–
У бразди фалсификовања историје свога народа и Албаније, албански историчари свих категорија и свих застава, па и академици, настоје да прикрију све што је у Албанији српско, кад год виде да то не могу да прикажу као албанско. Ипак им ту и тамо измакне по која истина, преко које се откривају и многе друге, за велико-албанске шовинисте и расисте непожељне. У овој бразди се фалсификује и истина о спској кнегињи Комнени, која је владала Албанијом у XIII веку.
Тако, у албанској историји, па и у њиховој енциклопедији, можете наћи имена и сасвим безначајних људи за албански народ, као нпр. Ајкуна, Бато, Галеацо Чано, Ленка Чуко, Дорунтина, Едит Дурхам, али тамо ћете узалуд тражити и име Комнене, као и многих других Срба, посебно заслужних у историји Албаније и албанског народа.
Код имена ДХИМИТРИ И АРБËРИТ ад литерам пишу:
“Владар кнежевине Арберија у године 1208-1216, после смрти брата Ђина. Ожењен унуком једног византијског императора…”1)
Како се звала ова унука, не кажу. Понајмање име њеног оца. За њих је важно да је она УНУКА “једног византијског императора”, док њено име и име њеног оца крију. Зашто? Јер то није важно?!
Ако погледате код имена КАМОНА, тамо ад литерам пишу:
“КАМОНА Григор. Један од племића Кнежевине Арбрије, владар државе Арбрија после године 1216. После смрти Димитра од Арбрије оженио се његовом удовицом и наследио власт, пошто Димитар није оставио за собом деце”.2)
Опет не кажу име ове удовице. Боже сачувај и име њеног оца! Зашто?
На стр. 866, кол. И, исте енциклопедије, код гласа ПРИНЦИПАТА Е АРБËРИТ (Кнежевина Албаније), опет пише да се ова удовица преудала за “албанског племића” Григор Камона.
Да је она била Албанка, па и Туркиња, или Циганка, сигурно би изнели њено име, могуће и име њеног оца. Али управо зато што је то Комнена, кћерка српског краља Стефана Првовенчаног, рођена у законском браку овога са Евдокијом, кћерком византиског цара Алексије ИИИ Анђела, они прећуткују све3). Њихова патолошка, шовинистичко-расистичка сујета не дозвољава им да у позитивном смислу спомену име једне Српкиње, па била она и владар Албаније.
Како се зна, Стефан Првовенчани је отерао Евдокију негде 1200 или 1201, када Михаило И Анђел, незаконити син Јана Анђела (стриц византијског цара Алексе ИИИ Анђела), осиливши се у Епиру, претендирао је да заузме престо Византије. Он је упао својом војском у поседе Стефана Првовенчаног и почео да окупља око себе и вазале овога, као што су били, између осталих, и Прогоновићи. Кад му је Михаило заузео и Скадар, Стефан Првовенчани се спремао да му објави рат. Тада је, кажу Свети Ђорђе, потстакнут Немањиним молитвама, убио рукама једног роба Михаила, кога насљеђује брат Теодор Анђел, чијом ће се кћерком Аном оженити Радослав, најстарији син Стефана Првовенчаног, од друге жене. Тако се између њих успоставио мир.
Прва позната “албанска” државна формација је са краја XII века, конституисана испод реке Дрим, у врлетима области Мирдита и Дукађин, како ће се касније назвати та област. Њен оснивач је био Прогон (1190-1199), вазал господара Србије, великог жупана Немање.
Из више разлога мислимо да је овај Прогон био Србин. Пре свега његово име је чисто српско. Мора да му је отац био прогнат у те врлети Албаније, где му се сигурно родио тај син, кога је назвао тако управо зато што је био прогнат. Друго, овај Прогон је сигурно био племић, док се дочепао власти, па и ступио у родбинске везе са српским великим жупаном Немањом. У то време Албанци још нису успели да створе своју феудалну, племићку и властелинску класу. Сви су властелини Албаније тог времена били неалбанци, за што су албански историчари сасвим свесни, па зато за Прогона и његове синове не кажу да су Албанци. Треће, овај је Прогон дао за жену своју кћерку племићу Григору Камона, који је исто тако био Србин, што се види и по његовом имену, а не Албанац, како то претендирају албански академици. Четврто, у кући овог Прогона се сигурно говорило српски, јер се иначе ни Григор са његовом кћерком, нити Комнена са његовим сином не би разумели.
Прогон је имао два сина: Ђина и Димитра. Ђин је био ожењен и наследио је на власт свог оца (1199-1208). Пошто није имао деце, њега наслеђује брат Димитар (1208-1216), који – како рекосмо – још за живота свога оца био је ожењен Комненом. Али и њему Комнена не рађа ниједно дете. После његове смрти том Албанијом ће владати она. У међувремену она се удала за Григора Камону, који је за њу оставио кћерку Прогона. Док је био жив, овај га помагао да управља државом. Албански фалсификатори историје, како се види из горњег цитата, претендирају да је он наследио Димитра, а не Комнена, која га наследила и владала Албанијом све до своје смрти.
Комнена је са Григором родила једног сина, Гуљама, који је наследио своју мајку, али не за дуго, јер су силе Византа (Никеје) и Епирске деспотовине, као и други, прегазили територију те Албаније и ликвидирали је као кнежевину.
Овако, прва “албанска” држава формирана је од Срба, па су Срби и владали њом. Она је била у вазалном односу према Србији, па и настањена у добром делу од Срба и Влаха, мештани ту пре Албанаца, које ће временом ови Албанци асимилирати.
Ове историјске чињенице добро би било да албански историчари не крију од свог народа. То би било на обострану корист и служило би зближењу наших народа, добрим суседским односима. Али, све док буду импењирани у бразди шовинизма и расизма, они то неће учинити. Што више, оптужујући Енвера Хоџу да је фалсификовао историју албанског народа, они сада не спомињу ни Прогона, нити његове синове, свесни да имају посла са Србима. Колико за пример наводим овде само албанског историчара Тајар Заваљани.4)
Потражите у његовом делу Прогона и Албанију овога. Нигде их нећете наћи! А ево што каже и велики пријатељ албанског народа, Немац Петер Бартл у његовом делу “АЛБАНИЈА – од средњег века до данас”:
“Француски медиевиста Ален Дуцелер, Арбанон лоцира на територији између реке Мат и Девол, значи не на обали мора већ у унутрашњост. Као најважније место ту била је Круја. Крајем XII века овај Арбанон био је под власт некаквог Прогона. После ИВ Крсташког рата, који – заузећем Константинопоља 1204. године – привремено укиде Византијско царство, Арбанон је добио политичку независност. Значи ова творевина може да се сматра за прву државу која је носила албанско име”.5)
Прва држава која је носила албанско име!
Значи – не албанска држава! Јер друго је држава која носи албанско име, и сасвим друго је албанска држава, као што су једно Албанои и сасвим друго Албанци-Шћипетари !!!
Ја сам у једној другој студији нагласио и доказао етничку разлику између АЛБАНОА и данашњих АЛБАНАЦА6).
П.Бартл изгледа не прави разлику, али је ипак свестан да Прогоновићи нису били Албанци, па зато и наглашава да је та држава само носила албанско име, а не да је и била албанска.
Албанци, који – кад им што годи – знају да и те како праве језичне разлике; у случајевима, као у конкретном случају – кад им што не годи – праве се као да не разумеју разлику између израза носила албанско име и албанска. Тако они, као нпр. некакав мр Кадри Османи, петендирају да је и држава Прогоновића била албанска, иако – како већ нагласих – има и таквих Албанских историчара који су је избрисали из историје албанског народа.
Но, да се вратимо код теме овог написа.
И нама су владали Албанци. Албанац је био Синан Хасани, председник СФР Југославије. Албанци претендирају да је њихов био и Лажни цар Шћепан Мали, коме је Његош посветио читаву поему, а наши га историчари само хвале. Ми то никада нисмо крили и не кријемо од нашег народа. И поред тога, ови нас албански историчари оптужују за шовинизам и расизам, шта више и да “немамо чисту савест”7), па и да смо ништа мање већ и “помахнитали8), док се за себе бусају у прса да су позобали сву светску мудрост, па и за “пролетерски интернационализам”.*)
___________________
1) АКАДЕМИА Е СХКЕНЦАВЕ Е RPSSH- Сектори и енциклопедисë shqiptare: ФЈАЛОРИ ЕНЦИКЛОПЕДИК SHQIPTAR, Тирана, 1985, стр. 222, кол. ИИ.
2) Иден: стр. 446, кол. И.
3) РЕДАКЦИЈА ЗА ИСТОРИЈУ ЦРНЕ ГОРЕ: ИСТОРИЈА ЦРНЕ ГОРЕ, књ. 2, том 1, Титоград, 1970, стр. 8-9.
4) ЗАВАЛАНИ, Тајар: ХИСТОРИ Е SHQIPNIS, Тирана, 1998.
5) БАРТЛ, Петер: “SHQIPËRIA – нга месјета дери сот”, Призрен, 1999, стр. 26.
6) БУРОВИЋ, Каплан: КО СУ АЛБАНЦИ?, Улцињ 2007, стр. 7.
7) ДЕКЛАРАЦИЈА АЛБАНСКЕ ВЛАДЕ: “Њë дëсхми е ре е политикëс antishqiptare тë udhëheqjes југославе” (= Једно ново сведочанство антиалбанске политике југословенског руководства), штампано у главном службеном листу ЗËРИ И POPULLIT (Орган ЦК Партије рада Албаније), Тирана, 02.ИИ.1983, стр. 4, кол. В.
8) МАРГИЉАЈ, Прељоц: ИЛИРИ ГОВОРЕ АЛБАНСКИМ – АЛБАНЦИ ГОВОРЕ ИЛИРСКИМ ЈЕЗИКОМ, Подгорица 2001, стр. 20.
*) Објављено спрва у књизи Академика НА ИСТОКУ НИШТА НОВО!, Тирана 2009, стр. 15-17, која му је – заједно са још три друге његове књиге – спаљена од Енвероваца у штампарији “Марин Барлети”, у Тирани, дана 01.ВИИ.2009. Спашени су само неколико примерака, од којих се један чува у Библиотеци Академије наука и уметности Црне Горе, у Подгорици, и један други у Националној Библиотеци у Тирани.