Генерал Лазаревић: Ми смо предност над НАТО агресором остварили несаломивим борбеним моралом
Објављено: 01.11.2017.год.
Више није тајна да се српска војна доктрина, способност и подвизи у одбрани земље током бомбардовања 1999. изучавају у целом свету, па чак и у јединицама НАТО-а. Питам се зашто онда наша војска, академци и садашње старешине не би добили сазнања о томе и чули та искуства
"Ја нисам политичар, нити сам на било који начин укључен у политичка дешавања. Био сам војник, и остао сам само војник који је бранио своју домовину и увек ћу јој служити. После изласка на слободу и повратка у Србију, пре скоро две године, потпуно сам посвећен својој породици и себи и не знам због чега би било коме сметало моје појављивање у јавности.”
Овим речима почео је разговор за „Политику” генерал у пензији Владимир Лазаревић, некадашњи високи војни старешина у Војсци Југославије и командант Приштинског корпуса и Треће (Нишке) армијске области у периоду агресије НАТО-а.
Шта се то догодило 7. октобра у Нишу на сусрету бивших припадника и старешина Приштинског корпуса и Треће армије, што је изазвало бројна реаговања у земљи и иностранству?
После 7. октобра увидео сам колики је велики одјек имао тај наш скуп. Погрешно је квалификовати наш овогодишњи сусрет као први такве врсте. То је апсолутно нетачно. Још 2000. године ми смо се организовали и свих наредних година редовно се састајали.
Сада неко покушава да искористи и злоупотреби те наше сусрете, који нису ништа друго него обични и срдачни сусрети старих и добрих пријатеља, другова и сабораца, нас који смо бранили Србију, а многи се на разне начине и жртвовали у одбрани домовине. Зар ће неко да нам то забрани, да нам одузме тренутке сећања? Јесте, овог пута су изнете неке речи и аргументоване чињенице о невиђеним злочинима. Изречена је истина о монструозним злочинима према српском народу и Србији, према нама који смо се борили.
Коме смета истина да су тада, пре 18 година, многи изгубили много?
Ми ћемо њима увек одавати сву почаст. За слободу и будућност Србије живот је дало 568 наших сабораца, 568 Обилића из састава Приштинског корпуса, који су се заувек преселили на небо, у вечност и бесмртност. Они су, заједно са свима нама, одбранили Србију у агресији и остварили јединствен и дотле незабележен хероизам који данас представља пример целом свету.
Ми смо, то је факат, у пролеће 1999. године предност над агресором остварили несаломивим борбеним моралом, високом патриотизмом, врхунском оспособљеношћу, ефикасним системом командовања и за агресора несхватљивом тактиком ангажовања снага.
Признали су главнокомандујући генерали НАТО-а, а ја то с највећим поносом истичем, да против херојства припадника наше војске на Космету нису могли ништа и да су због тога бомбардовали цивилне циљеве...
Мене само погађа што у Србији још постоје, ја сам им то име одавно дао, „НАТО добошари”, који све покушавају да демантују, којима никако не годи да се чује истина. А знам веома добро да тиме што покушавају да нас демантују, они у ствари перу своју савест.