Једнократна помоћ од 5.000 динара коју до краја године треба да добију сви пензионери, добра је вест за оне с најнижим примањима до 26.000-27.000 динара. За све остале с већим пензијама било би много боље да су добили неко процентуално повећање од ове помоћи.

Овако, како ствари стоје, уколико ново усклађивање пензија крене од јануара наредне године пензионери неће пре фебруара видети већи износ на својим пензијским чековима. Последњи пут пензије су им усклађене у новембру 2018. године.

Звонимир Пешић, пуковник из Удружења војних пензионера Србије, каже да је сасвим другачије када се дели једнократна помоћ, а када усклађивање пензија уђе у основицу за обрачун примања. Тај новац брзо дође и оде, он се и не види на исечку за пензију, тако да је свакако било боље ускладити пензије с неким процентом.

– Очекивали смо и веће повећање пензија од најављених пет до шест одсто од наредне године, јер током ове пензије ниједном нису усклађиване. За разлику до њих, плате су и прошле и ове године у неупоредиво већем проценту повећане, па је направљен још већи јаз између зарада и пензија. То је додатни разлог да ово усклађивање буде веће – каже Пешић.

– Осим тога, уколико је буџетска ситуација добра, а стално се понавља да јесте, било би фер према пензионерима да су им пензије повећане бар у новембру ове године, како је то до сада било, а не да се чека наредна година – објашњава наш саговорник.

У Савезу пензионера Војводине, с друге стране, сматрају да је само сиромашнима требало доделити једнократну помоћ од 5.000 динара, јер онима с пензијама од 50.000, 60.000 или 100.000 динара не значи много ових 5.000 динара. – Те паре је требало сачувати па ускладити све пензије с најављених пет до шест одсто – каже Милан Ненадић, председник овог савеза.

Он сматра да то није учињено због тога што је лане потрошено око 25 милијарди динара како би се пензионерима вратиле умањене пензије.

– С друге стране ова једнократна исплата је предвиђена и законом као вид солидарности, али свакако да је требало да је добију они чији удео пензија у просечној заради не прелази 27 одсто – каже Ненадић.

На питање колики раст пензија у наредним годинама пензионерима припада уколико се прихвати швајцарски модел, он каже да је то између 5,5 и шест одсто годишње. Јер, ако је реалан раст БДП-а 3,5 до четири одсто, а инфлација два процента, онда је то што је најављено да ћемо добити то. Управо је то начин да се смањи пад просечних пензија у просечној заради и један вид заштитног механизма.

– Једнократна помоћ од 5.000 динара у децембру и никад веће повећање у јануару наредне године је вест која пензионерима треба да замени сиромаштво и све што им је у међувремену узето кроз Закон о привременом умањењу пензија – каже Јован Тамбуровић из Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије.

– Уместо да стварно буду награђени, како су и заслужили због успешно извршене финансијске реформе, баш захваљујући одрицању пензионера и уз суфицит у буџету, најстаријима се нуди по 5.000 динара социјалне помоћи. Уместо повећања пензија за раст цена и раст БДП-а у овој години и даље је потпуно обустављено редовно усклађивање примања – каже Тамбурић.

Он сматра да се, уколико нема усклађивања пензија, ти увећани приходи буџета расподељују на друге трошкове. Пензије се тако обезвређују, јер им се смањује куповна моћ. За редовно усклађивање пензија са растом цена нису потребна додатна финансијска средства, јер она већ постоје због увећања прихода буџета од пореза на увећане цене. Исто тако због повећаних плата долази и до увећања прихода Фонда ПИО од увећаних доприноса, али све се то ове године није и неће се видети на пензијском чеку – закључује он.