Најновији чланци  

   

SARADNICI  

   

BROJ POSETILACA  

Danas1928
Juče3208
Ove nedelje1928
Ovog meseca39650
UKUPNO1745892

   

NA SAJTU  

We have 179 guests and no members online

   

VESTI DANA

   

Постало је готово немогуће критиковати злочине над Србима, нарочито усташке. Рутински се уклањају чак и цитати из књиге Гидеона Грајфа

Од тренутка када је оснивач и власник Фејсбука Марк Закерберг изведен да сведочи пред америчким Конгресом (на слици изнад; прим. НС), где је у априлу 2018. био изложен прилично непријатним питањима у погледу метода којима се његова компанија служи при прикупљању приватних података својих корисника и њиховој документованој комерцијалној злоупотреби, било је јасно да је „дубока држава“ прилично незадовољна његовим доприносом заједничкој, глобалистичкој агенди. Закерберг, по мишљењу одређених либералних америчких конгресмена, није довољно учинио на сузбијању локалних „екстремистичких група“ и политички некоректних идеја, као што су противљење неконтролисаној имиграцији и отпор пропагирању хомосексуализма, већ је, вођен искључиво мотивом профита, пустио да оне бујају и неометано се шире по његовој мрежи. На душу му се стављала и веза с контроверзном „Кембриџ аналитиком“, британском консултантском фирмом, наводно повезаном с руским обавештајним службама, која се користила подацима корисника добијеним од Фејсбука како би, путем прецизног таргетирања бирача и ставова које заступају, потпомогла победу Доналда Трампа на председничким изборима у САД 2016. и кампању за излазак Британије из Европске уније.

Да је спреман да се покаје и идеолошки поправи, Закерберг је показао годину дана касније, приликом хапшења оснивача „Викиликса“ Џулијана Асанжа у амбасади Еквадора у Лондону, када је упрегао огромне капацитете своје мреже како би донекле амортизовао одијум и негодовање светске јавности због овог незаконитог и дивљачког чина британске полиције. Многе странице које су ватрено подржавале Асанжа и „Викиликс“ биле су тада блокиране или брисане, а свима другима који су иоле критички размишљали о тој здруженој акцији англо-америчке коалиције био је ограничаван домет објава и постова.

Употребом софистицираних алгоритама било је могуће учинити да се објаве о Асанжу појављују на feed-овима оних корисника који су већ идеолошки профилисани као противници глобализма и америчког интервенционизма, док су на екранима оних неутралнијих и мање политички опредељених оне биле потпуно невидљиве. Било је битно спречити да Асанж као мартир слободе говора не стекне нове присталице, али и да та цензура не буде превише очигледна. Другим речима, све је деловало као потпуно редовно стање, иако је у стварности спровођена селективна, „пузајућа цензура“, како је ове методе у рукавицама својевремено крстио Ноам Чомски. Могућности Фејсбука да у сваком тренутку контролише шта ко може да види, као и да различите садржаје приказује различитим људима отворила је могућност селективног приказивања и сакривања информација, што је идеално оруђе за интелигентније и елегантније облике цензуре који су старијим, традиционалним мас-медијима попут радија и телевизије потпуно недоступни.

БЕЗОБАЛНА МОЋ МОДЕРАТОРА
У овом изнуђеном пословном заокрету, манипулација са селективним приказивањем садржаја била је праћена и пооштравањем тзв. „стандарда заједнице“ који су регулисали шта је било дозвољено писати и објављивати на мрежи, а да то не буде оквалификовано као екстремизам, промоција насиља и криминала, говор мржње или скаредно и сексуално експлицитно понашање. Кршење ових стандарда повлачило је брисање објава и слика, али и казнено изопштавање из „заједнице“ које је могло потрајати од једног до тридесет дана. Ако корисник настави да пркоси администрацији, односно ако не развије пожељну способност за аутоцензуру, било је предвиђено да блокада постане трајна, то јест да дође до брисања профила.

Конзервативни сенатор Тед Круз показује цитат Мајке Терезе о абортусу који је Фејсбук цензурисао, Вашингтон, 10. април 2019. (Фото: Alex Wroblewski/Getty Images)

Имајући у виду колико дефиниције и квалификације ових недозвољених радњи зависе од субјективне процене, цивилизацијских и културолошких специфичности и контекста у који се дело ставља, јасно је да је администраторима и модераторима Фејсбука дата огромна моћ у руке, али и подједнако велика одговорност која је прати. Због тога су организовани посебни курсеви обуке модератора унутар Фејсбука, написана су врло детаљна упутства за сваку замисливу ситуацију, но, упркос свему, због бескрајно сложене природе људских односа и непредвидивости њихових међусобних интеракција, у крајњој инстанци, одлуке су ипак биле препуштене људском фактору.

СРПСКИ СЛУЧАЈ
Ту негде долазимо и до нашег, српског случаја. Наиме, постало је више него очигледно да је српска фејсбук заједница у последње време на појачаном удару администрације. Још од изрицања пресуде Радовану Караџићу у марту ове године, а нарочито током летњих месеци обележавања неуралгичних годишњица прво Сребренице, па затим „Олује“, готово свака политичко-историјска објава која није била у складу с хашком интерпретацијом наше савремене повести била је цензурисана и уклањана. Многи профили виђенијих и утицајнијих српских родољуба блокирани су и брисани често и без конкретног повода и објашњења, а било каква, па и најблажа реакција на најстрашније претње и увреде хрватских, бошњачких и албанских провокатора и тролова обично се, интервенцијом администрације, завршавала неповољно по српску страну.

Нарочито се чини да је Фејсбук болећив према хрватском (читај: усташком) државном пројекту, јер о Бошњацима и Албанцима још увек можете написати понешто колико-толико критички интонирано, док се свако мало оштрије помињање наших „западних сусједа“ третира као озбиљан прекршај. Тако је аутор ових редова доживео да буде блокиран на месец дана због коментара да су „Хрвати поремећен народ, јер својатају туђе великане попут Николе Тесле, Руђера Бошковића, Дијега Марадоне или Марка Пола“. Дакле, није била у питању никаква претња насиљем нити тешка увреда већ обична констатација праћена аргументацијом. Занимљиво је да су само неколико редова изнад тог дословно преписаног и проскрибованог коментара стајале уобичајене хрватске претње клањем деце и јамама у стилу Јасеновца које су Фејсбукови модератори изгледа превидели, а њихове ауторе поштедели било какве санкције.

КООРДИНИНАЦИЈА ЈУТЈУБА И ФЕЈСБУКА
Ако негде и можемо да разумемо зашто су за Фејсбук спорни догађаји из југословенских ратних сукоба 1990-их, заиста је тешко објаснити шта је то што је „противно фејсбук стандардима“ у потреби Срба да негују сећање на своје пострадале сународнике по бројним стратиштима из Другог светског рата. Како се под „говор мржње“ може подвести обележавање Дана Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких и вршење службе за зверски побијене Србе у овом херцеговачком селу, где су усташе од 1.000 становника за само неколико дана августа 1941. убиле чак 850, и то углавном жена и деце које су живе бацали у јаме. Па ипак, Фејсбукови администратори су упорно брисали све објаве које су позивале на ово обележавање, као и накнадне прилоге са ове тужне манифестације. На сличан начин, у координисаној акцији Јутјуба и Фејсбука, систематично је уклањан и снимак емисије медијске куће „Центар“ у којој је редитељ и публициста Драгослав Бокан нарочито потресно говорио о страдању српске деце за време НДХ.

Ако се за Бокана и може основано помислити да би, као прононсирани српски националиста, могао бити необјективан и пристрасан када говори о страдању свог народа, то се никако не може рећи за др Гидеона Грајфа, светски познатог истраживача Холокауста са огромним искуством и угледом а који је ове године објавио књигу Јасеновац – Аушвиц Балкана, дело које на више од 700 страна језиком чињеница и докумената разоткрива истину о варварским методама ликвидације Срба, Јевреја и Рома у озлоглашеном усташком логору смрти. Без обзира на репутацију доктора Грајфа, Фејсбук рутински уклања изводе и одломке из његове књиге, нарочито када су праћени фотографијама масакрираних Срба, које су махом потекле из немачких и италијанских архива.

Израелски историчар Гидеон Грајф на промоцији књиге „Јасеновац Аушвиц Балкана”, Бањалука, 3. фебруар 2019. (Фото: Танјуг)

У таквим приликама Фејсбук се правда потребом да узнемиријуће садржаје држи подаље од очију малолетника и осетљивих особа, али и ту се јасно очитава њихово лицемерје и неискреност, јер је модераторима доступна опција да ставе упозорење и одређени садржај означе као „експлицитан и потенцијално узнемирујући“, али га истовремено и оставе на платформи. Довољно је сетити се колика се бура подигла када је Фејсбуков алгоритам својевремено због голотиње уклонио чувену слику деветогодишње вијетнамске девојчице која нага бежи из села запаљеног напалмом. Тада се у западним интелектуалним круговима покренула велика полемика о контексту и поруци фотографије, односно неспособности вештачке интелигенције да адекватно процени исте, па је слика експресно враћена уз извињење, а ми смо добили потврду да је чак и жртве америчких злочина могуће приказивати, хуманизовати и индивидуализовати, док изгледа једино усташке жртве остају невидљиве и неименоване.

ГЛАДИЈАТОРСКА АРЕНА
У покушају да објасне овакав маћехински однос Фејсбука према српској верзији истине, многи су поверовали у урбану легенду да је административни центар Фејсбука за Балкан тобоже лоциран у Загребу и да у њему раде искључиво Хрвати. То је бува коју су пустили одређени хрватски портали, али треба рећи да је у питању непоуздана информација коју је готово немогуће проверити. Наиме, политика фирме је да не открива локације својих центара, а та одлука додатно је оснажена након пуцњаве у априлу 2018. када је једна нервно растројена жена ранила троје људи у седишту Јутјуба у Калифорнији јер је била незадовољна радом овог видео-сервиса. Апсолутно сви запослени у таквим тајним корпоративним установама имају потписане уговоре у којима се обавезују да неће откривати никакве детаље везане за рад компаније.

С друге стране, сасвим је могуће (па чак и вероватно) да никакав регионални Фејсбук центар не постоји, односно да се наш регион покрива из центара у Западној и Источној Европи (где је наводно онај у Даблину највећи), наравно уз помоћ модератора који познају наш језик. У тој варијанти, није тешко претпоставити да су већина запослених у том центру хрватске националности, а да истовремено, међу ретким Србима, доминирају национално индиферентни и аутошовинисти. Треба истаћи да не постоје економски разлози због којих би Фејсбук могао да фаворизује Хрвате наспрам Срба. Као платформа која приходе обезбеђује искључиво од реклама, Фејсбук изнад свега цени масовност и присутност. У обе ове категорије, Срби убедљиво „шију“ Хрвате, ем нас има двоструко више (3,2 милиона профила наспрам 1,7 милиона), ем проводимо просечно 30 одсто више времена активно на Фејсбуку.

Ваља имати на уму и да је Фејсбук ипак симбол америчке меке моћи и продужена рука вашингтонске и бриселске „дубоке државе“ и да, како је показао Слободан Стојичевић у својој изузетној студији Мрежни рат против Срба, већ постоје разрађене интернет-методе и стратегије манипулације индивидуалном и колективном свешћу попут миметичких ратова, бихевиористичких таргетирања и тзв. револуције плишаних лутака, које су годинама припремане у пентагонским институтима, ЦИА психолошким лабораторијама и think tank институтима.

Марк Закерберг стиже у Белу кућу на састанак са председником Бараком Обамом, Вашингтон, 21. март 2014. (Фото: Alex Wong/Getty Images)

Можда је Закерберг у почетку, да би придобио кориснике, покушавао да пружи илузију слободе и непристрасности, али сада је већ истина о правој природи ове друштвене мреже готово у потпуности огољена. У таквим околностима, није ни реално очекивати демократичност и фер борбу идеја у једној гладијаторској арени у којој нам је унапред намењена улога хране за лавове. Ипак, не смемо очајавати или одустајати, већ стоички прихватити двоструке аршине и тенденциозну цензуру као нешто сасвим нормално и трудити се да, упркос томе, паметно искористимо све пукотине у систему и широке могућности које ова виртуелна супердржава са преко милијарду „грађана“ још увек пружа за остваривање циљева, како личних, тако и отаџбинских.

 

Извор Печат

https://www.standard.rs/2019/09/15/srpska-istorija-na-udaru-fejsbuka-i-jutjubasrpska-istorija-na-udaru-fejsbukovih-cenzora/

  • Шећерко није оснивач нити власник дотичне тзв друштвене мреже (ма шта год то значило) већ глумац са ограниченим роком трајања.

    Манте се ћорава посла и виртуелних друштвенх мрежа јер је то аутопут у пакао, пропаст и самодеструкцију.

    пс
    за млађе читаоце НС, чисто као инспирација како живот функционише

    Аватар

    Verujem da je osnivanje drustvenih mreza put u privatizaciju pravnog sistema, sto je vrlo pozeljno. Tako da smo prihvatili da je medium — tehnoloska platforma bez vrednosnig predznaka — postala sudnica. I unesto da prihvatimo pravila koja vaze za izdavace informacija i potrosace, na oriner u stampi, mi prihvacamo neodgivornost izdavaca informacije kao izliku da medijum sam postaje sudija.

    Pravni sustem je urusen. Kada bi na orimer bilo kija osoba objavila tekst koji je stetan po drugu osobu ili organizaciju, to se — ovisi o naravi prekrsaja -/ prijavljuje policiji ili se tuzi na sudu. Uvsvakom slucaju — pistojeci zakoni zemlje se primenjuju, i presude izrecene. U svakom slucaju, ako nesto nije nezakonito na. sudu — nemize biti bezakinito na Fejsbuku. I nakon sto se kazne pojedinci koji lazno napadaju druge, klevecu i sramote ljude, brzo bi se zaustavili takvi ljudi. Isobito oni koji bukvalno teriorisu druge svojim arigantnim samo-izmusljenim oravima.

    Naravno, ima uvek onih koji muslevda oravni sistem je prevazisen tehnologijim, i takve gluposti. Nista ne prevazilazi zakone — takve kakvi jesu. A ako treba nivih zakona — neka ih predlazu.

    Sto nije prihvatlhivo je da jedna tehnologija koja uziva razne povlastice jer je navodno platforma za drustvtveno komuniciranje -/ postaje krsitelj prava na slibodu informacija i slobodu politickig izrazavanja.

    Facebook moze i sam prijaviti nadleznima ozbiljne prekrsaje koji su stetni oi javnost. Ali uglavnom ljudi i organizacije koji su osteceni moraju uzeti inicijativu.

    bi istovremeno moralo postati jasno pojedincima da njihovo pravo slibode musljenja i izrazavanja ne dolazi sa pravom da druge vredjaju i delegitimisu.
    Tako bi se i kvaliteta podigla, jer napadanje i vredjanje nije pktrebno da bi se iznele cinjenice ili misljenje.

    Ali polako ali sigurno, elektronske platforme postaju sudije i stvaraju geto za sve miguce ideje. I kako se ne stvaraju migucnosti za STVARNI dialog — vec okrsaji izmedju geta, nije ni cudo da se ljudi ne trude da razumiju.
    I kao u nekadasnjem Babilinskim tornju — Bog je pomesao jezike i nitko nikoga vise nije razumio. Oni kiji ce biti spaseni — biti ce povezani svojim klanskim vezama i zajednickim informacijama.

    Аватар

    Треба рећи и да се та цензура такође постиже и масовном пријавом садржаја од хрвата. Такође имају ,,ботове'' који на сваком јутуб снимку где се прича о историји и злочинима над Србима, коментаришу, неки се и лажно представљају као Срби и уносе раздор међу нама. На твитеру такође. Иако људи мисле да то не утиче, али ипак има утицаја. То су ти информациони ратови, властодршци би требало да мало, ту раде и усмеравају своје ботове, а не само на унутрашњем плану. Очигледно да су хрвати почели то да раде у НАТО и да примењују.

      Аватар

      Апсолутно тачно запажање. Чак се не гаде ћирилице. Пишу одреднице српске историје, одају их тек ситни детаљи. Води се прави рат у ноосфери, а наших ратника нигде. А рат се не добија пушком!

    Аватар

    Наравно кад воде психолошки рат протв нас! Забранили ме фејСЕРИ два месеца у комаду због негативног помињања Адофа Хитлера - не треба се чудити.

    Аватар

    Odličan tekst ali mi je nejasna poruka na kraju? Zašto da provodim vreme na fb znajući da ću biti cenzurisan a pomažući da fb zaradjuje novac mojim prisustvom? Postoje ruske mreže na koje trebamo da predjemo kolektivno, one su takodje vidljive na.zapadu. Takodje Srbija kao država može da reaguje i zabrani fb u Srbiji. Neka Zukenberg izračuna šta su mu doneli loši administratori. Ja već provodim 80 posto manje vremena na fb.

      Аватар

      "Takodje Srbija kao država može da reaguje i zabrani fb u Srbiji." Могла би, када би била држава српског народа, суверена држава. Има само један мали проблемчић, ово је и даље држава против овог народа, окупациони апарат.

      ПС наравно, није све црно бело односно манихејски, али кад се сабере и одузме, то му дође то.

  • Аватар

    Jedini lek protiv ove pošasti je brisanje profila i napuštanje njihove mreže. Ipak oni zavise od korisnika, ako ih napusti dovoljno veliki broj, prestaće i njhov maligni uticaj i ponašanje.
    Čudo kako narod i dalje ostaje na tim mrežama iako ih tretiraju kao stoku.

      Аватар

      Па да је чудо и није. Људи чују и виде оно што желе, а већина не жели да размишља о непријатним стварима. Мада, број корисника ФБ у САД и Европи, ако се добро сећам већ пар година стагнира или опада. А Србија је ваљда 'лидер' у региону по коришћењу ФБ-а.

      Него, да ли мислите да би ФБ био толико масован када би у школама давали макар неке основне чињенице односно упозорења у смислу о чему се заправо ради. Па не би.

      Али неће се такве информације давати у школама, осим на личну иницијативу и ризик појединих учитеља, докле год смо под окупацијом.

 

Add comment

Security code
Refresh



Anti-spam: complete the taskJoomla CAPTCHA
You didn't specify KeyCAPTCHA plugin settings in your Joomla backend.
   

POLITIKA

   

SVET