Пацијентима са дијагнозом остеоартритиса или остеоартрозе, дегенеративног обољења зглобова, живот није лак јер их боле зглобови приликом сваког покрета и једино мировање доноси спас. Симптоми се обично развијају годинама, подмукло, па им болесници дуго не придају већи значај. До потпуног испољавања проблема обично доведе неко неадекватно физичко оптерећење.
Пуковник професор др Милан Петронијевић, начелник Клинике за реуматологију Војномедицинске академије, наглашава да је примарни поремећај у овом случају дегенерација зглобне хрскавице. Она је у нормалним околностима изузетно глатка, што омогућава да приликом покрета у зглобу долази до минималног трења зглобних површина односно да покрет у зглобу буде безболан.
– Код остеоартрозе под дејством такозваних фактора ризика који се збирно могу објединити као генетска предиспозиција и дуготрајан механички стрес, долази најпре до биохемијских промена у хрскавици, а затим и структурних промена. Смањује се садржај такозваног протеогликана у хрскавици, повећава садржај воде и долази до дезорганизације колагенске мреже. Убрзо се стварају пукотине на хрскавици, њени фрагменти се ослобађају у зглобни простор, неравна површина зглоба повећава трење при покретима што ће изазвати бол. Затим реагује зглобна чаура трудећи се да смањи трење повећавањем зглобне течности која је смањене густине па се може јавити и оток зглоба – појашњава др Петронијевић.
Основни симптом је бол у зглобу који је захваћен остеоартрозом. Ако је остеоартроза доминантна у зглобу колена онда је то гонартроза, у зглобу кука – коксартроза, у фасетним зглобовима кичме – спондилоза и ункартроза, у кореновима палчева шака – ризартроза, а ако је у већини зглобова, што је најчешће случај, онда говоримо о генерализованој остеоартрози. Типично за остеоартрозу јесте да болесници немају осећај јутарње укочености дуже од пола сата. То је потпуно другачије од запаљенских реуматских болести. Поред бола може да постоји и оток зглоба, „шкрипање” при покретима, стварање деформација зглобова. Зглоб је обично „тврд”, увећан због стварања коштаних израштаја али нема отока ткива око зглоба. На крају зглоб губи своју основну функцију – потпуни покрет.
– Остеоартроза је најчешће реуматолошко обољење. Тачних података нема, али се сматра да у Европи око 50 милиона људи болује од ње. То је болест старије популације. Око 50. године трећина популације има остеаортрозу, а око 65. године две трећине. Број болесника и у Србији и у свету је изузетно велики и повећаваће се имајући у виду најважније факторе ризика – старење популације, недовољну физичку активност, гојазност... – каже наш саговорник.
Генетска предиспозиција је главни фактор ризика за појаву болести, јер се неко роди са слабијим квалитетом хрскавице. Када особа примети тврде деформације на зглобовима прстију шака обично се сети да је неко од родитеља имао сличне. На другом месту је старење, јер са годинама квалитет хрскавице опада. На трећем месту је гојазност због тога што масно ткиво метаболички лоше делује на хрскавицу.
– Није свеједно да ли ће носећи зглобови кукова, колена, скочни зглобови, зглобови стопала или лумбална кичма цео дан носити 10–15 килограма вишка телесне тежине. Ту је и неадекватна физичка активност, или премала (хрскавица се „храни” приликом покрета) или претерана. Уколико бол у зглобу без постојеће дијагнозе траје дуже од неколико дана увек треба потражити помоћ лекара. Дијагноза се поставља разговором и прегледом. Радиографија зглобова је обично довољна морфолошка дијагностичка метода – наглашава др Петронијевић.
Проблем се лечи на више начина. Од болесника се очекује да смањи телесну тежину и да се бави адекватном умереном физичком активношћу. Лекови за болове – антиреуматици, локално примењени или у виду таблета и капсула узимају се искључиво на основу одлуке лекара, никада дуже од 10–15 дана у континуитету, увек после јела и уз заштиту желуца такозваним инхибиторима протонске пумпе. Опасно је самоиницијативно куповати и узимати ове лекове, јер они имају озбиљне нежељене ефекте на желудац, црева, јетру, бубреге, срце, нарочито код старијих људи. Веома је значајна и физикална терапија, а постоје и новије методе убризгавања у зглоб препарата хијалуронске киселине, плазме обогаћене тромбоцитима, фактора раста...
– Одлуку о операцији доноси ортопед на основу покрета и изгледа зглоба и радиографског снимка. Уколико је операција предложена, не треба је одлагати. Временом, то јест старењем повећава се оперативни ризик, а операција кука и колена, то јест уградња протезе је обично дефинитивно и успешно решење уколико се изведе на време. Постоје бројни суплементи који садрже колаген, глукозамин сулфат, хондроитин сулфат и друге супстанце које улазе у састав хрскавице. Они свакако не могу да шкоде, могу само да користе – додаје др Петронијевић.
професор др Милан Петронијевић
Аутор: Данијела Давидов-Кесаруторак, 05.11.2019. у 19:00
www.politika.rs/scc/clanak/441251/Skripa...tarijih-od-65-godina 
