И. Ковачић | 01. септембар 2019.

Професор др Петар Оташевић о потреби увођења додатне дијагностике једне од најчешћих болести срца: Тест оптерећења је поуздан код 60 до 70 одсто оболелих, и зато је потребно радити и скенерски снимак срца



МНОГИ пацијенти који се лече од ангине пекторис, а никада им није урађено снимање крвних судова срца или коронарографија, можда уопште и не болују од ове болети срца.
А, већини од око 300.000 пацијената са дијагнозом ангине пекторис у Србији, болест је установљена само на основу теста оптерећења и симптома. У интервјуу за "Новости" професор др Петар Оташевић, начелник кардиологије Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" каже да је тест оптерећења поуздан код 60 до 70 одсто оболелих, али да му готово 30 одсто њих "промакне" или је налаз лажно позитиван!

Зато ће се од ове године, на иницијативу Европског друштва кардиолога и Удружења кардиолога Србије, сваког пролећа у априлу месецу одржавати низ предавања на тему упозорења на ову срчану болест.

* Шта то у практичном смислу може да промени?

- Иако тестом оптерећења ангина пекторис може да се открије код већине оболелих мислим да ће врло брзо у рутинску праксу ући да се ово обољење потврди и скенерском коронарографиом, која за разлику од класичне није инвазивна и пацијент се већ истог дана отпушта кући и може да настави са уобичајеним активностима.

* Да ли је то инванзивна метода?

- За разлику од класичне коронарографије при којој се пацијенту кроз артерију руке или артерију препоне пласира катетар до крвних судова срца, што је иначе златни стандард за постављање дијагнозе ангине пекторис, у скенерској коронарографији пацијенту се кроз вену убризгава контраст. Срце се снима на скенеру и добија се врло прецизан податак о сужењима, као и отприлике колики је њихов обим. На основу оваквог налаза лекар може да одреди и прецизну терапију.

* Има ли података о поузданости скенерске коронарографије?

- Пацијенти који су имали ангиозни бол, а ишли су на скенерску коронарографију имали су у периоду од шест година мање инфаркта и мање шлога, за разлику од оних којима је дијагноза болести постављена само на основу теста оптерећења. Јер када се нешто боље види, прецизније се и лечи.

* Када би требало најпре урадити тест оптерећења, а онда и другу дијагностику?

- Карактеристика стабилне ангине пекторис јесте бол који се јавља у средогруђу типа стезања, жарења или притиска. Овај бол се шири према врату и вилици и оба рамена, чешће ка левом. Бол се јавља при напору, траје неколико минута и пролази после одмора или узимања нитроглицерина. Дакле, то није неки пробадајући бол који траје пар секунди, већ бол који траје и по пет минута. Уколико пацијент има бол у средогруђу који траје по неколико минута, а који пролази после одмора онда је готово сигурно да је тај бол срчаног порекла и да је потребан преглед кардиолога.

* А, шта је са нестабилном ангином пекторис?

- Стабилна ангина пекторис је када се бол јаља у напору. То није толико опасно стање, јер је морталитет код ових пацијената један до 1,3 одсто годишње. Међутим, ако пацијент има бол у миру то је знак да је дошло до погоршања његовог стања у нестабилно. То практично значи да се у суженим крвним судовима формирају угрушци и да је могућност срчаног удара велика. Нестбалина ангина пекторис зато захтева пријем на болничко лечење и примену класичне коронарографије, ради увида у стање крвних судова срца и ради интервенције.

* Да ли је сваки бол у грудима знак да је срце оболело?

- Бол у грудима је доста честа појава, али сматра се да у 50 одсто случајева није срчаног порекла, већ је узрокован проблемима са плућима, ребрима, плућном марамицом. Међутим, бол који траје неколико минута и који се шири требало би да испита и кардиолог.

* Колико су ЕКГ преглед и ултразвук срца поуздане методе дијагностике ангине пекторис?

- Ни једна, ни друга метода нису поуздане. ЕКГ у миру је далеко најчешће нормалан код болесника који имају ангину пекторис. Када је о ултразвуку реч, он је примењив у смислу да се види какви су срчани залисци, пре свега аортни, значи да се обољење залистака искључи као узрок бола у грудима.

* Да ли је ангина пекторис болест старости или је могућа и код младих људи?

- У принципу године јесу ризик за формирање наслага на зидовима крвног суда. Међутим, могуће је да се од ангине пекторис оболи и у четвртој деценији живота, и то углавном међу мушкарцима, док после 65. године подједнако оболевају оба пола. На појаву ангине пекторис утичу и пушење, гојазност, физичка неактивност. Наравно, ово обољење, као и већина других, много је теже и непредвидивије уколико постоје придружене болести попут дијабетеса и хипертензије.


РЕДАК ОБЛИК

* Шта је Принцметалова ангина?

- Принцметалова ангина је редак облик ангине пекторис, са честим дуготрајним нападима бола у грудима у миру, понекад и у кревету, ничим испровоциран, по чему се она разликује од класичне ангине. Реч није о сужењу крвних судова срца, већ до бола и исхемије срца долази услед грча, који настаје као поремећај у ћелијама зида крвног суда.

www.novosti.rs/вести/lifestyle.506.html:...ђује-ангину-пекторис