Најновији чланци  

   

NA SAJTU  

We have 62 guests and one member online

  • Бранислав
   


Deset saveta strankama koje hoće da osvoje vlast

Десет савета странкама које хоће да освоје власт Илустрација / Фото: Пиxабаy.цом   
– белешке уз “Слово о слободи” Божидара Грујовића, фор думмиес

Пише: Новица Милић

 
1. Читајте: Почните од Макијавелија. Ако је Спиноза својевремено, тај писац велике Етике, за Макијавелија рекао да је посреди “један од најпаметнијих људи, који нам је дао мудре савете како да освојимо и очувамо слободу”, немате се чега бојати, осим површног читања и игноранције. Читање је размишљање, а Макијавели је умео да чита знаке времена како би, привидно саветујући властодршце, заправо нама помогао да јасно видимо какви су и да сачувамо наше слободе. Читајте све, а највише добре књиге. Политика се учи читајући политичку историју и политичку мисао. Немојте бити попут наших политичара “барбарогенија”, који све знају јер су тако уобразили. Ту су већином незналице и барабе. Макијавели је описивао најопасније барабе у својим делима, барабе које су биле опасне јер су знале. Можете се од таквих сачувати само ако знате више од њих. Зато читајте, ако не баш Макијавелија, јер вам није по укусу, а онда Слободана Јовановића. Да, почните са Слободаном Јовановићем. Макијавелија читајте после. А после њега, опет се вратите Слободану Јовановићу. (Пре сваког почетка прочитајте “Слово о слободи” Боже Грујовића. Било је то “Слово” објављено у мемоарима проте Матеје. Онда је одатле, у наредним издањима, нестало; неколико листова је изгубљено. Србија је заборавила на Божу Грујовића, највећег и најмудријег међу нама. Да, баш тако: највећег и најмудријег. Моје напомене су само трице и кучине “за неупућене”, фор думмиес.)

 

2. Чему служи власт (кад служи): Ако желите да освојите власт, рачунајте да ће и власт да освоји вас. Зато, ако и кад освојите власт, настојте да освојите слободу; али не за себе него за све остале осим себе. Бити на власти не значи бити слободан; то значи дати слободу другима. Бити на власти, то само и једино значи преузети одговорност за слободу других. Будите зато одговорни, али то увежбавајте и кад сте на власти и кад нисте. Мало је одговорних на власти; настојте да то будете, вежбајте се у томе. Нема друге добре политике него политике одговорности. А одговорност значи да се бринете о слободи осталих и значи, ништа мање, да постављате права питања и да тражите истинске одговоре.

 

3. Политика као тржиште: Међу правим питањима најпре долази ово: какво је политичко тржиште на којем наступа моја странка? Јер је ваша странка на тржишту, политичком тржишту; прошло је време кад сте могли, као комунисти или фашисти, који нису уопште марили за слободу, рачунати да сте једина странка. Данас се слободе стварају, ако хоћете – производе. Шта ви стварате, шта производите? Kоме је намењен ваш производ? Зато прво што треба да урадите јесте да испитате тржиште. Kористите методе испитивања политичког тржишта, најпре унутрашњег, а онда и спољашњег. Немојте од стручних агенција које се баве испитивањем тзв. јавног мњења тражити да се распитају около “за кога бисте гласали на изборима”; то директно питање је и увредљиво и погрешно постављено. Питајте важније ствари, односно испитајте које су све социјалне, економске, животне вредности – оријентири према којима људи управљају своје наде и жеље, потребе и очекивања. Идите около и причајте с људима, питајте их које реалне дневне и седмичне проблеме имају. Не о чему маштају него шта живе. Да ли је храна коју им деца једу довољно здрава и колико на њу троше; какав им је превоз од куће до посла и како успевају да паркирају ауто? Да ли их шеф и колеге на послу киње и шта би могло да се уради, па да им посао буде мање тегобан? Kолико и како су спремни да помогну својој околини и, ако нису, зашто нису? Да ли им је околина загађена – отпацима, лошим ваздухом, буком, агресивношћу, насиљем, вербалним и свакаквим – и шта би они учинили да се то смањи, среди, отклони? Не питајте их о Kосову; ни ви не знате шта бисте с Kосовом; ни Kосово не зна шта би са собом. Не питајте их ни о Европи, Америци, Русији, Kини јер ни ви не знате шта ћете с Европом, Америком, Русијом, Kином, а не знају ни паметнији од вас. Питајте их о оном наводно малом, од чега се састоје ваши и њихови стварни животи. Питајте права и стварна питања.

 

4. Без крупних речи и још крупнијих идеја: Kад добијете одговоре, нацртајте графиконе, извуците векторе, хватајте трендове – направите социјалну, па тиме и политичку мапу друштва. Да ли су вредносни оријентири сасвим десно, изразито конзервативни, или су мање десно, традиционалистички, или по средини, толерантни и либерални, или су лево, реформски и побуњенички? Читајте податке, научите да их тумачите. Нарочито су важни тзв. маркери – тачке у којима се укрштају сасвим конкретне тешкоће и потребе људи. Нема их много – података треба да је много, али маркера мало, једва десетак – и то су упоришта за вашу политичку продукцију. Маните се декларативних програма, сви их имају и мало коме шта значе. Ваши планови треба да су конкретне акције, што више локалне, што ближе земљи. Висока небеса политике, то су облаци од којих се не живи. Не бојте се опасних увида и неочекиваних одговора. Чак ни тога да је слобода ниско на вредносној лествици људи, а да вредност одговорности мало ко разуме. Јер људи мало има искуства са слободом и са одговорношћу, оне су им учињене тешким и неразумљивим. Маните се и великих дефиниција слободе: узмите да је слобода моћ да се управља властитим животом, а одговорност брига за друге, и то ће бити довољно. Увек полазите од истине, а истина је у подацима шта људе мучи и шта би урадили да умање ту муку. Увек почните од података, чињенице су истинско тло по којем ходате.

 

5. Акција, а не реакција: За конкретне планове и акције потребни су вам конкретни људи. Шта, рећи ће неко, зар људи нису конкретни? Жао ми је, али у странкама видим врло апстрактне људе, људе вођене апстракцијама као што су “главни одбор”, “општински одбор”, нарочито “председник”. “Главни одбори” наших странака су углавном брбљаонице високопарних фраза или свађалачке позорнице, интригантски клубови, пресипање шупљег у празно, ћердање најскупљег ресурса (времена), а чине их умишљени страначки “барони”, они којима је сујета одавно појела памет; такви су и остали “одбори”, а нарочито “председник”. Чему један “председник” може да “председава”? Пустињом која расте? Манимо се крупних речи, седења и сујета. Ако сте у политици, ви сте на служби другима. Вама су речи оруђе за конкретне акције да се поправи живот; ви сте јавни службеник, слуга осталих. Ви не седите него се крећете и предводите ако сте у покрету. Сујета је најгори непријатељ памети. Неће вас високо држање чела учинити мудрим. Изнад свега: имајте активне и позитивне програме, а на власт реагујте тек успут. Тако је Имамоглу победио Ердогана у Истанбулу. Рачунајте да мудрости у колективима, па и страначким, нема; и да се до равни која се зове памет тек треба успети. Не толико на речима колико чињењем. Памет је кад су речи ту да се питају, а одговори дати у делању.

 

6. Борба: Политика јесте борба, али није рат. Циљ није уништење противника него победа над супарником. Чиме се води таква борба? Пошто сте почели од истинитих података који треба да вас одведу до ваљаних акција, оно што будете чинили биће политички маркетинг. Немојте о маркетингу мислити онако како мисле наши маркетиншки “стручњаци”, бахати аматери, чеде јовановићи или чупићи, изгубљени у свом бизнису или заостали у свом социјалистичком развоју. Маркетинг је озбиљна наука и озбиљан задатак. Пођите од тога да ваш супарник то зна боље од вас, зато је он на власти, а ви нисте. Читајте књиге из маркетинга како бисте сазнали да је маркетинг: а) испитивање потреба људи; б) обликовање своје понуде; ц) пласирање понуђеног и праћење шта људи чине с вашим производом; д) проналажење нових понуда за нове потражње; е) планирање ресурса, ваших и туђих; ф) испитивање куда и како даље. Јер, ваша је политичка понуда једна од многих. Ако не знате како да је створите, немојте се ни упуштати на утакмицу на политичком тржишту. И мислите о својим и туђим бирачима као потрошачима, о политици као о супермаркету, а не као о сцени на којој ћете глуматати умишљену величину. Немојте уопште глуматати; будите произвођач и будите рекламер властитих добрих производа.

 

7. Медији: Немате медије преко којих ћете пласирати своју политичку робу? Па створите их. Kод нас су медији углавном празноглави, досадни и мање-више исти. Стварајте нове, интернет вам је савезник, умрежавајте аудио и видео, речи и акцију. Нарочито стварајте локалне медије. Нека главнина ваших новчаних средстава, после издашне потрошње на истраживање вредносних оријентира потенцијалних купаца ваше робе, буде усмерена на стварање нових медија. Не рачунајте превише на тзв. професионалне новинаре; код нас је таквих мало. Највише је новинара недоучених, умишљених, извиканих, који такође стално пресипају из шупљег у празно. Рачунајте на новинаре грађане, на то да свако ко има мобилни телефон може да буде телевизијски – тачније: видео-репортер. Направите тимове за техничку едукацију и негујте грађанско, а не “професионално” новинарство. Медији су оно што су одувек и били: посредници. Ако ви не створите медије за себе и грађане, нико неће. А странка нека вам буде медијско оруђе, умрежено у тимове, умрежено према околини. Обраћајте се стварним људима, а не “просечном грађанину”. Нема таквог; постоје само ови и они, овакви и онакви, живи људи који вапе за истином. Дајте им истину.

 

8. Финансије: Смишљате нове начине за прикупљање новца за ваше акције. Нека вам све финансије буду јавне, свима на увид. Будите штедљиви, дајте пример. Ако имате богате донаторе, нека слађа пара буде од оних који мало имају него од оних који много имају. И нека свака пара коју добијете остави трага: и у рачунима и у вашим делима. Политика није ни јефтина ни скупа ако је узмете као економију која треба да производи ваљана дела, слободу и одговорност, ако има учинка и ако је свима прегледна (“транспарентна”). Ако хоћете да се обогатите, бавите се бизнисом. А ако вам бављење политиком буде бизнис, бићете још једна странка-предузеће, корумпирана странка-мафија. Превише је таквих около. Победићете само ако све то не будете. Победићете ако сте друкчији. Победићете ако паре уложите у победу “ниске” политике, а не у глумљење “високе” политике. Странка је оруђе да освојите власт, а власт је оруђе да појединцима у друштву обезбедите слободу и сачувате их од неодговорне, увек претерано моћне државе. Моћ дајте животу, државу ограничите, власт уставите. Томе служе и устав и закони. Ако су праведни и промишљени. То јест, кад су сувисли, што код нас још увек није случај. И не верујте речима на папиру, институције нису толико у изгласаним законима колико су у праведним поступцима.

 

9. Лево-десно: Настојте да будете у средини, тамо је политика слободе. Kод нас су сви лево или десно и трче да што пре буду крајње лево или десно, екстреми; нико неће у средину. Да сазнате где сте на политичком спектру, гледајте по чему је ваша оријентација слична у европском спектру странака. Јесте ли сличнији социјалдемократама, или либералима, или конзервативцима? Левим или десним либералима?

Маните се старе хришћанске и прежвакане идеје “социјалне правде”, левица је реформаторска, за правну једнакост, друштвене промене, нове форме живота и за еколошке акције. Десница је, ако је паметна и не хрли према крајности већ према средини, за очување слобода, за економско снажење појединаца и предузећа, за државно јединство и увећање моћи. Оставите се вербалног патриотизма, а нарочито повишене националне температуре. Не бусајте се у своје етничке груди, шупљи звече; свака будала то може. Негујте памет тако што ћете поштовати остале и бринути о будућности своје деце, ако је икако могуће у земљи у којој живите. Тако ради сваки прави патриота, био он леви или десни. Ви сте шта сте и будите добар Европљанин. (Ма шта Европа, која није увек слатка каквом се представља, мислила о вама. )

 

10. Странка: Немојте никад рећи да је нешто “политички мотивисано” (па да зато ваља или, чешће, не ваља). Све је политички мотивисано. Реците да је нешто “страначки мотивисано” јер тако се дефинише политички интерес, стремљење и акција. Нису сви исти у политици, мада су врло слични. Ви ћете настојати да будете друкчији. Ако на вас крену ђоном, слободно ђоном и узвратите. Ако на вас лепим, одговорно лепим и узвратите. На вама је да странку устројите као фалангу или као мрежу активних тимова; саветујем, из више разлога, ово друго. Политика не ваља као привилегија, она мора бити слобода планирања и одговорност чињења – одговорна слобода којој ви поклањате време, енергију и ресурсе. Али немојте све дати за политику, постаћете шупљи и досадни, неинвентивни и оглупавели. Није политика све. Немојте дозволити да вам политика буде све. Још мање је странка све. Нађите време за читање. Kупите жени цвет и изведите је у шетњу. Играјте фудбал са својом и туђом децом. Возите бицикл, обиђите омиљена места ван града, уживајте у чистом ваздуху и кувајте себи укуснију храну. Нека вас сусрет с непознатима обрадује, а не уплаши. Политика је још увек нужно зло и бавите се њоме од невоље. Ако не освојите власт, а следите савете овог окорелог либерала, значи да сте или глупи или вас више занима да муљате него да одговорно владате и слободно поступате. Свеједно, нисте ни за шта.

Јер је невоља велика, а слобода још далеко. Одговор је већ у питању, само ако је оно правилно постављено. Будите љубопитљиви.

 
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
 
Божидар Грујовић: Слово о слободи

 
Закон је воља вилајетска, која вилајету целом и сваком добро заповеда, а зло запрешћава. Први, дакле, господар и судија у вилајету јест закон. Под законом мораду и господари, поглавари и совјет правитељствујушћи (обшча канцеларија) и свјашћенство, и воинство, и сав народ бити; и то под једним и тим истим законом.
Закон добре, заслужене да награди; а зле, непокорне, лењиве у служби да каштигује. Зато закон разуман и праведан мора бити.

Нису знали шта је закон, закон велим граждански. Закон је вилајету то, што једном човеку рана, пиће, ваздух, одело, и кућа; то јест како човек кад ране и пића и проче нестане умрети мора, тако и вилајет без закона мора да пропадне, да опет у робство дође, и да се са свим растргне и погине. Но закон тако као и рана, мора добар бити. А како ћемо ми тај добар закон направити, под којим ће вилајет честит и сречан бити, крепко и твердо стајати, и од колена на колено славнији и честитији бити. На прво питање треба паметно да одговоримо. Јербо од овога и срећа и несрећа народна зависи.

Ово нас и срце и душа наша најбоље научити може. Чему је сваки разуман честан и поштен човек покоран, и што он до смрти своје слушати жели. Сваки ће рећи, ја сам покоран разуму и правди. Ове ћу до смерти моје и гладан и жедан, и го и бос, верно слушати. Сваки човек ово, свака жена и дете овако говори, у сердцу своме: заповедај ми разумно и твори ми правду, пак ћу за те у нужди и крв пролити. Може ли штогод на свету лепше, слађе и милије бити, него кад и кривац осуђени рекне своме судији: Ти си ми разумно и праведно судио, сваку ћу претрпити.

Разум дакле и правда јесу две половине благополучија. Где разума и правде нема, ту нема закона.

Ми да подигнемо и да добро утврдимо у Србији ова два рада: разум и правду и да их добро укрепимо са целом нашом снагом, да се свака сила и снага њима покори. И овај мудри и праведни закон, да нам први господар и заповедник буде. Она да заповеда и господарима, војводама, совјету, свјашченству, владикама, свакоме малому и великому. Он ће нас бранити, и свободу и вољност сачувати.

Гди је добра конституција, то јест гди је добро установљеније закона, и гди је добро уређена власт под законом, ту је слобода, ту је вољност, а гди један или више по својој вољи заповедају, закон не слушају, но оно што хоће чине, нема сигурности, нема добра, већ је онде пустаклук и ајдуклук само под другим именом.

То јест нитко у народу да нема власти ни најмањем сиромаху зла чинити; а особито онај, кога је народ за судију и заповедника изброи, не само да не сме ни најмање зло чинити, него мора у свакој прилики добро чинити, иначе то није достојан судија и поглавар бити. – Прва је дужност поглавара старати се да је у вилајету сваки сигуран за себе, за живот свој, за децу и жену своју, за дом, имање, и чест своју. – Сигурност 1. живота, 2. имања, и 3. чести, сваки, да и оно дете које се јешче родило није, иште од заповедника, и ако поглавар свима њима живот, имање и чест сачувати неће, или не може, није достојан поглавар бити.

Втора дужност поглавара јест освободити неосвобождене, и свободу вилајетску сачувати, јербо нам у свободи двапут мио и сладак живот. Свобода нас разлучава од зверова, и роб гори је од звера, јербо човеку робу оно се одузима, што га чини човеком. Боље је не живети, него у поганом ропству бити. – Свобода, свобода нас људима чини – свобода и вољност дају војнику јакост, војводама и поглаварима мудрост, и правосудије. Она старешинама даје љубезно к млађим отеческо срце, она свјашченство просвешчава, и руке њихове на благословеније свободнога стада свога воздвиже.

Свобода совет народни умудрава, свобода свакога обогашчава; свобода орача у пољу, пастира код стоке, путника на путу, војника на војсци и домаћина код своје куће весели и утешава, и мио ми живот чини! У свободној земљи у пољу боље роди, и марва се боље плоди, леп хлеб једе, и добро вино пије!

Једном речју где нема свободе ту нема живота.

 

(Божидар Грујовић је ово “Слово о слободи” спремио као говор за седницу Правитељствујушћег совјета 15. августа 1805, чији је био први секретар.
Дошао је као добровољац у помоћ ослобађању од Турака, као први високошколовани Србин из прека, именом Теодор Филиповић, у Србији прозван Божидар Грујовић. Био је пореклом из Врела, из ваљевске нахије, а рођен у Руми, подно Фрушке Горе. Докторирао је права на Пештанском универзитету, био професор јуристике на Харковском универзитету, а умро у 29. години 1807)

 http://www.novimagazin.rs/vesti/deset-saveta-strankama-koje-hoce-da-osvoje-vlast

 

ПОГЛРДАЈТЕ ВИДЕО:

https://youtu.be/rH1WH1BVd3k