског председника Владимира Путина да ће размотрити идеју о изградњи „Великог руског зида“ дуж Белгородске одбрамбене линије изазвала је велику пажњу јавности, али руски експерти скрећу пажњу да није реч о копији Великог кинеског зида, те да су медији целу идеју превише „нашминкали“.

Ипак, ова иницијатива сматра се изузетно значајном, јер је њена сврха очување историјског сећања и идентитета руског народа. Циљеви изградње „Великог руског зида“ су заштита археолошких налазишта, очување историјског сећања и развој туризма. Осим тога, сличне иницијативе које су усмерене на реконструкцију објеката и очување археолошких налазишта већ постоје у Белгородској и другим областима, али би подршка руског председника овим идејама дала други формат и карактер, истичу експерти.

Белгородска одбрамбена линија изграђена је у 17. веку и простирала се дуж јужних граница Руског царства. Њена основна сврха била је заштита царства од најезде Пољака и туркијских народа — кримских Татара и Ногајаца.

Због тога заменица губернатора Белгородске области Олга Павлова истиче да је значај идеје о „Великом руском зиду“ управо у чувању сећања на све недаће којима је у прошлости одолео руски народ.

„Народ који не познаје своју прошлост нема ни будућност. Ова иницијатива ће допринети очувању историјске прошлости нашег народа и сопственог идентитета, а сa друге стране и развоју туризма у оним регионима дуж којих је некада прoлазила ова одбрамбена линија“, истиче Павлова.

Фестивал историјске реконструкције „Белгородске линије“
© Sputnik / Антон Вергун
Фестивал историјске реконструкције „Белгородске линије“

Зашто је настао белгородски „Велики руски зид“

Историја изградње Белгородске одбрамбене линије, коју би пратио „Велики руски зид“, почиње у периоду када се завршава смутно време, на власт долази династија Романов, проглашењем Михаила Првог Романова за цара, али још увек трају непрестане борбе са Пољацима. Одлуку о њеној изградњи доноси Бољарска дума, након што је Руско царство претрпело пораз од Пољско-литванске уније у Смоленском рату, који се водио од 1632. до 1634. године.

Други разлог постојања и ширења Белгородске одбрамбене линије били су стални напади Кримског каната, односно кримских Татара.

Како су се мењали правци са којих је руска територија нападана, тако се и ширила ова одбрамбена линија. Како експерти објашњавају — Белгородска линија је смањила ризик од пљачкашких напада и најезда у јужним и централним деловима Русије, али је њен западни део почео да губи на значају крајем 17. века, односно након изградње Изјумске одбрамбене линије, а још више у 18. веку, када је створена Украјинска линија.

Изјумска и Украјинска одбрамбена линија — одбрана од Татара

Изјумска одбрамбена линија се простирала дуж територија Белгородске области и Храковске области у Украјини, а након изградње постаје огранак Белгородске. Њена првенствена сврха била је заштита Руског Царства од турско-татарских најезди, док је сврха Украјинске била заштита јужних делова Русије од кримских Татара.

© Sputnik / Антон Вергун
Фестивал историјске реконструкције „Белгородске линије“

Треба имати у виду да је Кримски кан преживео најдуже распад Златне хорде монголско-туркијске државе која се простирала на територијама данашње Русије, Украјине и Казахстана, након распада Монголске империје, а која је била друга по величини после Британског царства. Не треба заборавити да су Монголе у Русији називали Татарима, и да су руски кнежеви у средњем веку били у обавези да им плаћају данак у замену за мир.

„Велики руски зид“ — споменик историје

Алексеј Подберезкин са Московског државног института за међународне односе сматра да је ова одбрамбена линија, дуж које би се простирао „Велики руски зид“, важна страна историје којом се треба бавити.

„Дошло је време да се Русија бави обнављањем историјског сећања. Игнорисање прошлости последњих година резултирало је великим губицима на политичком плану“ рекао је експерт.

Белгородску одбрамбену линију су чиниле тврђаве, разне грађевине, али и природне препреке, као што су шуме, реке и мочваре, а простирала се дуж територија данашње Сумске, Белгородске, Вороњешке, Липецке и Тамбовске области, односно од реке Ворскла у Белгородској области, где се 1654. године налазила и граница Руског Царства, до реке Челноваје у Тамбовској области. Она је дужине од око 600 километара, а састоји се од две праве линије које, спајајући се, формирају угао.

https://sptnkne.ws/Bg37