Најновији чланци  

   

REGISTRUJTE SE  

   

NA SAJTU  

We have 48 guests and no members online

   
Објављено: 08.05.2021.год.

фото: © Јевгениј Халдеј/Sputnik / Russia beyond

Када је Црвена армија заузела сам епицентар града она је могла по својој жељи да продужи своју операцију у било ком правцу, снажно компромитујући његов систем одбране (расецање на парцијалне делове и опкољавање). Након што је у стратешком, чисто војном смислу, заузела део града у коме се налазило здање Рајхстага - Битка за Берлин је била запечаћена. Прочитајте у наставку текста како је то изгледало.

 

 

 

 


Густо поседнути систем одбране армирано-бетонског типа

Рајхстаг је по својим габаритима била једна од највећих зграда у центру Берлина, коју су преостале немачке снаге које су одбијале да се предају претвориле у праву правцату тврђаву. Сам комплекс Рајхстага је био са три стране окружен каналом реке Шпре(у облику ћирилићног слова „П“) тако да је постојао велики проблем приласка на јуришно одстојање у циљу његовог заузимања. Додатни проблем за нападаче је био и веома мали водостај реке за време извођења Берлинске операције. Наиме, са друге стране обале се налазио масиван бетонски зид висине три метра који је представљао изузетно захтевну вештачку препреку за јединице Црвене армије, које би покушале да речно корито форсирају употребом чамаца, скела и других десантних средстава. Ово је било посебно комплексно ако се зна да би се сам десант изводио у ванредно тешким условима, под кишом непријатељских граната и куршума, пише Russia beyond.

 

 

 

 

Истовремено, прилаз Рајсхтагу са четврте стране на којој није постојала водена препрека је напросто био немогућ. Ту се налазио екстремно утврђени парк Тиргартен, где су Немци концентрисали главнину својих снага. Међу густо постављеним и ешалонираним ватреним тачакама из којих су „тукли“ панцерфаустифлаковиминобацачиПАК-40/43,Тигрови, доминирао је висок торањ направљен од масивних армирано-бетонских зидина, кога је практично било немогуће срушити. Укратко, ова позиција је била тако снажно поседнута и у организацијском смислу вешто припремљена, да је лакше било пацификовати комплетан берлински гарнизон, него у фронталном нападу заузети парк Тиргартен.

Што се саме одбране тиче, у непосредној одбрани Рајсхтага и приступним уличицама које су изводиле ка овом здању прикупила се групација од око 5 хиљада до зуба наоружаних немачких војника (углавном Waffen SS) али и људства које је мобилисано кроз Volkssturm одреде (г. Рошток). Ова групација је у Берлин пребачена непосредно пред почетак совјетске операције у циљу организације одбране овог здања.

Подилажење Рајхстагу

Прелазак преко канала р. Шпре је био могућ само преко моста Молтке. Немачка инжињерија је успела да минира овај мост, али тај задатак није извела на најбољи могући начин јер се његова структура само делимично обрушила у воду (могућа саботажа унутар немачких јединица, примедба преводиоца). Увидевши да операција рушења моста није у 100% обиму реализована, Немци су покушали да прострељивањем његових потпорних бетонских носача (том приликом ангажовано на десетине артиљеријских цеви) доврше његово рушење. Међутим, у тој намери нису успели услед велике концентрације совјетске артиљерије која онемогућавала потребну густину ватре, које је била неопходна за рушење моста.

Привлачењем артиљерије на директну линију ватре (ИСУ-152, тешка хаубице Б-4 („Стаљинов маљ“)), као и тешких тенкова ИС, Црвена армија је на уском простору остварила стратешку превласт која је омогућила постепен прилазак десанто-јуришних, инжињеријских и оклопних састава кориту реке Шпре и полуразрушеном мосту Молтке. По непријатељсккм ватреним тачкама које су покривале простор око моста је деловало на стотине различитих цеви, укључујући и реактивну артиљерију. У условима апсолутне ватрене доминације, јуришне групе Црвене армије су успеле да пређу реку и образују мостобран на њеној супротној обали, заузевши истурени ешелон бункера.

 

 


Негде до 14:50 истурени делови совјетске 150-те пешадијске дивизије
 на више тактичких праваца успевају да продру у зграду. У Рајсхтагу је отпочела вишечасовна битка на живот или смрт. Активно употребљавајући бацаче пламена који су се показали као изузетно употребљиви за неутралисање читавог сијасета бункера, преграда, мртвих углова по ходницима здања, Црвена армија сабија непријатеља у лавиринт пролаза који су се налазили у подруму зграде, одакле је целу ноћ наставио да пружа активан отпор.

У рану зору, преостале немачке снаге које су се налазиле у подрумским и приземним просторијама, у садејству са борбеном групом која је бранила парк Тиргартен у очају покушавају да из два правца изврше противудар по совјетским снагама, које су се уклиниле тачније до тада заузеле добар део Рајсхтага.

Овај противудар осим нове изгибије немачких војника (доста их је било и присилно мобилисаних) није имао никакав ефекат на решеност совјетских снага које су незадрживо нападале. Преостали део немачких снага је поново враћен на почетне позиције без икаквих изгледа на било какав успех. Наредног дана, десеткована немачка групација је ступила у контакт са совјетским официрима и са белом заставом у рукама предала своје оружје, чиме је и формално капитулирао немачки гарнизон у Берлину.

Кључна позиција

Сам Рајхстаг није имао неки велики симболични значај за Немце. Ово здање није имало неку ванредно велику употребну функцију, коју је историја наменила Трећем рајху. Међутим, упркос томе, није случајно што је баш ово здање постало једно од симбола заузимања Берлина.