Смета им Србија и када је „тамо“ и када је „далеко“
"На ред је стигла и песма и то она која је крепила душе 150.000 српских војника који су прешли голготу и стигли на Крф. Не суде они стиховима и нотама, они суде сенима 5.400 вечно уснулих јунака и мученика на дну мора"
Осврћући се на пријетње Министарства културе Црне Горе да ће поднијети кривичну пријаву против Влада Георгијева и организатора хуманитарног концерта у Херцег Новом, те на безумне реакције представника режима због извођења пјесме „Тамо далеко“, потпредсједница Српског сабора Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски огласила се на свом Фејсбук профилу.
– Јеси ли чула да ове аветиње подносе кривичну пријаву против организатора концерта у Херцег Новом?!“, пита ме јутрос пријатељ из Црне Горе.
– Молим?! Због чега?! Немој се шалити!“, остала сам у неверици.
– Кажу, због песме „Тамо далеко“ и српских тробојки. Јуче рече црногорски министар да ће их тужити.“
Брзо сам прегледала вести и заиста – цео државни врх Монтенегра покренуо хајку на „Тамо далеко“.
„Вала, ако је од њих – много је. Одавно су Срби у Црној Гори везани за оптуженичку клупу. Судили су српском језику, писму, Српској православној цркви. Пресуђивали без права на одбрану. На ред је стигла и песма и то она која је крепила душе 150.000 српских војника који су прешли голготу и стигли на Крф. Не суде они стиховима и нотама, они суде сенима 5.400 вечно уснулих јунака и мученика на дну мора.
Они суде венцима које пуштамо низ „плаву гробницу“ и свећама које палимо у црквама, јер на овом свету за њих није било ни гроба, ни знамена. Туже 10.000 изнемоглих, гладних, рањених, живих скелета, који на Виду, острву змија и камена оставише своје кости. Прогоне оне који су одавно прогнани из своје отаџбине у коју се никада више нису вратили – „поздравите нашу децу, нећемо им никад стићи“.
Суде хумкама наших прадедова, који су славу у туђини дочекивали, самртне свеће палили за светитеље, од зрневља из коњске балеге правили панаију. Подносе пријаве против оних које је у животу остављала једино нада да је чељад у Србији преткла и да их на повратку, тамо далеко, неко ипак чека. Они нису певали о освети и одмазди, него о љубави према завичају, цркви, отаџбини.
Лако бисмо ми да нама судите. Некако бисмо се и борили. Али како да мртви проговоре у своју одбрану?! Како тишином против лавежа?! Смета им Србија и када је „тамо“ и када је „далеко“. Опростите нам сени наших прадедова, што и ми ћутке гледамо како вам мртвима не дају мира. Не мрзе они вас, они су истину омрзли“, закључила је Милица.