"Савезничко" бомбардовање Лесковца: Младост уништена бомбама (ФОТО)
Лесковац обележио један од најтрагичнијих дана у својој историји. Прошло је 75 година од " савезничког" бомбардовања града на Ветерници
У „савезничком бомбардовању“, координисаним са Народно ослободилачким покретом, уништен је комплетан центар града са 84 најлепших и највећих објеката и тако је заувек нестала и архитектура каквом су могли да се похвале ретки градови у Србији.
- Ми смо кроз истраживање дошли до 819 имена настрадалих Лесковчана, а најстрашније је то да је половину чинила младост Лесковца, од новорођенчади до оних не старијих од 30 година. После бомбардовања Лесковац није личио на себе јер је остао без репрезентативних објеката попут прелепе зграде Гимназије, Хотела „Костић“, Пољопривредне школе... – истиче историчар Верољуб Трајковић и додаје да се у послератној Југославији о овом догађају дуго ћутало.
Порушени Хотел Костић - фото архива Народног музеја у Лесковцу
Трагедија је деценијама била у сенци историјских књига које говоре о подвизима партизанског покрета на југу Србије и врло често је била игнорисана или помињана са тек неколико реченица.
Међутим, у књизи „Савезничко бомбардовање Лесковца 1944. године – студија и документи“ наш саговорник и др Момчило Павловић, садашњи директор Института за савремену историју у Београду, су навели да је град на Ветерници страдао уз знање и одобрење врха Комунистичке партије Југославије и тако, пре 25 година када је књига угледала светлост дана, открили разлог вишедеценијског ћутања.
Занимљиво је и то да се бомбардовање догодило на дан када се велики број Лесковчана окупио у центру града како би прославио рођендан краља Петра II.
Лесковац је сравњен са земљом у операцији „Недеља пацова“ чији је циљ био да се спречи повлачење Немаца из Грчке. Савезници и партизани су непосредно пред операцију имали сазнања да је у њему наводно 15.000 Бугара и 5.000 Немаца. Међутим, Лесковац је највероватније био „небрањени град“, а њему је у тренутку бомбардовања било тек неколико стотина Немаца, док су Бугари, повлачећи се, у том тренутку већ стигли до Пирота.
После бомбардовања - архива Народног музеја у Лесковцу
- Нема поузданих података о броју непријатељских војника, али је чињеница да је Лесковац био изузетак у односу на друге градове по томе што је намерно бомбардовано уже градско језгро, па су цивилне жртве биле неизбежне.
Одговорност за то лежи на руководству партизанског покрета, а посебно на Кочи Поповићу који је тражио бомбардовање и то не посебних циљева у граду, као у претходним захтевима, него града Лесковца уопште – закључује Трајковић.
Прочитајте још: Обележено 75 година савезничког бомбардовања Београда
Савезници су Лесковац први пут бомбардовали 5. априла 1944. године, затим и неколико пута крајем јула, али је 6. септембра бомбародован најбезобзирније, веома разорно и сурово, као ни један други град. Овај догађај је лесковачки Народни музеј својевремено обележио великом изложбом чији је аутор историчарка Мира Ниношевић као и великим научним скупом.
Верољуб Трајковић, историчар Народни музеј – Фото: И. Митић
СЕЋАЊА
Најемотивнији делови Павловићеве и Трајковићеве књиге су сећања Лесковчана на ужас који су преживели. Они су причали да је велики број грађана био заплашен и потиштен, а да су многи били у црнини и жалости јер су изгубили највољеније. Само неколико дана после ослобођења на Светолијском гробљу је, по црквеним правилима, одржан масовни четрдесетодневни помен, а са узвишења изнад града чуо се плач, нарицање и лелек какав се не памти до данашњих дана.
ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА
Годишњица великог страдања Лесковца је и ове године обележена скупом на коме је минутом ћутања и полагањем венаца одата пошта невиним жртвама бомбардовања. Венце су положиле делегације локалне самоуправе, Министарства одбране и Војске Србије као и неколико борачких организаицја и удружења које негују традицију ослободилачких ратова. Интонирана је и химна, а на спомен чесми подигнутој у знак сећања на све страдале остала је и једна упаљена свећа.
http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:816702-Савезничко-бомбардовање-Лесковца-Младост-уништена-бомбама-ФОТО
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.
Савезничко бомбардовање Лесковца почетком септембра 1944. године је део операције Ратвик коју су извели савезничко ваздухопловство и додељене јединице НОВЈ, са циљем да се униште виталне комуникације за повлачење немачких јединица (групе армија "Е").[1]
Бомбардовање је започело око 12 часова, 6. септембра 1944. године (на дан рођења Краља Петра II).[2] Постоје веродостојна документа која упућују на закључак да је лично Коча Поповић, планирао бомбардовање Лесковаца и других градова јужне Србије, заједно са генералом Фицрој Меклејном. Меклејн се састао са Кочом Поповићем на планини Радан.[1][3]
Разорно бомбардовање изведено је са око 28 америчких бомбардера у пратњи 20 ловаца. Тога дана на Лесковац је бачено 69 тона бомби. Будући да је био рођендан Краља Петра, у Лесковцу је било много света. Број жртава, у Лесковцу је тада било око 28000 становника, (погинули и рањени), никад тачно није утврђен, а по проценама великог броја историчара креће се од 4000—7000. Уништено је неколико квартова, порушено и уништено 1840 објеката (централно језгро града, Соколски дом, хотели...).[4][5][6]
- Према партизанским извештајима погинуло је 1000 грађана, 500 Немаца, 200 четника, 300 добровољаца.[6]
- Према четничким изворима 2000 мртвих и велики број рањених Лесковчана.[6]
Сумњу у сврсисходност ове акције, изнео је и сам генерал Фицрој Маклејн, који је са оближњег брежуљка посматрао акцију.[1]
Трећег дана након бомбардовања, 9. септембра 1944, капетан војске Краљевине Југославије Живојин Митић-Зине (командант Власинског корпуса) писмом се обратио се Савезницима.[тражи се извор]
„ | .... Савезници.[тражи се извор]
Обраћам вам се у име свих националних снага, које се још увек боре по српским шумама против окупатора. До јуче, као начелник штаба 110 ђенерала Михаиловића, имао сам 22 енгл. официра. Они су све време били задовољни радом наших снага у погледу саботаже и борбе против окупатора, но напустили су наше редове по наређењу њиховог команданта из Каира. Данас када је немачка сила у распадању, ми смо своје са своје стране извршили у последње време доста саботажа и борби. Познато вам је да смо само у Лесковцу разоружали 230 нем. војника и Крајскоманданта, такође и 300 Арнаута (дакле, четници су ослободили и Лесковац-прим АД). При евакуацији Бугара разоружали смо такође велики број војника и спалили њихове карауле. Вама је познато да смо ми још од 1941. године борци за демократију. 27. марта 1941. године смо ми доказали своју верност и љубав традиционалну према старим Савезницима. Сад је време да заједнички све снаге у земљи стану против окупатора, Немаца, те да се спречи њихово извлачење из Грчке и Бугарске. Партизани још увек нападају на наше снаге, те онемогућавају нашу борбу против Немаца. Они примају ваше транспорте, али са тим оружјем нападају на нас...'[7] |
” |
Према веродостојним историјским подацима, али и сведочењима преживелих Лесковчана, лако се могло утврдити да у Лесковцу тога дана није било концентрисано 20.000 непријатељских војника, од којих 15.000 Бугара, како је писало у заповести особљу авиона за бомбардовање Лесковца. Немаца је у граду било, али тек неколико стотина.[6]
Поређења ради, у бомбардовању Београда 27. марта 1944. погинуло је 1161 лице а рањено 1468, порушено 687 објеката (Београд је бомбардован у више наврата). У бомбардовању Подгорице, погинуло је 2000. Тито је забранио бомбардовање Загреба и околине, као и бомбардовање Љубљане. У првом савезничком бомбардовању Ниша, погинуло је око 700 људи.
Лесковац је ослобођен 11. октобра 1944. године.
После рата није смело да се говори о савезничком бомбардовању Лесковца. Први споменик (спомен-чесма) жртвама савезничког бомбардовања 1944, подигнут је тек 1991. године.[6]