Print

Наоружавање на Балкану – на реду је Црна Гора

Од уласка у НАТО Црна Гора је већ склопила два велика уговора о куповини хеликоптера и оклопних возила од укупно 66 милиона евра. Попут својих суседа, повећава војни буџет и све чешће шаље војнике у мисије широм света.
Crnogorski vojnici
Црногорски војници

У складу са чувеном крилатицом Доналда Трампа „Прво Америка“, приликом недавне посете америчког државног секретара Мајка Помпеа Црној Гори, договорен је посао по којем ће та земља од Сједињених Америчких Држава купити 67 оклопних возила, која ће коштати 36 милиона долара. То је прва набавка таквих возила за црногорску војску у последњих 40 година. Ради се о наследницима популарних хамера, које прави америчка компанија Осхкосх. Први контигент стиже наредне године и Црна Гора ће бити прва у Европи која ће их имати у својим војним снагама, а купиће их из кредита.

„Та лако-оклопна патролна возила представљају значајан искорак у модернизацији Војске Црне Горе. С њима ће наше копнене снаге достићи неопходну способност размештаја, маневра, мобилности и заштите, а тиме и захтевани ниво компатибилности са савезничким земљама у НАТО и партнерским државама“, казали су за ДW из Министарства одбране Црне Горе.

То је већ друга велика војна набавка од уласка Црне Горе у НАТО. Прошле године стигла су три хеликоптера која су за 30 милиона долара купљена из Kанаде. Не треба подсећати да су оволике набавке раније биле незамисливе за црногорску војску, чија је перцепција у добром делу јавности била да је бројчано мала и слабо опремљена да одговори изазовима 21. века. Из Министарства одбране кажу да су, захваљујући тим хеликоптерима, појачали способности за транспорт трупа, ваздушну подршку јединицама, медицинску евакуацију и трагање и спасавање, као и за помоћ становништву у случају природних непогода.
Хамер војске Црне Горе
Hamer vojske Crne Gore
Хамер војске Црне Горе

Трка у наоружању на Балкану

Од уласка у НАТО, Црна Гора је за опремање војске већ платила око 20 милиона евра, а наредних година ће још најмање 46. Но то није све. Из Министарства кажу да су у последње две године добили бројне донације од САД у виду разне комуникационе, медицинске и друге опреме, док је Немачка донирала шест оклопних патролних возила Мерцедес Бенц. Највреднија донација тек се чека, а то је радар великог домета, помоћу којег ће Црна Гора моћи сама да надзире свој ваздушни простор. Тренутно, небо Црне Горе штите и њиме патролирају борбени авиони НАТО-чланица Италије и Грчке.

„Наведени радар је прилагођен НАТО-системима контроле и повезивања. Очекујемо да буде инсталиран до 2021. године“, саопштили су из Министарства.

Американци, осим што им продају оружје и донирају опрему својим савезницима на Балкану. Тако је недавно портал Балканска безбедносна мрежа објавио да су САД одобриле 110 милиона долара помоћи за четири земље Западног Балкана за набавку наоружања, а у оквиру програма који за циљ има замену борбених система из периода Совјетског Савеза наоружањем западног порекла. Тако ће Пентагон платити набавку борбених возила за Војску Хрватске и Армију Северне Македоније, и хеликоптера за Оружане снаге Босне и Херцеговине и Албаније.

Ипак, улагање у модернизацију Војске Црне Горе је минорно у односу на то шта последњих година раде суседне државе. Медији и аналитичари говоре о трци у наоружању између Србије и Хрватске, које улажу на стотине милиона у нове авионе, хеликоптере и друго наоружање. Србија купује и бесплатно добија доста наоружања из Русије, док Хрватска планира куповину борбених авиона од САД.

Интересантно је, међутим, да је председник Србије Александар Вучић недавно први пут у контексту наоружавања у региону поменуо и Црну Гору: „Наоружавају се и Бугарска, Румунија, Мађарска, Хрватска и друге мање земље у складу са својим могућностима. Видимо ко са стране наоружава и Албанце на Kосову и Метохији и које хеликоптере тражи Црна Гора, и све то пратимо“, рекао је Вучић.

Из црногорског Министарства одбране нису желели директно да коментаришу ту Вучићеву опаску, али поручују да „свакако помно прате актуелне светске трендове који се тичу опреме и наоружања“.

„Модернизација Војске Црне Горе није резултат само потребе испуњавања НАТО-циљева већ је то, пре свега, у складу с националним интересима. Одлуке о наоружавању доносе се пажљивом анализом, како реалних потреба, тако и савремених безбедносних изазова“, наводе из Министарства.

Vojska Crne Gore

Војска Црне Горе

Војни буџет стално расте

Од уласка у НАТО војни буџет Црне Горе прилично расте, а и наставиће, све док се не испуни чувени Трампов захтев „да све чланице најмање два одсто БДП одвајају за одбрану“. Тако је буџет 2018. био близу 54 милиона евра, а ове године већ 61,6 милиона. И тешко да наредне годинеможе бити мањи - само још већи.

„Црна Гора планира да достигне издвајање за систем одбране у износу од два одсто БДП 2024. и то постепеним повећавањем буџета за потребе одбране у наредних пет година“, јасно поручују из Министарства.

Део опозиције који се оштро противио уласку Црне Горе у НАТО, пре две године је поручивао да ће Алијанса бити „само додатни намет за ионако презадужене грађане Црне Горе“. Прогнозирали су да ће војни буџет морати да буде најмање 700 милиона евра за десет година и питали се: шта ће Црна Гора добити за те паре? Уједно су поручили да је боље искористити тај новац за нове вртиће, школе, болнице...

У Министарству и тада, а и сада, истрајавају да је реално стање потпуно супротно. „Да Црна Гора није чланица НАТО морала би много више да издваја за систем одбране него као чланица колективног система безбједности. Такође, бројно стање саме војске морало би да буде значајно веће него сада“.

Ипак, бројно стање Војске Црне Горе није се много повећало од уласка у НАТО. Новина је то да је од ове године уведено добровољно служење војног рока, који је Црна Гора укинула пре петнаестак година. „Војска је у последње три године, због подмлађивања кадра, остала без већег броја припадника. Из система је изашло око 300 војника, а у исто време униформу је задужило око 270 момака и девојака. Војска Црне Горе тренутно броји 2.368 војника“, последњи је податак Министарства одбране.

Војници Црне Горе све чешће у мисијама

Vojnici Crne Gore na vežbi
Војници Црне Горе на вежби

Црногорски војници су последњих година учествовали у бројним мисијама по свету, највише у Авганистану. Оштре протесте Србије изазвала је одлука да Црна Гора пошаље једног официра у мисију KФОР на Kосову. Наредне године два црногорска војника иду и у Ирак, где ће обучавати тамошње снаге безбедности. Ипак, највише пажње изазвала је мисија у Летонији где су црногорски војници део мисије одвраћања Русије од притиска на прибалтичке чланице НАТО.

У Министарству одбране кажу да су свесни да је Црна Гора мала, али поручују да желе равноправно да пруже допринос колективној одбрани савеза, иако су најмлађа чланица.

„У Летонији тренутно имамо ангажовану другу ротацију, односно једно инжењерско ођељење од десет припадника. Допринос напорима НАТО на очувању стабилности савезничке територије наставићемо и у наредном периоду“, поручују из Министарства. И закључују да је то „немерљиво искуство за црногорске војнике“.


https://www.dw.com/sr/naoru%C5%BEavanje-na-balkanu-na-redu-je-crna-gora/a-51134226

Hits: 681