Рецимо, пробудили сте се једнога јутра и схватили да вам је таворење у канцеларији постало неподношљиво и зато сте донијели одлуку да из коријена промјените начин живота и постанете специјалац, али не неки „обичан“, него у најмању руку маринац или падобранац.

Шта треба да урадите како бисте то постигли?

Први и основни услов је да будете здрави као дрен. Све мора да буде у идеалном стању, почев од откуцаја срца па до менискуса у коленима. Само ако испуњавате тај услов можете конкурисати за пријем у елитне специјалне снаге које изводе антитерористичке операције на Блиском истоку, у Африци, Латинској Америци и југоисточној Азији.

Руске црвене беретке

Црвена беретка је у Русији симбол припадности елитном Спецназу. Право ношења таквих беретки се стиче проливањем крви и зноја. Људи који их носе први се шаљу у ратна жаришта или контратерористичке мисије у Русији и изван њених граница.

Свако ко жели да носи црвену беретку мора да прође три исцрпљујућа теста између којих нема времена за предах.

Први је трчање стазом дугачком десет километара по једва проходном терену са ранцем тешким 27 килограма, аутоматском пушком АК-74М и флашом воде. Кандидат треба да у пуној ратној опреми савлада велики број копнених и водених препрека и да му остане довољно снаге за гађање на крају стазе, а затим за десетоминутну борбу са три искусна инструктора Спецназа.

Трчи се у некој недођији кроз шуму, преко мочвара и ријека. Са вама ће бити стотину других кандидата и много професионалних војника који ће бацати на вас школске гранате и пуцати у вашој близини. Тако се тестира ваш карактер и провјерава јесте ли кадри да извршите задатак у условима који су слични правим ратним дејствима.

Ти „садисти“ ће трчати поред вас, псовати вас и викати на вас. И још ће вам шапутати на ухо нешто попут овога: „Што ће ти све ово? Одустани! Само реци једну ријеч и враћаш се у град, у топлу постељу!“ Интензиван психолошки притисак је једна од најважнијих компоненти обуке специјалних јединица широм свијета. То морате издржати ако заиста желите да будете примљени међу најжешће момке на целој планети.

Када истрчи стазу кандидат иде право на стрелиште са истом оном аутоматском пушком са којом је трчао и гађа неколико мета. Овај други дио теста зависи од првог, јер после ношења кроз шуму и мочваре аутомат мора бити спреман да пуца у непријатеља. Према томе, ако морате да га очистите прије гађања – ви отпадате.

А ако вам је оружје чисто и ако сте успјешно погодили све мете на великој даљини, на реду је последња и најтежа фаза – десетоминутна борба у стилу ММА.

Вјерујте да је ово најтежи дио теста јер на ринг излазите толико уморни после напорног трчања по тешком терену и после гађања, да једва стојите на ногама.

А пред вама су три одморна професионална борца. Они улазе у ринг један за другим. Десет минута морате издржати без икакве паузе између њихових излазака, а они су добили задатак да од вас направе дроњке! Преломи костију и нокаути су неизбежни у овој фази.

Ако сте све то издржали и на крају десетог минута стојите на својим ногама добијате као награду црвену беретку и постајете члан елитног „клуба“ Спецназа.

Ако у било којој фази доживите неуспех можете још једном покушати наредне године.

Британска специјална падобранска служба (SAS)

Мото британског САС-а је „Ко смије, тај побеђује“. Првог дана регрутације инструктори дочекују кандидате речима: „Ми нећемо тражити најбоље међу вама. Ми ћемо покушати да вас побијемо. Ко остане жив тај наставља обуку“.

Кандидате затим одвозе у тајну војну базу. Тамо њихово тестирање почиње усред ноћи када их још буновне од сна стрпају у камион и одвезу у непознатом правцу, а на крају их оставе на непознатом терену.

Ти људи немају појма где се налазе. Немају карту, нема никога да их води, само знају да их гони стотину пешадинаца и полицајаца са псима. На себи имају ранац тежак 27 кг, пушку и флашу воде. Циљ је да се врате за мање од 20 часова и да их нико не примјети.

Ах да, мјештанима је наређено да саопште полицији ако виде „непознате људе“. Тих 60 километара усиљеног марша више личе на маратон. Није случајно што марш носи назив Издржљивост.

Чим се кандидат врати у базу одмах добија нови задатак – да за 30 минута превали шест километара.

Кандидати треба да докажу да су способни за преживљавање у свим условима. После свега слиједи саслушање.

Нико вам неће ломити прсте или забадати игле испод ноктију, али будите сигурни да вас ти људи могу везати за столицу и одрати вас од батина док не попустите и откријете податке које желе од вас да сазнају. То је дио психолошког теста неопходан за пријем у SAS.

Ако успјешно прођете маршеве и саслушање, тиме стичете право да постанете припадник Британске специјалне падобранске службе.

Специјaлне америчке јединице Delta Force

Онај ко жели да постане припадник елитне америчке јединице „Делта“ мора да прође многобројне процедуре одабира у којима се провјерава колико је он психички и физички спреман за предстојеће потешкоће војне службе у зонама борбених дејстава.

Главни принцип у камповима за обуку „Делте“ је „сломити човјека да би он постао јачи“. У Делта јединице се прима веома мали број кандидата који прођу тестирање. У процесу обуке и селекције није циљ само да се човјек избори са физичким болом, него да постане јачи и бољи од осталих.

Курс почиње тестирањем физичке припремљености кандидата. Кандидат треба да уради читав низ физичких вјежби: да трчи три километра са одређеним временским ограничењем, да преплива 100 метара потпуно обучен, и да уради одређени број згибова, склекова, чучњева и трбушњака.

Паузе за одмор између вежбања су врло кратке, као у тестирању за црвене беретке у руској армији. Циљ није само да се провјери ваша снага и издржљивост него да се и ваше тијело доведе на ивицу издржљивости. Инструктори вичу на вас и урлају: „Љигавац као ти требало је да остане у кући код маме“, и приморавају вас да све брже радите вежбе. Од свега тога вам пулс и притисак толико скачу да можете изгубити свијест.

Ако кандидат успјешно заврши прву фазу, онда прелази на низ тестова оријентације. Они су слични тестирању кандидата Британске специјалне падобранске службе. И овдје се кандидати усред ноћи буде и одвозе на непознати терен одакле треба да се сами врате у базу, а то је 30 километара са ранцем тешким 18 кг. И овај тест има временско ограничење, и ако га прекорачите одмах отпадате и сав труд који сте уложили нема никаквог значаја.

По завршеном тесту оријентације прелази се на финално тестирање кандидата прије почетка обуке. То је усиљени марш дугачак 60 километара по изузетно тешком терену.

Не зна се колико је лимитирано вријеме ових тестова – тај податак се држи у тајности и познат је само команди „Делта снага“ и официрима на терену који су одговорни за процедуру одабира.

Ако кандидат успјешно прође све ове фазе шаље се на психо-физиолошко тестирање да се види како ће се понашати у опасним околностима и под паљбом у зони борбених дејстава.

Кандидати који успјешно прођу све ове провјере упућују се на Оперативну обуку. У питању је систем интензивних тренинга који трају пола године или чак и дуже, где се припадници специјалне јединице припремају за праве контратерористичке операције на територији других земаља. То је обука у руковању ватреним оружјем, у потрази и уништавању терориста, у спасавању људи, дизању објеката у ваздух, пробијању обруча, оријентацији на терену, итд. Током ове шестомјесечне обуке будући оперативци су замољени да не контактирају са пријатељима и члановима породице јер ће се знања која овдје стекну већином касније користити у тајним операцијама на територији других земаља.

Све у свему, кандидати за Делта снаге који прођу кроз све ове процедуре и обуку постају припадници једне од најелитнијих специјалних јединица на свијету.

Извор: https://rs.rbth.com/science/87015-rusija-vs-nato-specnaz

https://www.in4s.net/rusija-vs-nato-kako-se-postaje-pripadnik-elitnih-specijalnih-jedinica/