Када је Црвена армија заузела сам епицентар града она је могла по својој жељи да продужи своју операцију у било ком правцу, снажно компромитујући његов систем одбране (расецање на парцијалне делове и опкољавање). Након што је у стратешком, чисто војном смислу, заузела део града у коме се налазило здање Рајхстага - Битка за Берлин је била запечаћена. Прочитајте у наставку текста како је то изгледало.
Густо поседнути систем одбране армирано-бетонског типа
Рајхстаг је по својим габаритима била једна од највећих зграда у центру Берлина, коју су преостале немачке снаге које су одбијале да се предају претвориле у праву правцату тврђаву. Сам комплекс Рајхстага је био са три стране окружен каналом реке Шпре(у облику ћирилићног слова „П“) тако да је постојао велики проблем приласка на јуришно одстојање у циљу његовог заузимања. Додатни проблем за нападаче је био и веома мали водостај реке за време извођења Берлинске операције. Наиме, са друге стране обале се налазио масиван бетонски зид висине три метра који је представљао изузетно захтевну вештачку препреку за јединице Црвене армије, које би покушале да речно корито форсирају употребом чамаца, скела и других десантних средстава. Ово је било посебно комплексно ако се зна да би се сам десант изводио у ванредно тешким условима, под кишом непријатељских граната и куршума, пише Russia beyond.
© Викимедиа
Истовремено, прилаз Рајсхтагу са четврте стране на којој није постојала водена препрека је напросто био немогућ. Ту се налазио екстремно утврђени парк Тиргартен, где су Немци концентрисали главнину својих снага. Међу густо постављеним и ешалонираним ватреним тачакама из којих су „тукли“ панцерфаусти, флакови, минобацачи, ПАК-40/43,Тигрови, доминирао је висок торањ направљен од масивних армирано-бетонских зидина, кога је практично било немогуће срушити. Укратко, ова позиција је била тако снажно поседнута и у организацијском смислу вешто припремљена, да је лакше било пацификовати комплетан берлински гарнизон, него у фронталном нападу заузети парк Тиргартен.
Што се саме одбране тиче, у непосредној одбрани Рајсхтага и приступним уличицама које су изводиле ка овом здању прикупила се групација од око 5 хиљада до зуба наоружаних немачких војника (углавном Waffen SS) али и људства које је мобилисано кроз Volkssturm одреде (г. Рошток). Ова групација је у Берлин пребачена непосредно пред почетак совјетске операције у циљу организације одбране овог здања.
Подилажење Рајхстагу
Прелазак преко канала р. Шпре је био могућ само преко моста Молтке. Немачка инжињерија је успела да минира овај мост, али тај задатак није извела на најбољи могући начин јер се његова структура само делимично обрушила у воду (могућа саботажа унутар немачких јединица, примедба преводиоца). Увидевши да операција рушења моста није у 100% обиму реализована, Немци су покушали да прострељивањем његових потпорних бетонских носача (том приликом ангажовано на десетине артиљеријских цеви) доврше његово рушење. Међутим, у тој намери нису успели услед велике концентрације совјетске артиљерије која онемогућавала потребну густину ватре, које је била неопходна за рушење моста.
Привлачењем артиљерије на директну линију ватре (ИСУ-152, тешка хаубице Б-4 („Стаљинов маљ“)), као и тешких тенкова ИС, Црвена армија је на уском простору остварила стратешку превласт која је омогућила постепен прилазак десанто-јуришних, инжињеријских и оклопних састава кориту реке Шпре и полуразрушеном мосту Молтке. По непријатељсккм ватреним тачкама које су покривале простор око моста је деловало на стотине различитих цеви, укључујући и реактивну артиљерију. У условима апсолутне ватрене доминације, јуришне групе Црвене армије су успеле да пређу реку и образују мостобран на њеној супротној обали, заузевши истурени ешелон бункера.
Тог 29. априла јединице Црвене армије су успеле да остваре неочекивано добре резултате. Десанто-јуришна група 525-тог пешадијског пука, је уз додатна ојачања продужила напад и ликвидирала одбрану у неколико објеката који су се налази са северозападне стране Рајсхтага. Приликом сламања немачког отпора, масовно су се употребљавале ручне бомбе, док су непосредну ватрену подршку пружала артиљеријска и самоходна оруђа, укључујући и разорне ракетизиране пројектиле калибра 280мм „Ванюша“, који су могли да сруше цео један спрат.
Поред левокрилне десантно-јуришне групе коју су чинили 525-ти и 380-ти пешадијски пук / 171-ве пешадијске дивизије, на централном правцу напада уведена су у борбу и два пешадијска пука 150-те пешадијске дивизије (674-ти и 756-ти), док су десно крило напада преузела два пешадијска пука (597-ми и 598-ми) из састава 207-ме пешадијске дивизије.
„Поливање“ бацачима пламена
У наредним неколико дана највећи напредак је остварен на централном правцу напада где су деловала два пешадијска пука 150-те пешадијске дивизије(674-ти и 756-ти), док су су левокрила 171-ва пешадијска дивизија и деснокрилна 207-ма пешадијске дивизија обезбедили несметано одвијање операције, обухватајући немачке бокове са циљем њихове изолације.
Према проценама совјетске команде у самој згради Рајсхтага се налазила групација која је бројала око 1,500 немачких официра и војника. Она је цело ово здање претворила у једно лавиринтско утврђење са огромним бројем увезаних ватрених тачака унутар објекта, које су размештене по подрумским просторијама, приземљу и спартовима.
Централна нападна група Црвене армије која коју су чинила два пешадијска пука 150-те пешадијске дивизије успела је да овлада снажно утврђеним здањем Министарства унутрашњих послова и до краја 30.априла сломи спољну одбрану Рајхстага, која се ослањала на серију ровова и бункера који су изграђени на потезу између главне зграде и зграде Министарства унутаршњих послова. Изузетно важан фактор у успешности овог напада је била артиљеријска подршка која се састојала од невероватне количине артиљеријско-ракетних оруђа који су се у густом поретку распоредили око зграде Рајхстага. Њих је било толико много, да је постојао велики организацијски проблем како сва та оруђа разместити да би њихово дејство било ефективно.
На пример, лаки вучни противтенковски топови су на рукама изношени на прозоре, балконе и поткровља околних зграда, одакле су остваривали дејство по непријатељу који се под борбом повлачио у унутрашњост Рајхстага.
Јевгениј Халдеј/ТАСС/Немачка, Берлин, 2. мај 1945. Борци Црвене Армије испред Бранденбуршке капије после пада Берлина у руке совјетских трупа.
Негде до 14:50 истурени делови совјетске 150-те пешадијске дивизије на више тактичких праваца успевају да продру у зграду. У Рајсхтагу је отпочела вишечасовна битка на живот или смрт. Активно употребљавајући бацаче пламена који су се показали као изузетно употребљиви за неутралисање читавог сијасета бункера, преграда, мртвих углова по ходницима здања, Црвена армија сабија непријатеља у лавиринт пролаза који су се налазили у подруму зграде, одакле је целу ноћ наставио да пружа активан отпор.
У рану зору, преостале немачке снаге које су се налазиле у подрумским и приземним просторијама, у садејству са борбеном групом која је бранила парк Тиргартен у очају покушавају да из два правца изврше противудар по совјетским снагама, које су се уклиниле тачније до тада заузеле добар део Рајсхтага.
Овај противудар осим нове изгибије немачких војника (доста их је било и присилно мобилисаних) није имао никакав ефекат на решеност совјетских снага које су незадрживо нападале. Преостали део немачких снага је поново враћен на почетне позиције без икаквих изгледа на било какав успех. Наредног дана, десеткована немачка групација је ступила у контакт са совјетским официрима и са белом заставом у рукама предала своје оружје, чиме је и формално капитулирао немачки гарнизон у Берлину.
Кључна позиција
Сам Рајхстаг није имао неки велики симболични значај за Немце. Ово здање није имало неку ванредно велику употребну функцију, коју је историја наменила Трећем рајху. Међутим, упркос томе, није случајно што је баш ово здање постало једно од симбола заузимања Берлина.
Што се тиче Берлинске операције, немачке снаге нису имале физичких могућности да масовније поседну Берлин и припреме га за одсудну одбрану, јер је Црвена армија са својим маневарским оперативно-статегијским саставима успела да на више места опколи неколико немачких групација које су се испред совјетских снага повлачиле ка Берлину.На тај начин велики број немачких војника није могао да поседне одбрамбене позиције, који су унапред били снабдевни муницијом и храном.
Као резултат ових припремних операција Црвене армије (операције гоњења) у којима је изоловано на десетине хиљада непријатељских војника, сам одбрамбени систем Берлина је био јако порозан и пун рупа. Један од највећих градова Европе (главни град Трећег рајха) је заузет веома брзо – муњевито, где пука контрола над зградом Рајсхтага није имала неки симболични значај, што се не може рећи за војни аспект операције.
Немачке јединице нису биле у стању да покрију све одбрамбене позиције одбране града услед хроничног недостатка људства. Они су већину својих расположивих снага распоредили на кључне одбрамбене објекте, док је у међупростору између њих било доста простора за маневар. Рајхстаг је био један од таквих објеката који имао довољно велику чврстину да издржи тешко бомбардовање артиљеријом и авијацијом. Са друге стране, сам комплекс око ове зграде са неколико изузетно чврстих објеката подесних за одбрану се налазио у самом центру Берлина. Када је Црвена армија заузела сам епицентар града она је могла по својој жељи да продужи своју операцију у било ком правцу, снажно компромитујући његов систем одбране (расецање на парцијалне делове и опкољавање). Управо, након што је Црвена армија у стратешком, чисто војном смислу заузела део града у коме се налазило здање Рајхстага - Битка за Берлин је била запечаћена.
Russia beyond