УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ БЕСКУЋНИКА
С Р Б И Ј Е
И З В Е Ш Т А Ј
О РАДУ УДРУЖЕЊА
ВОЈНИХ БЕСКУЋНИКА СРБИЈЕ
ПЕРИОД 2018. - 2019.године
- ДЕЦЕМБАР 2019.године -
Удружење војних бескућника
С р б и ј е
Колубарска СРЦ 38
11 271 Сурчин
064/1121546
Број : 140-8
Датум:10.12.2019.
И З В Е Ш Т А Ј
О РАДУ УДРУЖЕЊА
ВОЈНИХ БЕСКУЋНИКА СРБИЈЕ
ЗА ПЕРИОД 2018. - 2019. године
Поштовани пријатељи, даме и господо, цењени гости и чланови нашег Удружења, срдачно Вас поздрављам.
У 2018. години смо одржали 3 Скупштине УВБС, једну редовну – изборну и две ванредне због драматичне ситуације у хотелу „Бристол“ (одржане 02.10. и 01.11.2018. године).
У седмој, осмој и деветој смо деценији живота, али старији и даље обесправљени јер немамо својдом. Имали смо га,a вољом других смо га изгубили.
Све што смо урадили за нашу државу је заборављено. Заборављено је да смо бранили интересе државе, да смо бранили Србију од НАТО агресије, да смо спасили животе на хиљаде војника који су у распаду СФРЈ били на одслужењу војног рока у бившим републикама. Заборављено је да се Војска Србије наоружала техником коју смо ми извукли. Обесправили су нас јер су нам одузели стечена права и тако од нас направили војне бескућнике, а као ветеране рата гурнули на маргину живота. То траје 28 година, предуго и неиздрживо.
Анализирани период за војне бескућнике у стамбеном погледу није донео ништа. Упорно истичемо да важећим Правилником 14 из 2014. године нам је укинуто стечено право које смо стекли на основу предаје стана, премештаја у току предислокације јединица и на крају по основу УТС.Истичемо да су и међународни споразуми на нашој страни као и Одлуке међународног суда у Стразбуру , Уставног и других судова Републике Србије.
Зато постојимо 28 година, а задњих 10 година број војних бескућника који је решио стамбено питање се уопште не смањује. И даље нас је још око 2500 без стана,
зато што:
· Станове својим одлукама дели Министар одбране на основу члана 111а, Закона о одбрани.
· Министар одбране одређује у ком проценту ће се делити станови за АВЛ, што је најчешче 70%, а осталих 30% остаје за сва пензионисана војна лица, где се и ми налазимо.
· Споране су и ранг листе јер се по правилу, пре поделе, на првим местима нађу људи који се ту уопште нису налазили. Ко су ти људи, како и одакле су дошли и то увек на прва места? Нама је забрањено да то знамо.
· Ранг листе не воде на транспарентан начин и из истих се осим бодова ништа не види.
· Нас у стамбеном органу предуго представља лице из УВПС које је стамбено збринуто.
АВЛ су у знатно бољем положају од пензионисаних лица, а посебно војних бескућника јер они своје стамбено питање могу да решавају на више начина као што је:
· Куповина стана на тржишту са откупом путем настављања примања УТСувећаног за 10%
· Путем важећег Правилника уз напомену да 70% дељених станова иде за АВЛ, а 30% за пензонисана војна лица међу којима су и војни бескућници и
· Путем повољног кредита у програму јефтине државне станоградње.
Војним бескућницима остаје
· да и даље чекају на ранг листама, а станове дели министар или
· да они који примају УТС пристану на непристојну понуду од бесповратних 20.000 евра.
Државна станоградња јефтиних станова се показала као лош модел решавања стамбеног питања војних бескућника, на шта смо указивали. По закону имамо право на такав вид стамбеног решавања, али га не можемо остварити јер кредит се подиже преко Банке Поштанске штедионице чија је пословна политика да се исти мора вратити до навршених 70 година живота. У условима да се кредит отплаћује за краћи временски рок, Банка ПШ тражи велико учешће. На то смо указивали па смо предлагали да се Законом или Уговором предвиди клаузула којом се омогућава отплата кредита од стране наше деце, што није прихваћено. Све је то нелогично јер у случају смрти тај кредит оставинском расправом свакако отплаћују наследници тј. деца. Дакле, овде је важно да нам се само одобри стамбени кредит.
Министарство одбране ништа не чини на системском решавању нашег проблема. Сваку нову ситуацију Министар одбране решава доношењем нове Уредбе. Ако се нешто драстично не промени, за нашег живота нећемо добити станове.
Бескућници који примају УТС своје стамбено питање могу решити једино пурем неповратног кредита од 20.000 евра, али опет уз одрицање од припадајућег стана.До реализације кредита потребно је време због формирања ранг листа али и чекања новчаних средстава. Тако решавање нашег стамбеног питања представља чисту дискриминацију. Удружење је у више наврата државним институцијама предлагало правичније решење стамбеног питања на шта нисмо наишли на разумевање (нпр.- износ непворатног кредита да се одреди по гарнизонима и припадајућем стану).
Војни бескућници који имају службене станове, такође се налазе у јако тешкој ситуацији. Министарство одбране им као другима, не дозвољава да на основу Уредбе Владе РС из 2008. године, службене станове преименују у закуп на неодређено време. Њихово правно тумачење је - то није стан, ти станови нису легализовани, службени стан се не може откупити, нема законских услова ... итд , а да при томе не нуде друго решење осим статус кво стања.
У посебно тешкој ситуацији су војни бескућници у статусу подстанара. Њих не разуме ни Министарство одбране, али ни станодаваци. Изложени су уценама, сталним повећањем станарине, непријављивању и изненадним отказима. Стари смо и болесни па то постаје неподношљиво.
И даље за лица која станују у војним објектима, поред услова живота, највећи проблем представља износ потраживања трошкова становања који се стално увећава. Наплата тих трошкова је у супротности са одлукама Градскихвласти и неколико пута су већи од трошкова које плаћају други грађани што је вид дискриминације.
Ми сматрамо да нас држе у војним објектима само да би на нама приходовали. То је показао Бристол, јер су сва лица која су ту становала премештена у друге војне објекте.
Према податцима МО у 25 војних објеката, у објектима за смештај самаца и у СРЦ Сурчин је смештено 624 лица са још око 1000 чланова породица. Остали живе у приватном смештају. По истим податцима укупан број војних бескућника износи око 2500 лица шт са члановима породице износи око 10.000 лица. За нас је то изузетно велики број, а за државу, по нашем мишљењу, то не представља баш никакав проблем.
За ових 10.000 душа квалитет живота је испод сваког минимума, недостојан је човека и јако дуго траје. Забрињавајуће је да сви за ту чињеницу знају али нико ништа не предузима. Раније смо истицали да Министарство одбране, уместо да решава, планира пресељавање војних бескућника из једног у други војни објекат. Бристол се догодио, а станарима касарне Јакуб Кубуровић су подељени упитници, што је први корак ка расељавању. Расељавају и хотел у Делиградској, чему се Удруженје жестоко супроставља.
И даље нам прете исељавањем. Против нас је Војно Правобранилаштво покренуло тужбе за раскид уговора, исељење и потраживање незаконитих рачуна.
У тој активности Министарство одбране се плански користи незаконитим средствима јер је наше становање у војним објектима било регулисано решењем стамбеног органа. Променом прописа то питање је незаконито пребачено у надлежност комаданата гарнизона-касарни који су обнову уговора по истеку истог вршили сваке године. Сада тај рок смањују чак на неколико месеци, а са појединим војним бескућницима иду дотле да уопште не продужавају уговор. Шта је циљ видело се на примеру хотела „Бристол“, па су лица која нису имала продужен Уговор са МО била избачена из права на стамбено збрињавање.
У протеклих годину дана, дакле цео анализирани период, Удружење се бавило проблемима наших чланова из хотела „Бристол“. Po сазнањu да ће хотел бити предат предузећу Београд на води, 19.07.2018. године смо се обратили Министру одбране указујући да у хотелу станује 30 породица војних бескућника и да желимо да се то питање решава на транспарентан начин. Након 2,5 месеца ћутања удружење је добило одговор да ће сви бити сви збринути, али опет у привремени смештај. Касније смо се обратили МО са око 60 дописа, а председницима Владе и Републике Србије са око 40 дописа. На дописе председника Владе и РС одговарао је државни секретар МО, Бојан Јоцић. Ти одговори нису одражавали реално стање нити се из њих видела жеља да се проблеми реше.
Због жеље да највећи број станова задрже за себе, министар формира комисију на челу са мр. Бојаном Јоцићем са задатаком да пропише услове и критеријуме за решавање стамбеног питања лица из хотела „Бристол.
На такво решење Министарства одбране Удружење није пристало и у циљу трајног решења стамбеног питања, до краја је подржало своје чланове из Бристола.
Из искуства нам је познато против-правно поступање Министарства одбране, па смо ангажовали адвоката да заступа њихове интересе, што је МО спречило. Удружење није очекивало такав против-уставан поступак. Чак ни на прве састанке све наше чланове нису позвали (6 станaра хотела „Бристол“ иако имају уредна Решења о кориштењу смештаја у хотелу).
Следи притисак и већ на другом састанку део наших чланова прихвата понуђени привремени смештај. То је тренутак када почиње осипање и то траје све до краја 2018. године, када остаје прво 15, а онда 10 породица.
На „Heppy“ телевизији, 18.07.2018. године, министар за економију господин Синиша Мали је изјавио:“Док сам био градоначелник разговарали смо са Министарством одбране у вези хотела „Бристол“. Дали смо 140 станова јер сматрам да људи који ту станују требају да буду трајно збринути“. Све то је потврдио и 21.07.2018. године, заменик градоначелника Горан Весић, у писаним медијима, изјавивши: „Добиће нове станове и то се ради заједно са војском ...“. Град Београд, 09.10.2018. године, потврђује да су Министарству одбране преко владе Републике Србије дали 134 стана различите квадратуре за решавање стамбеног питања лица из хотела „Бристол“.
Уместо решења настају проблеми.
МО у дневном листу „Политика“ и „Курир“ као и путем саопштења на ТВ непрекидно износи нетачне и спиноване информације што Удружење приморава да се бави и демантијима. Следе уцене и ултимативни рокови за иселење.
У таквим условима одржане су и две ванредне Скупштина УВБС са циљем да се јавности још једанпут скрене пажња на наше проблеме и незаконито поступање МО. На једној од седница градске организације Београд донешена је и одлука о радикализацији мера нашег удружења.
Почиње и страховито малтретирање наших чланова из „Бристола“ па су у врме грејне сезоне били без дана грејања, због чега је као прва мера била организовање мирног протеста, 10.12.2018., испред хотела „Бристол“ а након 50 дана без грејања уз перфоманс „грејање уз свеће“. Због грејања смо се обратили Заштитнику грађана, Повереници за равноправност и свим најважнијим државним институцијама. Нико није реаговао осим Поверенице за равноправност која је у свом допису изјавила да то није у њеној надлежности и да предмет прослеђује Заштитнику грађана. Обратила се и Министарству одбране које није реаговало. Важно је истаћи да је министарство одбране све време тврдило да је грејање искључила градска топлана Београд и да они са тим немају везе. На наш упит градска топлана нам шаље мејл да они испоручују грејање, а на крају сезоне искључују хотел „Бристол“ са грејне мреже због неплаћених рачуна.
Следи Дан људских права и тим поводом упућујемо Апел председнику Републике Србије на који није реаговао иако му је то уставна обавеза.
Дана, 27.12.2019. године, на -15°Ц, Удружење организује протест, а након 60 дана без рејања. У том моменту у хотелу „Бристол“ се налази још 15 породица од којих већина није изашла на протест.
Затим станарима искључују лифт, топлу воду, скидају и односе ПП инсталацију и црева за гашење пожара и откључавају хотел, а са преосталима организују још 2 састанка (укупно 4). На једном од састанака секретар Секретаријата МО Зоран Лазић састанак почиње са речима: „Прошло је неко време за размишљање ...“. Нуди им да потпишу пристанак за иселење, што су станари одбили. Тврде да они више нису надлежни за хотел као и да ће искључење струје и воде уместо њих извршити град Београд. Том приликом најављена је и парнична тужба против станара јер не желе да напусте хотел, након чега војно Правобранилаштво станарима упућује деопис да измире све обавезе те да се хотел „Бристол испразни од „лица и ствари“, у року од 8 дана. У супротном Министарство одбране ће покренути парничне поступке, што се и догодило.
14. маја 2019. године, МО им искључује струју и фиксне телефоне под изговором да за то немају опредељена средства јер они више нису корисници хотела. У том моменту у хотелу се налази 11 породица.
Следећег дана, 15. маја, на међународни дан породице, те породице ступају у штрајк глађу грубог угрожавања личне и породичне сигурности, угрожавања и онемогућавања најосновнијих услова за људско функционисање. Потпредседник градске орг. Београд, Нада Павићевић председнику Републике и врховном команданту упућује отворено писмо на које он не реагује, а станари суду, због престанка грејања подносе тужбу за повраћај у посед.
На моје инстистирање станаре обилази први саветник Заштитника грађана, госпођа Биљана Павловић, а затим и ЗГ Зоран Пашалић и са њима остаје све до решења предмета, тј. издавања својих Препорука. Станари 18. маја добијају само струју након чега прекидају штрајк глађу. Затим следи и обилазак станова али само за привремени смештај.
Због отворених улазних врата хотела станари одлучују да уведу 24-воро часовно дежурство, а од министарства полиције траже да их исто заштити, на шта се они оглушују.
Настају инциденти са мигрантима и поплаве собе Стојановић Драгана , а на увиђај нико није хтео да изађе. Тада се државном врху Р. Србије упућују последњи позив да их заштите, због угрожавања њихове безбедности.. На овај допис нико не реагује, а притисци МО се настављају, због чега следи нова најава штрајка глађу који се у пар наврата одгађа.
Крајем јула 2019. станаре више пута обилази и народни посланик Миодраг Линта, а 26. јула у Скупштини Републике Србије прима на разговор председника Удружења и представнике станара хотела „Бристол“. Тада нам обећава да ће дати све од себе да нас прими председник Републике или председник Владе. Путем медија позива Министарство одбране да ово питање реши на законит начин.
У решавање проблема већ у самом настанку се укључује и народни посланик и члан Одбора за одбрану и унутрашње послове, Балша Божовић. Напомињемо да у нашој помоћи никада није иступао као члан странке, што је био и услов Удружења.
Због нереаговања и све драматичније ситуације, 23.07.2019. године, заједно са групом са 3 станара, лично одлазим пред зграду Председнишва са циљем да нас неко прими на разговор. На разговор нас прима лице испред кабинета генералног секретара председника републике, обећава да ће проблеме пренети надлежним лицима као и да ћемо у најкраћем времену добити одговор, што се никада није десило. Тако је пропао још једа покушај да дођемо до правичног решења.
Исти дан ЗГ је окончао и предмет – Притужбу станара „Бристол“, издавањем „ПРЕПОРУКА“ Министарству одбране у циљу законитог решавања њиховог стамбеног питања. За станаре и Удружење то је било неповољно решење. По нашем мишљењу нису сагледане све чињенице па је решење засновано на тренутној ситуацији, односно Одлуци Владе Републике Србије коју је писало Министарство одбране, чиме је стао на страну Министарства. То је за њих био сигнал и ветар у леђа да се према станарима хотела Бристол настави против-уставно поступање, што се и догодило.
Следи ново искључење струје 19. августа 2019. године, а због тога и нова претња штрајком глађу који се поново у два наврата пролонгира. Посланик Божовић, 28.08.2019. године позива Министра одбране да станарима хотела „Бристол“ укључе струју, што се не догађа, а заштиник грађана у улози медијатора организује сатанак између представника Мининистарства и председника Удружења са једним представником станара хотела Бристол (Др. Миодраг Куљанин). Састанак је реализован 02.09.2019. године без резутата. Молба заштитника грађана је да прво питање буде укључење струје, а затим се без резултата разговарало и о осталим питањима.
Ни тај састанак није прошао без проблема због тога што мени као председнику Удружења није дозвољено да присуствујем састанку. Тек на интервенцију Заштитника грађана проблем је превазиђен. На инсистирање Заштитника грађана нови састанак је требао бити одржан најкасније за 7 дана у просторијама Заштитника грађана.
МО је опет поступило супротно договору па су уследили појединачни телефонски позиви, а затим и позиви путем курира МО, којим се позивају сва лица из Бристола на нови састанак, али појединачно. После првог састанка, због непромењеног става МО све је пропало.
Нови састанак код заштитника грађана због одбијања Министарства одбране није реализован, о чему ме је ЗГ лично обавестио, али и да се обратио свим релевантним институцијама државе са захтевом да узму учешће у решавању проблема.
Нови штрајк глађу 11 породица је отпочело 05.09.2019. године који је објављен на конференцији за штампу. У том часу станари хотела „Бристол“ су били 19 дана без струје. Овог пута штрајк ће трајати док не добију станове као коначно решење.
По отпочињању штрајка министар одбране А. Вулин на ВМА формира тим који ће бринути за здравље станара хотела Бристол а ту информацију објављује на медијима. Здравствени тим ВМА у неколико наврата обилази и прегледа лица која штрајкују глађу, а Министар одбране на медијима изјављује да је здравствено стање станара добро и да неће дозволити да се иком ишта деси. Након тога по доласку здравственог тима, станари се закључавају и војно лекарском тиму не дозвољавају да уђу у хол хотела „Бристол“.
То траје недељу дана и 12.09.2019. године председник Републике Србије из Ватикана најављује да ће станаре примити на разговор за дан или два. Станаре у згради председнишва је примио Председник А. Вућић и министар финансија Синиша Мали. Резултат тог састанка је да су станари који су имали право добили припадајуће станове у закуп на неодређено време, а 4 породице су добили стан у закуп на одређено време у треајању од 5 година. По уселењу у станове, 28.09.2019. године станари су иселили из хотела „Бристол“. Тренутно је у току процедира за откуп добијених станова.
Цео овај период су пратили медији. У почетку поједини и скромно. Како је проблем ескалирао медији су све више били заинтресовани да би на крају буквално сви осим Пинк-а извештавали о војним бескућницима. Без њих све би ишло пуно теже. И данас још једном користим прилику да им се захвалим у име свих војних бескућника.
Од 30 наших чланова, 10 је издржало једноипогодишње малтретирање и понижавање. Показали смо да можемо да успемо само ако смо сложни и ако смо заједно.
Још треба истаћи да је група лица на челу са Министром одбране начинило низ пропуста и незаконитих радњи, а све време уз демонстрацију силе.
Поштовани, услови за становање у војним објектима сусветежи. Исти се не одржавају, а војне бескућнике који у њима станују много коштају. Одавно смо сумњали да је главни циљ МО да им те објекте чувамо као услов да би на нама приходовали боље рећи да би нас пљачкали. За то су створили правни оквир кроз Правилник 14/14 у коме су приказани само бодови који нису гаранција да ћемо добити стан јер све станове дели Министар одбране.
Посебно је сложена ситуацију у СРЦ Сурчин. Азбест и смрт скоро ¼ становника СРЦ Сурчин од карцинома МО уопште не интересује. У овом тренутку од карцинома у СРЦ Сурчин болује преко 10 лица. То не интересује ни остале државне институције. Инфраструктура насеља је у распаду, а нама не дозвољавају да било шта радимо. Уместо да решавају проблеме сада спомињу неки нови вид техно-економског решење на трајним основама. Не знамо шта то значи, али знамо да нас преко 20 година само замајавају и купују време.
Нове обрачуне о висини закупнине су доставили без решења и бодовне листе иако то налаже Одлука Владе Р.Србије.
Путем судова потражују незаконито обрачунато , утичу на судије, утичу на дужину судских поступака и у дилу су са судским извршитељима, блокирају нам рачуне итд. Да је то тако показује и тренутна ситуација са две потпуно различите пресуде Апелационог суда по тужби МО за наплату трошкова услуга у СРЦ Сурчин. Једна пресуда је у нашу корист и односи се на застару за станарину (3 године) и одбијање суда да МО може да наплати остале трошкове јер препродаје државне ресурсе. Другом пресудом суд прихвата све што МО тражи, па и налаз вештака о просечној потрошњи струје, дајућу ВГЦ-у за право да по основу потраживања може да тражи шта хоће и колико хоће. Станар се обавезује да Министарству одбране плати износ од скоро 2 милиона динара, комуналне трошкове за 10,5 година и закупнину за 4,5 година. У овом случају суд не примењује Закон о облигационим односима. Ови предмети се налазе на Уставном суду, али због коначности обавезе дужника из СРЦ морају да се извршавају до одлуке Уставног суда. То за нас значи десетогодишње дужничко ропство. То за нас значи и несхватљиву неправду коју нам намеће наша држава.
Пресуде које се односе на повраћај уложених средстава су такође различите. За лица која су извршила откуп станова судије доносе решење да им МО врати само новац који су дали за откуп. За лица која нису добила станове суд одбија као застару. И ти се предмети налазе на Уставном суду, а за лица која су пре пар година добила стан уложена средста за стамбени фонд не могу да искористе.
И за лица која су у стању подстанара ситација је јако тешка.
Наше малтретирање је дуготрајно, константно и ми га, због година, све теже подносимо, па није ни чудно да наши чланови полако одустају или постају неактивни. Искрено тешко је остати фокусиран и улагати огроман напор а резултати нису адекватни уложеном напору. Ипак не смемо одустати, морамо да се боримо.
Већ сам рекао да се у протеклих годину дана Удружење се ангажовало на решавању проблема лица из Бристола. Поред тога још смо се анагажовали и на:
- Борби против опструкције и ћутања администрације.
- Одмах по пријему дужности разговарали смо и са новим Заштитником грађана који је обишао СРЦ Сурчин и обећао да ће обићи и друге војне објекте.
- Клуб генерала питање војних бескућника је као задатак ставио у свој План рада уз обећање већег ангажовања.
- Као гости учествовали смо и на годишњој Скупштини Удружења војних пензионера Србије на којој је тражено њихово веће ангажовање у решавању стамбених питања војних бескућника Србије.
- Настављена је сарадња са адвокатима која тече по заједничком плану.
- Остварен је разговор са посланицима у Скупштини, Миодрагом Линтом и Балшом Божовић.
- И даље смо у контакту са послаником Ђокићем и Ђедсовцем.
- За време Скупштинске расправе о Закону о јефтиним становима били смо у контакту са великим бројем народних посланика СНС.
- Удружење је радило и на поставци изложбе у музеју Југославије на тему „деведесетих година“.
На ранијим скупштинама смо причали о омасовљавању Удружења, а сада због старости и апатичног стања треба да се боримо да одржимо и овакво стање. Ипак има случајева да нас пуно контактирају деца војних вескућника која су такође у поодмаклим годинама.
Кроз деловодник удружења јепрошлопреко 150 разних докумената од којих се највише односи на Бристол.
Задаци и обавезе Удружења су обухваћени у закључку и задацима за наредни период па се у овом извештају тиме нећемо ни бавити.
Главни задаци Удружења војних бескућника Србије су:
а) Активности за трајно решење стамбеног питања, као основе за људски живот и будућност, јер кад човек реши стан решио је све,
б) Рад на јединству удружења и
в) Борба за што нормалније услове живота наших чланова у војним објектима.
За све ово биће потребна изузетно велика активност сваког од нас а од нашеупорности зависиће и остварење снова наших породица.
Зато активости Удружења по сваку цену морају да се наставе, без обзира што смо стари, немоћни, болесни, депресивни и све мање бројни.
„Бристол“ је то показао да су поражени су само они који престану да се боре.
Онима који одлучују о нама поручујем: „ Ми смо људи, вратите нам одузето и на законит начин стечено.
'Живи и здрави били војни бескућници Србије''.
У Београду
10.12.2019.2019. године
П р е д с е д н и к
Владо Ђукић