У Старом Броду код Вишеграда обиљежава се 77 година од страдања шест хиљада Срба које су убиле усташе на бруталан начин, преноси РТРС.

77 година од страдања више од 6.000 Срба сарајевско-романијске регије, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића у Старом Броду и Милошевићима.

Помен српским жртвама поред спомен-обиљежја у Старом Броду служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством.

У Спомен-музеју у Старом Броду постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да се страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.

– Овдје поред нас, у дубинама ове хладне Дрине лежи гробље невиних. Леже наши преци – рекао је митрополит Хризостом који је данас у Старом Броду освештао Спомен-музеј старобродским жртвама.Он је рекао да су ове жртве 77 година чекале да им се служи помен и да их обиђу.

Митрополит је подсјетио да је Дрина 1942. године постала гробница српских цивила које су побиле хрватско-муслиманске усташе предвођене Јуром Францетићем.

Он је напоменуо да ће данашње освештање Спомен-музеја тим страдалницима остати забиљежен као историјски догађај.

Митрополит Хризостом је захвалио Миодрагу Давидовићу и Спасоју Албијанићу и Новици Мотики и Драгану Вукотићу за изградњу спомен музеја страобродским жртвама.

Обиљежавању 77 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствују предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић.

У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.

Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.

Током прољећа 1942. усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требало учврстити власт НДХ на источној граници. Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица. У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске Ханџар дивизије.

У таквим околностима су људе нагомилане на обали нападали усташе, убијали их, мучили, силовали жене и бацали у воду. Према изјавама свједока, дио народа су од убијања спасили Нијемци и недићевци.

У таквим околностима су људе нагомилане на обали нападали усташе, убијали их, мучили, силовали жене и бацали у воду. Према изјавама свједока, дио народа су од убијања спасили Њемци и Недићевци.

Извор: РТРС

 ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  https://www.youtube.com/watch?v=KU78iNgXLQ0