Саговорник „Геополитике“ је проф. др. Андреј Иљич Фурсов, професор Универзитета Ломоносов, директор Центра руских студија Московског хуманитарног универзитета и Центра за системско-стратегијска истраживања ИСАН, који је почетком маја био гост Института за европске студије, у оквиру научног семинара посвећеног истраживању система моћи.

 

Професор Фурсов је једно од најзанимљивијих и најпровокативнијих имена савремене руске историографије и друштвених наука, заслужан за јединствени подухват истраживања криптоисторије – феномена моћи и скривене моћи.

Окупивши око себе изванредан тим мултидисциплинарних експерата и полиглота, Фурсов је основао институт ИСАН, са амбицијом да о овој теми објави десет томова, а београдска научна публика имала је прилику да се упозна са прва три тома:„De Conspiratione / О завери“, „De Aenigmate / О мистерији“, „De Secreto / О тајни“.

На почетку семинара о криптоисторији, одржаног у великој сали Института за европске студије, Фурсов је указао да је његов Институт никао из чињенице да је до краја 20. века постало јасно да објекти социологије, економије и политичких наука (тржиште, грађанско друштво, политика и држава) полако нестају, будући да се политика претворила у комбинацију административних послова и шоу-бизниса, тржиште потпуно контролише 40 транснационалних корпорација – због чега се и не може сматрати тржиштем  а национална држава нестаје, односно, како то кажу англосаксонци, бледи…

 

 

- Као прво, историјска истина је вредна сама по себи, и снажно је оружје у информационом рату. Премда сам атеиста, морам да поновим оно што је рекао Александар Невски – који је са своје стране цитирао Библију – Бог није у сили, него у правди. То је исправан прилаз. Правда, истина – то је мач против кога нема штита. Што се мог рада тиче, током последњих тридесет година радио сам на ономе што је објављено у последњих шест година, а осим тога имао сам добре учитеље, међу којима и совјетског научника Владимира Васиљевича Крилова. Мени је оно чиме се бавим веома занимљиво, па, ето, отуда и такав резултат.

Неопходно је снажно уздрмати концепт политичких наука, социологије и економије. Један од веома озбиљних проблема са политичким наукама је тај што је права моћ обично тајна или полутајна моћ. Конвенционалне политичке науке ни по свом концепту ни по свом методу не анализирају тај тип праве моћи.

Што је више демократска фасада западних друштава јачала у 19.и 20.веку, то је садржавала све мање моћи. Моћ је каналисана у затворене клубове, супранационалне структуре итд. Политичке науке у свом садашњем стању не могу да анализирају истинске односе моћи. Неопходна је нова наука, нове научне дисциплине, нови научни концепти који ће заиста проучавати реални свет, а не лажни, који вајни универзитетски делатници дефинишу као прави. Цела слика подсећа на ситуацију у којој је била сколастика на крају 15. века: у минијатуризацији истраживања, студијама случаја, у непостојању универзалног лексикона међу различитим сферама знања.

 

 

- Знате, то је сасвим јасно и без архива. У ту сврху човек не треба да се завлачи у архиве. Довољно је да се погледају резултати: ми и дан-данас живимо на оном темељу који је саграђен у доба Стаљина. То је, пре свега, атомско оружје. Да није било атомског оружја, са нама би сасвим другачије разговарали, и премда је  Руска Федерација куд и камо слабија од СССР-а, она је и даље једина земља на свету која може да причини неприхватљиву штету САД-у и зато понављам  није ствар у архивама. Ствар је у историјској реалности.

 

 

- Наравно да је боље када су архиви отворени, али, знате, наш бивши министар иностраних послова Громико у једном тренутку отворено је рекао: „Ако би једног дана свет сазнао како се у ствари прави историја  све би експлодирало“. И зато је природно што светске силе затварају архиве. Погледајте Британце: све што је везано за Рудолфа Хеса затворили су до 2050. године, и јасно је зашто. Хес је веома много знао о улози Британаца у започињању Другог светског рата. Врло је симптоматично да је Хес, док је лежао у немачком затвору Шпандау сазнао да је Горбачов рекао „Њега већ можемо да пустимо“, позвао телефоном свог сина и рекао му: „Сада ће ме Енглези убити“. И ускоро су га нашли обешеног, што је било оквалификовано као самоубиство, иако је Хес био толико стар да није могао ни да се обрије. Уопште не чуди да је све што се десило у вези са Хесом затворено за јавност до средине 21. века, али, понављам: нема ничег тајног што не би постало јавно. Волим да радим преко посредних сведочанства јер свеукупност посредних сведочанства даје кудикамо јаснију слику од оне која се добија преко непосредних сведочанства, и зато, када ме питају шта сам по струци, одговарам: нисам историчар, ја сам иследник за посебно важне историјске случајеве.

 

 

- Нажалост, налазимо се у кризи коју зовем криза бабушки. Отварам прву бабушку  то је криза капитализма; отварам следећу  то је криза западне цивилизације; затим криза хришћанства.

Следећа је криза беле расе, и то није политички коректна тема, али долазим из земље која није политички коректна и мене баш брига за политичку коректност, зато што су политичка коректност, толеранција и слично, средства за сузбијање човекове воље за борбом. Даље отварамо бабушке: криза човека као врсте и, најзад, криза биосфере. Капиталистички систем довео је читаву планету до ивице зато што је постао планетарни систем и стога је криза капитализма криза у целини. Код Маркса је постојала фраза: „Паганин који вене од рана хришћанства“. Сада од капитализма страдају људи који немају никакве везе са капитализмом  то су Бушмани у Јужној Африци, то су племена која живе у Авганистану, то су Индијанци који живе у басену Амазона. Садашњи финансијски капитализам је тумор на телу човечанства.

 

 

- Када би ствар била само у Венецијанцима или Англосаксонцима, све би било врло једноставно, а у ствари зло не бира ову или ону етничку групу. Тако је испало да се капитализам као систем запатио прво у Великој Британији и САД, а од тог система пати становништво Британије и САД. На пример, Велика Британија је земља коју карактерише врло окрутан однос горњих слојева према доњим, о томе сада пишу и у Великој Британији. Ја се ипак трудим да не користим термине добро и зло. То нису научни термини.

Мене више занимају питања зашто и како.

Писао сам о Венецијанцима, али поред њих били су Ђеновљани, који су се у 18 веку. и током Наполеонових ратова преселили у Швајцарску. Садашњи швајцарски банкари су Ђеновљани, а у те банке пребачен је и капитал Млечана и Ломбарда који је вековима раније сакупљан. Они имају врло сложене односе са Венецијанцима, и, уопште, структура светске елите је врло сложена. Млечани су се обогатили захваљујући пљачки Цариграда. Пљачке англосаксонаца је чак подржавала и организовала држава. Многи чувени гусари постали су официри енглеске морнарице, и само су наставили свој криминални посао. Најпознатији гусар који је „случајно“ био у енглеској морнарици био је Френсис Дрејк. Економиста Џон Мајнард Кејнз сматрао је да је Дрејкова пљачка 60.000 фунти дозволила Елизабети не само да врати спољње дугове, него и да уложи 42.000 фунти у Левантску компанију (Млечани), а од њених прихода је положен први капитал Источноиндијске компаније.

У 17. веку, служећи британској круни, прославио се Хенри Морган, који је за своје „заслуге“ био постављен за вицегувернера Јамајке. Од њега води порекло најбогатија династија америчких банкара – Морган.

 

Сада, из неког разлога, сви су се усредсредили на Ротшилде и Рокфелере, а Ротшилди су само део финансијских аристократских кругова. Ротшилде не можете одвојити од највећих финансијско-индустријских фамилија: од Виндзора, од  куће Оранж у Холандији, од краљевских домова Белгије, Шведске, Норвешке, војводстава Луксембурга и Лихтенштајна  старе европске аристократије, односно једног дела европске аристократије повезане са финансијским капиталом.

 

Други део чине Ватикан, Хабзбурзи и породица Грималди из Монака. Ротшилди и Рокфелери, супротстављени током читавог 20. века, присутни су и у једним и у другим структурама, само у различитим пропорцијама. Сада сви пишу о клубу Билдерберг, а то је фасадна организација глобалне елите и синдикални скуп финансијера европске аристократије.

 

Постоје кудикамо озбиљније структуре али, пробајте да их нађете на интернету. То су структуре „Circle“ и „Le Siècle“. О њима има јако мало, и чим о нечему пишу много, то значи да се то истура у први план. Далеко затворенији клубови, за које користим термин „Наднационалне групе светског договора и управљања“, окупљају европску аристократију, као и Ротшилде и Рокфелерове. Једна од таквих група је Римски клуб који су основали Аурелио Печеи, Ђовани Ањели и Александар Кинг, веома ангажован на развоју научно-техничке шпијунаже Велике Британије.

Смешно је читати да су одредили Сороша за улогу главног злотвора.

Сорош је богат, али он је финансијска марионета. Њега су истурили у први план, сви у њега гледају и кажу: „Јесте, Сорош је највеће зло. Смешно је и читати како часопис „Форбс“ одређује најбогатије људе. Ворен Бафет  60 милијарди долара, Бил Гејтс  70 милијарди, а имовина Ротшилда је 3,6 трилиона долара. Гејтс и Бафет су у поређењу са њима сиротиња, али нас уверавају да су њих двојица главни богаташи. Главна богатства су богатства породица и стварају се вековима.

 

 

- Врх чини тридесетак финансијских, аристократских, монархистичких породица које реално располажу веома озбиљним активима. То су краљевске породице Европе које поседују земљу, замкове, драгоцености, благо. Не може се баш све израчунати у новцу. На пример, Рокфелери су много средстава уложили у универзитете пре него што су нацисти искомпромитовали еугенику и расна истраживања. Пре нациста, еугеника се истраживала у Рокфелеровим институтима. Та медицинска истраживања нису престала. Она се сада обављају у затвореном режиму  у корпусу тајне науке. Познајем људе у Америци који су учествовали у затвореним пројектима који ни најмање нису политички коректни. Један од таквих пројеката бавио се истраживањима на тему колико дуго трају кућни апарати: фрижидери, веш-машине, шпорети у кућама црнаца и белаца истог социјалног статуса. Таква истраживања врше се у оквиру програма психолошког утицаја на одређене етничке групе, и чињеница да су Рокфелери уложили паре у универзитетски систем омогућила им је да добију огроман утицај на научне и обавештајне структуре. То се не може измерити никаквим парама, то је метафизика која је важнија од физике.

 

 

- На руску политику, што је веома занимљиво, имали су утицаја и Ротшилди и Рокфелери. Први окршај Ротшилда и Рокфелера десио се у Руској империји. Ротшилдима је припадала нафта у Бакуу. Они су је продали породици Нобил (Nobel) која је у кластеру Ротшилда, а Рокфелери су давали паре радницима у Бакуу да штрајкују против Ротшилда. Човек који на ваги историје тежи више него Рузвелт, Черчил, Мусолини и Хитлер скупа, зове се Монтегју Норман (Montagu Collet Norman). Он је био директор Централне банке Енглеске од 1921.до1940, 1929. и 1930. и затворио је британску империју од спољњег света. Он је у ствари затворио зону Ротшилда за зону Рокфелера и Рокфелери су почели да улажу у финансирање совјетске индустријализације и истовремено су помагали развој Трећег рајха зато што су Американци и Велика Британија имали различите планове у погледу Хитлера. Главни задатак САД био је разарање Британске империје, иако су били савезници током рата. Ален Далас је још 1943. рекао „Наш главни задатак је рушење Британске империје“.

 

По плановима Американаца тридесетих година, Хитлер је требало да сруши Британску империју, а Совјетски Савез је требало да до ногу потуче Хитлера.

 

Британски план је био другачији. Хитлер је требало да потуче Совјетски савез, а Британија и САД да потуку Хитлера. Британија се 1938. године није борила против Хитлера нити национал-социјализма, већ против духа немачког народа, против духа Шилера, и то тако да тај дух више никада не буде рођен.

 

И када су се европске силе договориле да Чехословачку препусте Хитлеру, немачки генерали нису знали за тај тајни договор и одлучили су да свргну Хитлера и 1938. су намеравали да спроведу свој план. Хитлер је требало да буде ухапшен или убијен, али су направили грешку и јавили то Енглезима. Черчил им је тада написао писмо које сам ја поставио на интернет. Он им је у том писму рекао да Хитлера ни у ком случају не треба заустављати. Не ради се о периоду од три-четири месеца, већ три-четири године, јер када Немачка авијација пресече границу Чехословачке, то ће бити почетак светског рата. Три-четири године касније, демократске земље ће поразити Хитлера.

 

Зашто је било потребно да Хитлер добије Чехословачку?

Он је морао да крене на Совјетски Савез, али шта је ту најважније: да је Черчил схватао да је то почетак светског рата и он је објаснио немачким генералима да не треба да свргавају Хитлера.

 

Значи, реално, светски рат није почео 1939, већ у Минхену 1938. зато што је Минхенска завера у ствари било стварање прото-НАТО-а. Ко је био у саставу? Британија, Италија, Француска и Немачка, која је била војна песница, док су паре биле Енглеске.

 

Што се тиче Рокфелера и Ротшилда, врло је занимљиво оно што се десило после Другог светског рата. Рокфелери су победили у два светска рата Ротшилде који су узвратили ударац. Почели су да успостављају своју финансијску империју и ту им је Совјетски Савез ишао наруку. Без пара Совјетског Савеза не би се појавио петро-долар. Парадоксално, али је чињеница да је од 1961. до 1969. московска Народна банка била једна од најактивнијих у Ситију.

Рокфелерови су 1967.схватили да Британци успостављају своју финансијску империју и почели су да размишљају шта да раде, али у то време Ротшилди су извршили још један ударац. Сви се сећају да је Де Гол дошао у Америку, где је одбацио читав брод долара и рекао Американцима  вратите ми наше злато. И они су му га дали. Тада су се одигравали студентски протести  и 1969. Де Гол је отишао са сцене.

Шта је ту важно?

Де Гол је то урадио на молбу Ротшилда. Тада су Рокфелерови извршили узвратни ударац. Ви ударате на наш златни долар, а ми ћемо да одвојимо долар од злата и рушимо бретон-вудски систем. Рокфелеров човек, Никсон, одвојио је долар од златног стандарда, али Рокфелери су врло добро схватили да ако се долар одваја од злата, онда га треба за нешто прикачити, за нафту, али нафта је јефтина, значи треба да поскупи, и одједном изнебуха почиње арапско-израелски рат после кога настаје нафтна криза и цене нафте почињу да расту.

Ту је Совјетски Савез већ играо на страни Рокфелера. Тактички, Совјетски Савез је увек био на добитку, али стратешки, то је довело до пораза, зато што се у самом Совјетском савезу појавила једна омања, али врло утицајна група људи која је одлучила да претвори нафтне доларе у своје власништво и у ту сврху је требало разорити Совјетски Савез.

Тако је борба разних групација у светској врхушки утицала и на судбину Запада и на судбину Совјетског Савеза, и на крају довела до ове савремене кризе. То јест, свака победа показује се као пораз. Постоји англосаксонска узречица „Сваки губитак је добитак и сваки добитак је губитак“, и ево сада су и Ротшилди и Рокфелерови суочени са кризом из које нема излаза. Преостаје само да аплаудирамо.

 

 

- Ја сам умерени оптимиста. Како је говорио један од јунака „Господара прстенова“: „увек постоји нада“.

 

 

- О, да. Карол Квигли био је инсајдер првог реда. „Трагедија и нада“ је књига која нешто одшкрине, али нешто и свесно скрива. Ту књигу треба врло помно читати. Планирамо да је преведемо и објавимо у три тома, и ја ћу за сваки том да напишем коментар. Да у Русији није било унутрашњих претпоставки за револуцију, никаква револуција се не би десила.

 

Међутим у тренутку када се десила револуција и када је земља била ослабљена, започела је борба за власт.

На пример, Привремена влада Керенског оријентисала се на Британце и зато су Американци поставили задатак да га свргну, и дошао је Рокфелеров човек  Троцки. Дан након октобарског преврата, америчке новине су изашле са портретом Троцког са натписом: „Нови лидер Русије“, али Троцком то није пошло за руком. Лидер је постао Лењин. Започела је реална борба и Стаљин је успео да осујети планове глобалиста. Успео је да искористи противречности између Британије и САД: Ротшилда и Рокфелера. Осујетио је планове да се зарати са Русијом још тридесетих година. Хитлер није био суочен само са Совјетским Савезом. Совјетски Савез био је са САД и Енглеском против Хитлера.

 

Запад не може да опрости Стаљину што је осујетио планове глобалиста.

Руска револуција је, дакле, спој унутрашњих и спољних чиниоца, а осим тога, руска револуција је са једне стране чисто руска појава, а са друге стране  реализација левичарско-јакобинског модела модерне.

 

 

- Хари Потер је реклама малтешког реда. Људе убеђују да права власт није демократија већ магија. Чаробњаштво. Осамдесетих година се десила врло важна ствар. Епска фантастика је потиснула научну фантастику.

 

Научна фантастика – то је прогрес, наука, демократија, а епска фантастика је будућност као прошлост. То је свет неједнакости у коме постоје магија и чаробњаци којима сви морају да се потчињавају.

 

Погледајмо шта се догодило: прође шеснаест година од првог филма о Харију Потеру: свет је у кризи и изнебуха се појављује човек који врло личи на Харија Потера, и они који су били деца у време појаве овог филма реактивирају своје сећање и њихова реакција је: о, то је оно што нам треба.

 

Погледајте серију „Игре престола“. Она нас учи да се јавља нови свет и да у том новом свету велику улогу играју мигранти који прескачу преко зида и велику улогу играју жене. „Игра престола“ је врло лукав пројекат.

 

духовна сфера, информације, наука, образовање.

 

Друго подручје контроле су ресурси.

 

Контролу над образовањем успостављају рушењем традиционалног система образовања.

Права озбиљна наука доступна је само затвореним структурама и научници постају нови жреци-мађионичари, врачеви, истакнути утицајни представници културног или уопште јавног живота.

 

За масу: дајте хлеба и игара. И, промене су евидентне. Погледајте рекламе. Чак и у цртаним филмовима руше естетику, а естетика је везана за идентитет.

 

Стварање нових идентитета разбија националне традиционалне културе и ствара друштво у коме су два одсто нови жреци који контролишу информативне процесе и ресурсе и стварају генерације заглупљених људи којима се лако управља.

Али то се као бумеранг може вратити и њиховој деци. Пример је данашња генерација западних политичара: Меркелова, Камерон, Макрон, Оланд, Обама, Клинтонова  педесетих година није се могло ни замислити да такви буду на власти. Парадоксално, пропадање западне елите је добро јер се будале могу победити.

 

 

- То су све покушаји да се рехабилитује Хитлер.

Шта је био Трећи рајх? То је покушај да се створи капиталистичка антимодерна футура архаика. Хитлер је дошао исувише рано. У ономе што сада западна елита покушава да уради у благом плишаном облику, има много онога што је радио Хитлер. Љубав према природи, екологизам, не дух него тело, паганство, антихришћанство и идеја тријумфа страха.

 

Није случајно да је крајем 1960-их година, институт Тависток добио задатак да се искорени културни оптимизам шездесетих. Седамдесете су биле сасвим другачије.

 

Сем тога, веома активно је коришћена култура за управљање емоцијама као што је музика.

Рокенрол је производио 160 откуцаја срца у минути. Рокенрол је био модеран у време студентских гибања 1968. године, а онда је требало смирити омладину и дошла је диско музика, „Абба“, 72 откуцаја у минути.

Култура је страшно психо-историјско оружје.
Треба знати користити исто то оружје против противника. У Шекспировом „Хамлету“ у Пастернаковом преводу има једна добра фраза. Енглески, она гласи „Отрове, делуј“, а Пастернак је то превео романтичније: „Отровани челику: иди тамо где ти је одређено“. Историјска истина је отровани челик који морамо да усмеримо против наших противника.

Геополитика број 104, мај-јун 2017.

Превод: Сава Росић

 

 

Начин на који је наука организована крајем 19. и у првој половини 20. века представљена је као троугао: економска наука, политичка наука и социологија. У свакој постоји посебан објекат изучавања. У економској науци то је тржиште, у социологији грађанско друштво, и за политичку науку то је политика и држава. У оваквој шеми је од почетка постојао проблем.

 

Политика је почела да се претвара у мешавину административних послова и шоу-бизниса.

 

Ако четрдесет транснационалних корпорација контролишу читаво тржиште, онда више не говоримо о тржишту, већ о нечему сасвим другом.

 

И, на крају, зона постојања грађанских друштава се готово свуда смањује. Ово значи да зона коју су изучавале политикологија, социологија и економска наука постаје све мања и да је окружена читавом новом сфером коју не покрива ниједна друштвена наука.

 

Највећи проблем капиталистичког система је питање где заправо лежи права моћ. Постоји термин „закулисни“, који не волим нарочито, јер адекватнијим сматрам дужи термин – наднационалне групе светског договора и управљања.

Капитализам без њих не може уопште да функционише и постоји.

Делом због тога што такве групе самим својим постојањем регулишу главне противречности капиталистичког система. Од свог наставка економски капитализам је глобалан, без граница. Политички, он не представља целину, већ збир одвојених држава, почев од Вестфалског мира.

 

Али чињеница је да крупна буржоазија, особито финансијска, има интересе који се налазе и изван граница сопствених држава и, како би их остварила, принуђена је да крши законе својих и других држава. Буржоазија због тога има интерес да се скупља у наднационалним структурама које су дизајниране да постоје дуго и које су тајне и затворене.

 

На тај начин капитализам не представља дихотомију државе и капитала. То је троугао  капитал, држава и затворене наднационалне групе. Нема никакве конспирологије. То је криптополитичка економија капитализма.