Приредио: Јован Маркуш

Лијепе и образоване као и сестре које су се удале на европским дворовима, вољом судбине, принцезе Вјера и Ксенија остале су до краја живота вјерни пратиоци својих родитеља. Како у животу, тако и у смрти, покој души нашли су поред њих у Руској православној цркви у Сан Рему. Принцеза Вјера умрла је 1927. год., а принцеза Ксенија 1960. год. Принцезе од Црне Горе пратиле су краља и краљицу и на њиховом посљедњем путовању у отаџбину гдје ће 2. октобра 1989. год., дан послије родитеља, наћи себи вјечни миру родном Цетињу на Дворском гробљу пред цетињским манастиром. 

Церемонијал сахране принцеза Вјере и Ксеније отпочео је у цркви Цетињског манастира. Мали помен су одржали Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Данило и владика хвостански Никанор са свештеницима Српске православне цркве и парохом Руске православне цркве Иваном Јанкином, који се брижно и с поштовањем старао о земним остацима чланова породице Петровић – Његош у крипти цркве у Сан Рему. Помену су присуствовали потомци династија: Петровић – Његош, Карађорђевић и Романов, рођачких породица: Петровић, Вукотић, Мартиновић, Пламенац, Перишић и Поробић,краљевски ратници и савременици и чланови Организационог одбора.Предсједник Предсједништва СР Црне Горе др Бранко Костић и чланови предсједништва др Милош Радуловић и др Љубиша Станковић дошли су да се поклоне над земним остацима принцеза и да присуствују потом њиховој сахрани.

Ковчеге принцеза Вјере и Ксеније изнијели су на раменима стасити младићи у народним ношњама испред Цетињског манастира гдје се формирала погребна поворка.Спровод је био постављен овим редосљедом: 

1. Крст Цетињског манастира.
2. дјевојке у црногорскимношњама са вијенцима:– ловоров вијенац са бијелим ружама – принцези Вјери од грађана Цетиња,– ловоров вијенац са бијелим ружама – принцези Ксенији од грађана Цетиња,– вијенац од бијелих ружа – принцезама Вјери и Ксенији од принца Николе Петровића Његоша са породицом,– вијенац од бијелих ружа – принцезама Вјери и Ксенији од породице Савоја,– вијенац од бијелих ружа – принцезама Вјери и Ксенији од града Сан Рема,
3. православно свештенствоу одеждама,
4. православни архијерејиу одеждама,
5. младићи у црногорским ношњама са ковчезима принцеза Вјере и Ксеније,
6. принц Никола Петровић Његош са породицом,
7. потомци династија Карађорђевићи Романов и представници породица: Петровић, Вукотић, Мартиновић,Пламенац, Перишић и Поробић,
8. представници Организационог одбора и града Цетиња,
9. делегација краљевих ратника,
10. представници мјесних заједница општине Цетиње, 11. представници културних и образовних институција са Цетиња.
12. Народ.

Из Манастира је кренула посмртна поворка на Дворско гробље на коме су сахрањени земни остаци појединих чланова династије Петровић – Његош, династије Карађорђевић и војвода Стево Петров Вукотић. 

На платоу испред Дворског гробља било се окупило више хиљада грађана Цетиња и Црне Горе да са родбином и гостима одају посљедњу почаст принцезама.

Пала ми је у дио част да се над гробовима принцезаопростим од њих, у име грађана Цетиња. 

Иза тога је отпочео мали помен у коме су чинодејствовали Његово Високопреосвештенство митрополитцрногорско-приморски Данило, владика хвостански Никанор са свештенствомСрпске православне цркве и парохом Руске православне цркве Иваном Јанкином.

Звона Цетињског манастирау 14,50 сати објавила су завршетак сахране црногорских принцеза Вјере и Ксеније, чиме су Цетиње, Српска и Руска православна црква,потомци династија и рођачких породица са окупљеним народом испунили дуг и жељу принцеза од Црне Горе. 

По завршетку сахране изнад гробница задржали су се један старији човјек и један дјечак, један поред другог изгледали су као дјед и унук. Старији човјек је на гробнице ставио по једну јабуку на чијим петељкама је писало Вјера и Ксенија.Тај старији човјек био је Петар Рудић из Бијелог Поља, који је прије много година накалемио два стабла јабука које је назвао Вјера и Ксенија.Ово је била прилика за испуњење дугогодишње жеље да положи њихове плодове као свој прилог сјећању на краљевске принцезе. Иначе, самоуки истраживач Петар Рудић је израдио можда најтачнији родослов породице Петровић – Његош, и уопште у свом дугогодишњем раду дао допринос култури и историји свог народа. Дјечак који је стајао над трећом, празном гробницом,као да је на симболичан начин показивао жалост што његов дјед принц Михаило Петровић Његош није још нашао смирај души у отаџбини, са чијим парчетом родне груде је привремено 1986. год. сахрањен у Паризу. Дјечак, мали принц Борис Петровић Његош, још од Сан Рема, када је приступио ковчезима па до овог чина сахране на Цетињу, својим достојанственим држањем засјенио је многе старије и паради вичније потомке европских династија.За очекивати је да тако буде по истеку протока времена послије чега је могуће да испрати дједа до вјечне куће.

Испуњавајући породичну жељу принц Никола Петровић је на дан сахране принцеза уручио заоставштину принцезе Ксеније „Музејима Цетиње“, односно меморијалном музеју– Двору краља Николе. Заоставштина садржи: печат краља Николе,вриједне породичне фотографије, дневник дежурства у годинама егзила и друге личне ствари које је принцеза Ксенија са пажњом чувала до своје смрти. Послије вишегодишњег ангажовања заоставштину је преузео Стеван Стругар из Париза од породице Мишела и Наталије Оболенски из Лиона, код којих је принцеза Ксенија провела посљедње дане живота. 

Можда би исправније било да су принцезе сахрањене у склопу церемонијала сахране краља и краљице, како смо и предлагали, али још присутна комунистичка свијести реални однос снага нијесу то дозволили. Принцезе Вјера и Ксенија биле су дио црногорског краљевског двора као институције државе, Краљевине Црне Горе, и часно су носиле титулу принцеза од Црне Горе.

Опроштајна ријеч Јована Маркуша над одром краљевских принцеза Вјере и Ксеније на Дворском гробљу , на Цетињу 2. октобра 1989.године 

„Поштована породице, 
Драги гости, 
Господо и госпође, 
У име грађана Цетиња, родног мјеста принцеза Вјере и Ксеније,племените дјеце племенитих родитеља, краља Николе и краљице Милене и потомака славне куће Петровића, изражавам своје дубоко поштовање за све оно што су, као узорне црногорске кћери учиниле за добро свога народа и својих старих родитеља, којима су увијек биле при руци у сваком добру и злу које их је пратило током њиховог живота. 
Хвала им и слава.“

https://www.in4s.net/na-danasnji-dan-sahranjene-princeze-vjera-i-ksenija-na-cetinju/