Уколико се ова болест појави требало би је прележати, али лекари тврде да човек само једном у десет година човек може да оболи од грипа, све остало су јаке и слабе прехладе
Епидемије грипа срећом још нема, мада је доста оних који шмрцају, кашљу, боли их грло и чини им се да су „грипозни”. Проф. др Бранимир Несторовић, пулмолог и алерголог на Универзитетској клиници „Тиршова”, иначе увек добар саговорник и пацијентима и новинарима јер говори тако да га сви разумеју, истиче да је прошла година донела резултате неких нових истраживања и променила стручно мишљење о грипу.
– Иако сте сигурно много пута у животу за себе рекли да имате грип, то у већини случајева није било тако. Само једном у десет година човек може да оболи од грипа. Отприлике четири-пет пута у животу. Ово остало су болести које личе на грип, најчешће прехладе – уверава овај лекар и додаје да је прича о грипу увек мало „надувана” и да сви морају да добију одређени број инфекција у животу, али да је у ретким случајевима у питању прави грип.
Шта би човек требало да ради да не добије грип? Професор Несторовић каже да пре свега редовно или што чешће пере руке. По његовим речима, вируси који изазивају ову болест зимски су, навикли на хладноћу јер имају извесни омотач који их штити па испод нуле могу да живе читав сат, док лети опстају чак 10 сати.
– Међутим, када људи бораве у затвореном, када су близу једни другима, у превозу чак и преблизу, вирус се преноси тако што неко кине и искашље се. Невоља је што бацил остаје на предметима у околини, одећи, које неко онда додирне руком и себе „части” вирусом. Протрља ли само око тим прљавим рукама у свој организам може да унесе вирус. С обзиром на то да вируси остају и на гардероби, препоручљиво је по доласку кући скинути гардеробу и оставити је сат времена напољу, на хладном. То ће вирусе уништити и без асепсола – каже доктор.
Бранимир Несторовић (Фото лична архива)
Недоумицу да ли су руке опране сапуном чисте професор разрешава објашњењем да сапуни, посебно течни, могу да буду легло бактерија, што значи да би добро било прибегавати и дезинфекцији. Псеудомонас, најгора бактерија које има у болницама, пример је непријатеља здравља који одлично „живи” у течном сапуну, па је и у здравственим установама и код куће боље избегавати га. Постоје и гелови за дезинфекцију руку па би их требало комбиновати са спрејевима којима се прска ваздух.
– Бактерије могу да буду резистентне на антибиотике, али дезинфицијенси их убијају увек и најсигурније. У домовима здравља, у пуним чекаоницама тешко да је неко икад видео у време највеће гужве да је особље испрскало асепсолом окружење или избрисало шалтер и друге предмете, стерилисало под. Ја зато стално понављам да они који нису пуно болесни не иду код доктора у време највећих епидемија, покупиће неку бољку без икакве сумње – уверава професор Несторовић.
После оваквог објашњења намеће се питање како кинути, а не заразити све друге око себе.
– Честице лете и шест метара када се неко накашље из све снаге. Велика брзина и одлична прилика за сејање заразе. Врло је коректно да они који осете да ће кинути ураде то у папирну марамицу и, наравно, одмах је баце у корпу, без чувања по џеповима. Највише су од вируса грипа угрожени најмлађи и најстарији. Беби или старијој особи грип може донети много више проблема него неком момку у пуној снази. Уосталом има примера да се од грипа умире, није то нешто ново и неочекивано, посебно ако је пацијент општег лошег здравственог стања па га је још сустигао и вирус грипа – подсећа професор Бранимир Несторовић, негирајући могућност да за некога ко је потпуно здрав грип може да буде фаталан, и то се, каже, дешава заиста врло, врло ретко.
Када је хладно, дакле, награбусе вируси, па отуд наше интересовање за утопљавање, стављање шала преко носа и уста, без којих брижне маме не пуштају децу напоље.
– Присталица сам тога, иако ће многима то звучати као „бапски савет”. Удисање свежег ваздуха расхлађује слузокожу носа и она постаје пријемчива за вирусе. Дакле, шал преко лица добро дође – препоручује проф. Несторовић.
Наш саговорник је осим шала, присталица и инхалирања, уз напомену да не би требало правити грешку и дисати током инхалирања на уста већ на нос. По његовим речима најбоље је клонити се честе употребе капи за нос јер оне неће после неког времена више ни деловати као и узимања мултивитамина. Довољно је јести јабуке, паприке, купус и тамно воће, аронију, боровницу, рибизлу, малине јер садржи антоцијанине, материје које се везују и спречавају вирус да уђе у ћелију, додаје наш саговорник.
– Показало се и да гомила такозваних природних лекова има одлична дејства. Конкретно, одлична ствар је зова – сок од црне зове. У Израелу је група научника показала да је она осам пута боља у борби против грипа од било ког лека – открива доктор Несторовић.
И ако се коначно појаве прави симптоми грипа...
– Требало би га прележати. Због грипа боли цело тело, што је сигнал да се легне у кревет и штеди енергију имуносистему да би се изборио с инфекцијом. Нема интелектуалног рада када човек има грип јер мозак троши највише енергије у организму. Истовремено, на тај начин се болест не шири – подсећа професор Несторовић, уз подсећање: вирусна инфекција се не лечи антибиотицима, поготово после прошлогодишњих сазнања из неких студија и истраживања да они разарају цревну флору која се поврати тек после шест месеци. Пробиотик враћа вештачки флору и она је седам дана у реду, а после тога стање се лагано обнавља и то потраје.
www.politika.rs/scc/clanak/444851/Pranje...va-zastita-od-virusa 
