Најава повећања пензија у Србији: „Пензије су реално ниже до 1,8 одсто него пре пет година"
Марија Јанковић ББЦ новинарка
Натпис на слици Хоће назад пензије - пензионери су због смањења 2014. били и на улици
Пензија Горице Дамјановић из Београда износила је око 25.700 динара пре непуних пет година.
Толико је добијала након смањења пензија 2014. Против ове одлуке се пензионери и данас боре. Сада прима око 28.300 динара.
„Ни сама нисам сигурна колико је требало да добијам и колико ми следује. Свако каже другачије и другачије ми мери."
Најновије најаве повећања пензија од око пет одсто од 2020. министра финансија Синише Малог, Горица свакако тумачи као „позитивну вест".
Рачуницу је за ББЦ на српском извео Мирослав Здравковић, уредник портала Макроекономија.
„Kако год погледали, пензије су реално ниже за 1,3 до 1,8 одсто него пре пет година", каже Здравковић.
Kако је могуће да су пензије реално ниже, иако пензионери добијају пензиони чек са већим износом за ББЦ објашњава Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду.
„Проблем са пензијама од пре пет година није само што су смањене већ и што у међувремену нису усклађиване са инфлацијом, растом БДП или просечном зарадом. Уместо да пензионери два пута годишње аутоматски добијају усклађивање пензија - они имају осећај као да им држава нешто поклања."
Да ли је пензија мања и колико
Просечна пензија у новембру 2014. смањена је за 4,9 одсто, јер нису смањиване најниже пензије.
Од тада су пензионери добили просечно 9,7 одсто веће пензије - које су са 25.728 отишле на 28,216 динара, каже Здравковић.
„Тачно толико је износио и раст потрошачких цена - 9,7 одсто, те су сада на реално истом нивоу као у октобру 2014", објашњава економиста и уредник портала Макроекономија.
Kретање старосних пензија:
Новембар 2014 - смањење за 4,9 одсто
Децембар 2015 - повећање за 1,1 одсто
Децембар 2016 - повећање за 1,5 одсто
Децембар 2017 - повећање за 4,9 одсто
Октобар 2018 - повећање за 5,7 одсто
*Извор: Миодраг Здравковић, Макроекономија
Ипак, Здравковић додаје да то „наравно не важи ни за једног пензионера јер свакоме је у овом периоду дошло до различите промене номиналне пензије".
„Ако узмемо у обзир и војне пензије које су увећале просек, сада су заправо пензије ниже реално за око 1,8 одсто", објашњава он.
Што се тиче најављеног повећања наредне године, уредник Макроекономије каже да је „раст пензија за пет одсто реалан јер би њиме био уклоњен реални пад за око два одсто у претходних пет година".
„Дошло би до симболичног раста од 0,2 до 0,5 одсто, зависно од раста потрошачких цена у 2019.
„Наравно, реалан је уколико не дође до економске кризе попут оне са краја 2008."
Шта каже власт
Влада Србије је 16. септембра усвојила је одлуку о повећању зарада у јавном сектору, једнократну помоћ за пензионере и од јануара усклађивање плата и пензија.
У међувремену ће сви пензионери у Србији добити једнократну помоћ од 5.000 динара до краја године, најавио је министар финансија Синиша Мали.
Мали је објаснио да ће ова помоћ бити исплаћена због „суфицита у буџету који је износио 48,6 милијарди динара у првих шест месеци, и стабилних јавних финансија".
„Ситуација у буџету је таква да резултати економских реформи из 2014. године дају за право да резултате и ефекат вратимо грађанима Србије кроз повећање плата и пензија", истакао је Мали за РТС.
„Пензије ће се обрачунавати по швајцарској формули и 1. јануара ће бити повећане од 5,1 до 5,5 одсто, у зависности од неких параметара који ће се знати на крају године", рекао је Мали.
Председник Србије Александар Вучић је за ТВ Прва рекао да „захваљујући спроведеним економским реформама има довољно новца за повећање плата и пензија чак и за 15-20 процената":
„Плате и пензије се неће ођедном толико повећати како би се очувала економска стабилност, него да ће се повећавати сукцесивно као и до сада."
Шта кажу пензионери
Горица је једна од пензионерки која није најбоље прошла у Владиној калкулацији смањења пензија. Kако јој је пензија била само неколико стотина динара нижа од 25.000 динара, те 2014. је упала у круг оних којима су ипак снижена примања.
Лимит је био управо 25.000 динара.
„Рачуни су ми око 10.000 динара месечно, а то што ми остане је стварно преживљавање."
Никола Бијелић је војни пензионер којем је пензија готово три пута већа од Горичине. Он ипак мисли да је „неуставно" да му држава смањи „нешто што је 40 година зарађивао":
„Разумем ја да људи живе и лошије од мене, али треба и деци и унуцима да дам, половина ми домаћинства не ради. Лако бих ја да сам трошим целу пензију."
Просечна пензија у Европи је око 800 евра, док су чекови највећег броја најстаријих суграђана у Србији тек нешто изнад 220 евра, подаци су Еуростата и српског Републичког завода за статистику.
Ипак, чак 54 одсто старих издржава чланове породице, а тек сваком десетом пензионеру помажу његови наследници, подаци су из последњег пописа становништва у Србији.
„Мени остане можда 25.000 динара када платим њихове и моје рачуне и дам за оне основне потребе. Зато поздрављам свако повећање"", каже Бијелић.
Милојка С. отишла је у пензију пре осам година - мисли „у најгорем тренутку". Ипак, она каже да јој је „лакше ако знам да ће бар то што су пензионерима смањили помоћи држави":
„Ако ће мојој деци да буде боље - па и нека им."
Милош Грабунџија, председник синдиката пензионера Независност каже за ББЦ да „председник Србије говори од јануара да ће пензије бити повећане":
„У нормалним државама се повећање најављује када се то заиста и догоди, а не годину дана раније. То је чиста предизборна кампања."
Он каже да је већини пензионера те 2014. године пензија смањена много више него за 4,9 одсто.
„То је само просек, а махом су људи добили смањење за 15 одсто."
Највећи проблем је за њега што пензионери годинама нису добијали ни „прописно повећање у складу са растом цена". То је такозвана - формула.
„Све поскупљује, а нама повећају за један одсто годишње."
Почетком године стигла је и прва пресуда након што је један пензионер тужио државу због смањења пензија пре пет година. Ова пресуда није правоснажна.
Kако се мењала формула за раст пензија
2003 - Пензије су се усклађивале по принципу 50 одсто са инфлацијом и 50 одсто са растом зарада
2005 - Усклађивање пензија са кретањем инфлације
2010 - Пензије су биле усклађиване само са ценама и делом раста БДП преко четири одсто годишње. Уведено као мера штедње
2018 - Влада је укинула формулу за усклађивање пензија и увела увећање уз пензију у условима постојања фискалног простора
2019 - Најављен швајцарски модел - то је заправо систем из 2003.
Реч стручњака - ко кроји пензију
Министар финансија Синиша Мали рекао је да мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) долази у Србију 3. октобра и да ће тада бити завршен нацрт буџета за наредну годину.
Повећање плата и пензија у јавности је често оправдавано штапом или шаргарепом из ММФ-а.
„Kада наши политичари, годинама уназад и у различитим владама, желе да смање или повећају плате и пензије често се правдају страним финансијским институцијама", каже професор Савић.
„Истина је да ММФ не може нешто да забрани или дозволи - они само дају мишљење. Али, политички је вероватно лакше рећи да је неко други то одлучио.
„Наравно, када је реч о смањењу."
Све ове спекулације, додаје Савић, могле би да нестану уколико држава усвојила модел за рачунање кретања пензија.
„Онда би постало јасно да не одлучује држава за сваку годину понаособ о повећању пензија, већ се то ради аутоматски."
Пензије у Србији практично исплаћују запослени јер се од њихових пореза и доприноса новац пребацује за исплату пензија.
„У Србији, као и у већини земаља ЕУ је на снази 'паy ас yоу го' систем проточног бојлера, где се текући доприноси допуњују трансферима из буџета како би се покрпио тачан износ пензија", додаје Здравковић.
„Kо у Србији има битно веће приходе од просечних, а то је релативно мали број људи или породица, може да приушти и алтернативне видове штедње за старост."
https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-49660506