петак, 12. август 2016.
Arsenije Stankovic
ПЕНЗИОНЕРИ СРБИЈЕ - УЈЕДИНИТЕ СЕ
Војни пензионери Србије као да су се помирили са стањем немоћи да се супротставе дискриминацији државе над њима која је изражена противуставним смањењем пензија. Истина је да је држава морала да призна оно што је и њој било јасно, и да се одрекне уличних манира и прихвати понашање које се очекује од озбиљне државе, и врати украдене војне пензије, али само делимично. Тачније, држава јесте поступила у складу са одлуком Уставног суда али је путем судова, РФ ПИО Србије, и мишљења(?) потпуно немериторног Удружења војних пензионера Србије које је себе декларисало као трабанта ПУПС-е, изиграла право и исплатила свега око половину дуга војним пензионерима.
Под условом да занемаримо новчани израз неправде, остаје нерешено много важније питање – питање морала људи на власти у Србији у дужем временском периоду, тачније од 5. октобра 2000. године. Све владе од наведенога дана, које су настале на улици, веома споро прихватају владавину принципа уставности и законитости и настоје да своје интересе представе као интересе грађана Србије. При томе немају ни мало моралних проблема да своје интересе прогурају путем легалне скупштинске процедуре и озаконе их.
Напад на принцип уставности и законитости по правилу почиње на наслабију карику – пензионере! Али зашто војне пензионере, постоји логичан одговор. Одијум јавности против ЈНА, ВЈ и Војске Србије плански је стваран годинама из центара моћи НАТО али и из центара домаћих колаборациониста модерно детерминисаних као невладине организације. Треба бити објективан и рећи да су томе кумовали у прошлости, као и данас, неспосбни генерали врха Војске који су се сакрили иза наивно изврнуте тезе о деполитизацији Војске. Војска никада није била нити ће бити деполитизована, нито то може да буде јер је најснажнији инструмент државе! Оно што је жалосно јесте чињеница да се војска одрекла активног ућешћа у креирању политике Владе Србије, али се претворила у оно што никако према Уставу не би смела да буде - Војска партије на власти. Тиме је круг генерала из врха Војске обезбедио себи мирно чекање пензије и брзо урушавање одбрамбене способности Србије, што је мање више завршен процес!
Оно што Влада Србије пропагира као повећање борбене готовости Војске Србије, јачање војне индустрије, најобичнија је бесмислица која пије воду једино на страницама режимских новина, а они боље информисани знају да иза строго контрилосане војне индустрије Србије стоје интереси НАТО!
Зашто је Власт државе поражене у НАТО агресији на СРЈ морала да удари прво на Војску, прво чистком кадра, затим смањењем бројног стања, онда уништавањем оружја које је давало какву-такву озбиљност одбрамбеној моћи Србије, и коначно кажњавањем те исте војске смањењем пензија, постаје јасно.
Ефекат је јасан. Уместо да се генерали активно боре за углед и раст борбене способности Војске Србије, сатерани у мишије рупе дрхте да им се сумњиво стечене привилегије не укину, ћуте и када су им пензије смањене преко 15.000 динара, нигде их нема у јавном животу и једино се појављују по забитим крајевима Србије да на локалним и приватним ТВ каналима величају своје дело, што се поједцима не може оспорити. Оно што је спорно јесте да ли се живи од прошлости и у прошлости или од садашњости и будућности.
Протести војних пензионера Србије, углавном подофицира и официра уз ретке и часне генерале, изродили су уступак државе која је на тај начин прилично ефикасно смањила гнев и тезије због дискриминације једне социјалне групе.Али, на површину је изашао други проблем – зар су протести војних пензионера били усмерени на борбу за паре а не за владавину права, уставности и законитости? Дакле, овде улазимо у подручје друштвене свести и мотива протеста војних пензионера! Да ли смо улетели у замку да новац одређује нашу друштвену свест! Чини се да јесмо. Да ли је проблем решен тиме што смо добили неки новац! Новац смо одавно потрошили. Проблем је остао. Ништа нисмо изборили осим што смо деградирали свој морал! Зар нам се и даље не узима велики део пензије. Многи кажу – мали сам ја да нешто изборим! Није тачно, сви ми пензионери, ако се удружимо представљамо велику силу. Зашто дозвољавамо са се мангупи на власти, предизборним неоснованим повећањем пензија, играју са нашим гласовима? Ако сте нешто озаконили господо, онда морате то да испуните. Мангупи би да се играју државе – ево торта пред изборе, сео сам у фотељу, врати торту! Јели то правна држава. Да ли правна држава може да дели грађане на основу износа пензије. Овом нећу да дирам пензије, тај ће да гласа за мене, овима ћу да узмем добрано, да подмирим повећање онима што има нисам узео а када пређу 25.000 и њима ћу да узмем јер падају под удар Закона, тако да ће им пензије бити мање него што су биле – а гласови су одрадили своје, још четири године?! Пензионери Србије имају све разлоге утемељене у међународним повељама о људским правима и Уставу и законима Србије да гидну глас против дискриминације и противправне пљачке своје имовине.
Уколико се не ујединимо и не подржимо Народну иницијативу за укидање срамног Закона о привременом начину исплате пензија, којим је озакоњено насиље над 40% пензионера Србије, онда можемо да очекујемо још флагрантније нападе на нашу имовину.
Пензионери Србије,
Радничка класо, професори, доктори, дипломате, инжињери, техничари, генерали, официри и подофицири, економисти, правници, сви грађани Србије, који сте својим радом стекли пензије на основу важећих закона, не одсупајте пред насиљем, не мирите се са дискриминацијом, не пристајте на интелектуално ропство! Ако они кажу да се никога не плаше, покажимо им да се и ми не плашимо њих! Има нас преко 700.000!
Грађани Србије,
Својим потписом за укидање срамног Законао смањењу пензија ви дајете свој глас за своје очеве и мајке, баке и деке, за бољу Србију, глас за вредну, поштену и домаћинску Србију а против тајкуна, против пљачке ваше имовине, против пљачкашки изведене транзиције!
пренео Милован В.