Фискални савет:петак, 29.09.2017. у 13:50
Павле Петровић

Постоји простор за повећање пензија и плата у јавном сектору у 2018. и то до пет одсто у просеку, што одговара расту БДП-а, изјавио је данас председник Фискалног савета Павле Петровић.

На конференцији „Фискална кретања у 2017. години и предлог политика за 2018. годину”, Петровић је рекао да се после три године фискалне консолидације први пут отвара простор за повећање потрошње и то на основу постигнутих резултата.

Петровић је оценио да би најбоље економско решење што се тиче пензија било да се свима повећа за 2,5 одсто, а да се остатак користи на делимично враћање пензија онима од којих је узето на почетку фискалне консолидације пре три године.

Најбоље решење за плате, каже Петровић, јесте линеарно повећање свима за пет одсто.

Истакао је да би било економски штетно да плате и пензије расту изнад раста БДП-а јер тиме не би био постигнут привредни раст.

Поводом захтева да се плате полицији и војци повећају за 10 одсто, Петровић објашњава да још нису урађене анализе које би показале да ли је оправдано неком дати више, а неком мање.

Те анализе најављене 2014. године, каже Петровић, још нема, а она је пресудна да би се избегло „ад хок” повећање плата.
Има простора за смањење пореза на зараде
Порези и доприноси на зараде у наредној години би могли да буду смањени за најмање два до највише 3,5 одсто, што би уз раст јавних инвестиција била још једна мера за подстицање привредног раста, сматра Фискални савет.Према проценама Фискалног савета, буџетски простор од 15 милијарди динара омогућава смањење пореза и доприноса на зараде са 64 одсто на 62 одсто.Члан Фискалног савета Владимир Вучковић рекао је да би већи буџетски простор од 25 милијарди динара омогућио смањење пореза и доприноса на плате на 60,5 одсто.Фискални савет процењује да би порези и доприноси на плате могли бити смањени повећањем неопорезивог цензуса на зараде и смањењем доприноса за незапосленост и здравство. (Танјуг)


Неопходна је, наводи, и анализу потребног броја запослених у јавном сектору како би се знало у ком делу је вишак, а у ком мањак.

Оценио је да би у 2018. требало укинути забрану запошљавања у јавном сектору, идуће године нису потребне додатне мере штедње, а да у 2018. приоритет треба да буде повећање јавних инвестиција.

Фискални савет, како је навео, процењује да је фискална консолидација у ужем смислу окончана, да резултати постигнути у 2017. отварају простор за око 800 милиона евра који могу да се потроше у 2018. а да се одржи дефицит од 0,5 одсто БДП-а.

Навео је да најмање пола износа од 800 милиона евра треба искористити за привредни раст у 2018. за који каже да није сјајан у 2017. јер је испод просека у односу на упоредиве земље, а другу половину за повећање потрошње.

Он, међутим, упозорава да су реформе подбациле, као и привредни раст који ће у 2017. години, према процени Фискалног савета, бити на 1,5 до два одсто.

Добра вест је, оцењује, наставак смањења расхода због смањења јавног дуга са 74 одсто на, како се процењује, 68 одсто БДП на крају 2017. године, и то највише, каже, због јачања курса динара у односу на евро и долар, али упозорава на ризик и опасност давања нове гаранције за задуживање јавних предузећа идуће године.

Процена је да се у идућој години очекује привредни раст од 3,5 до четири одсто, а да је процена да ће ове године бити низак и износити од 1,5 до два одсто, на шта су утицале и суше и лоше управљање ЕПС-ом.

Петровић је рекао и да се процењује да ће суфицит у 2017. бити око 20 милијарди динара, захваљујући снажном расту јавних прихода, бољим прикупљањем пореских и ван пореских прихода и смањењем расхода, а да ће крајњи резултат тога, по проценама, бити мањи дефицит који ће на крају 2017. износити од 0,5 до један одсто.

Када је реч о јавним инвестицијама, Петровић је рекао да је Србија негативни рекордер по издвајању за јавне инвестиције у односу на упоредиве земље.

Навео је да је на пример Хрватска од 2002. до 2007. за изградњу аутопутева издвајала 6,5 одсто, а Србија сада када их гради издваја далеко мање и то три одсто.

Истиче да би јавне инвестиције у 2018. години требало повећати за више од 300 милиона евра, и да је то могуће остварити како би се остварио циљ, а то је повећање привредног раста.
(Танјуг)


Петровић: Јавни дуг Београда није смањен колико тврди Мали

Председник Фискалног савета Србије Павле Петровић рекао је данас да је јавни дуг Београда од 2013. године до сада смањен знатно мање него што тврди градоначелник Синиша Мали.

Он је на конференцији за новинаре Фискалног савета рекао да је јавни дуг Београда 2013. године био око 400 милиона евра и да је до сада смањен у најбољем случају за 100 милиона евра.

„Смањење дуга за око 100 милиона евра је добар резултат, али је то четири пута мање него што тврди градоначелник”, казао је Петровић.

Градоначелник Београда Синиша Мали тврди да је у градској каси затекао дуг од милијарду и 118 милиона евра и да је успео да врати 455 милиона евра.

„Градоначелник је до цифре од преко милијарду евра дошао по некој својој методологији, рачунајући и обавезе комуналних предузећа које већим делом нису дуг”, рекао је Петровић.

Додао је да када би се по тој методологији рачунао јавни дуг Србије, он би био преко 100 одсто бруто домаћег производа.

Петровић је појаснио да је јавни дуг Београда смањен за 50 милиона евра и да би се могло рачунати још додатних 50 милиона евра.

То смањење је, према његовим речима, проистекло између осталог и због пада цена гаса и бољег пословања Београдских електрана које су уплатиле дивиденду у градски буџет.

Петровић је рекао да су јавне финансије главног града стабилизоване захваљујући значајном смањењу јавних инвестиција града које су сада испод неопходног нивоа.

По оцени Петровића буџет Београда би могао се поправи тако што би се од 100 милиона евра, са колико се дотира пословање предузећа ГСП, његовим реформисањем уштедело 40 милиона евра.

„Други извоз прихода за градску касу је боља наплата пореза на имовину, а трећи би дошао сам по себи – привредним растом од тих инвестиција”, рекао је Петровић. (Бета)


Мали: Грађане не интересује методологија, већ стварно стање

Градоначелник Београда Синиша Мали поновио је данас да је укупан дуг града крајем 2013. године био 1,118 милијарди евра и додао да то није ствар методологије, већ стварно стање градског дуга.

Реагујући на изјаву председника Фискалног савета Павла Петровића да је јавни дуг града крајем 2013. износио око 400 милиона евра и да је смањен за сто милиона, што је четири пута мање него што градоначелник наводи, Мали је рекао да је јавни дуг део укупног дуга, односно дуг према банкама, на шта треба додати камате, обавезе према општинама, јавно-комуналним предузећима и обавезе комуналних предузећа.

„Уз велико поштовање према Павлу Петровићу, мислим да грађане не интересује методологија. Тешко можете да објасните трудницама којима је град дуговао 390 милиона динара, да то није дуг града према њима или социјално најугроженијима, да 120 милиона динара које им је годинама дуговао Ђилас није дуг”, рекао је Мали.

Методологија, каже, може да буде оваква или онаква, а њега интересује пре свега стварно стање ствари и динари у каси града који су морали да буду исплаћени за камате, кредите, за дуг јавних предузећа, општина, према социјали...

(Танјуг)

---

Има простора за смањење пореза на зараде
Порези и доприноси на зараде у наредној години би могли да буду смањени за најмање два до највише 3,5 одсто, што би уз раст јавних инвестиција била још једна мера за подстицање привредног раста, сматра Фискални савет.Према проценама Фискалног савета, буџетски простор од 15 милијарди динара омогућава смањење пореза и доприноса на зараде са 64 одсто на 62 одсто.Члан Фискалног савета Владимир Вучковић рекао је да би већи буџетски простор од 25 милијарди динара омогућио смањење пореза и доприноса на плате на 60,5 одсто.Фискални савет процењује да би порези и доприноси на плате могли бити смањени повећањем неопорезивог цензуса на зараде и смањењем доприноса за незапосленост и здравство. (Танјуг)

---

Коментари

Radovanka пре 17 сати
Tako je to kod nas. "Veliko" povecanje je izgleda za pred izbore.Ovi ljudi kazu da je 5% maksimum. Ima ovde jedan koji je tvrdio da ce najvece biti 6%,a penzionerima 3%. Nudio i opkladu. Ja cekam da vidim pa ako treba proglasicu ga za vidovnjaka.
|
Trifun пре 22 сата
Петровић: Јавни дуг Београда није смањен колико тврди Мали Uz svo uvazavanje g-dina Petrovica,gradonacelnik Mali je pricao o stvarnom dugu grada Beograda,koga je zatekao...a g-din Petrovic o "metodologiji" po kojima se na "zapadu" utvrdjuje dug grada..PITANJE:A ko ce da plati kamate i dugove "javnih preduzeca" u Beogradu,ako ne Beograd?Sva "javna preduzeca" su manje-vise bila gubitasi,koje su ostavili "zuti"..Da bi grad mogao funkcionisati,neko je morao da plati dugove za struju,dugove za gas,dugove za vodu,dugove GSP-a (da bi gradjani mogli ici na posao) i sl..Uspeh gradske vlasti(g-din Mali) je sto sva javna gradska preduzeca,osim GSP-a,nisu vise gubitasi.Grad vise ne placa njihove dugove,a neka od njih znacajno pune gradski budzet...Postoji BITNA razlika izmedju stvarne racunice i od koje se zivi(koju primenjuje Mali) i "knjiske metodologije"(koju primenjuje Petrovic).Jedno je stvarni zivot,a drugo je zivot kako ga vide "knjigovodje"...
|
slobodan пре 4 сата
Uz sve ove komentare se postavlja pitanje: ODAKLE GRADU NOVAC DA SMANJI DUGOVE? Mozda ste zaboravili da je jos stara vlast na kraju svog mandata povecala poreze na imovinu za cca 50%-MALO LI JE,a ti porezi idu direktno u Budzet Grada beogarad.(onda vec znate da je dosla nova vlast koja je udarila na standard svih gradjana anarocito penzionera)Ima tu jos kojesta da se prica ali neka ostane za drugu priliku

www.politika.rs/scc/clanak/389795/Fiskal...penzija-do-pet-odsto