Закон који је пролетос извео на улице Москве 15.000 људи усвојен је упркос масовним протестима и почиње да се примењује од новембра. До тада ће бити тестирано како функционише независни руски интернет ако влада одлучи да га „искључи” с глобалне мреже у случају великог сајбер-напада или ако у даљем заоштравању са Западом противници намерно буду изоловали Русију.

Шеф федералне надзорне службе за медије и телекомуникације Роскомнадзор рекао је ове седмице на форуму у Сочију да је у току постављање опреме код свих провајдера и да је успостављен центар за мониторинг и контролу комуникација.

Суочена са сталним оптужбама да врши сајбер-нападе и с претњама НАТО-а да ће на њих оштрије одговорити, Русија је у априлу после сложене процедуре коначно усвојила закон о сувереном руском интернету, како га називају руски медији.

Пошто досад ниједна земља није намерно искључена са интернета, критичари упозоравају да је крајњи циљ пуна контрола над интернетом, то јест да Москва полако прави „ватрени зид” по узору на кинески како би цензуром отклонила претњу изазивања друштвене нестабилности преко друштвених мрежа.

Наредних седмица видеће се да ли провајдери могу да одрже локалну мрежу. Требало би да покажу да саобраћај могу да преусмере са страних сервера и провуку кроз филтере које контролише Роскомнадзор. Током планираних проба подаци који се буду размењивали између руских грађана и организација остали би у оквиру националних граница.

Прво ће бити обављене техничке пробе да би се видело како саобраћај функционише и да ли сви сервиси раде, а потом и у „борбеном режиму” за случај напада. Окосница руског интернета (рунета) биће „резервна копија” система интернет домена, глобалног адресара који представља „корен” интернета и формално је под управом невладине калифорнијске организације „Ајкан”.

Иако се наглашава да ће се Русија искључити са глобалног интернета само када се процени да је систем у опасности, питање је ко ће и на основу чега донети такву одлуку јер су потенцијалне опасности широко дефинисане, пише „Форбс”.

Амерички магазин подсећа да Русија већ шесту годину заредом пада на листама по слободи интернета услед покушаја блокирања популарне апликације „телеграм” и бројних настојања да законима ограничи анонимност на интернету и појача цензуру.

Заговорници новог закона поздрављају га као важан корак ка независном руском интернету, који неће зависити од „транзита” кроз друге земље. То је, тврде руски званичници, изузетно важно због сајбер-тероризма и „агресивне” сајбер-политике САД, усвојене прошле године.

За аналитичаре је „национализација” интернета очекивани тренд јер је, с обзиром на растућу геополитичку мултиполарност, постало важно где се налазе сервери и куда пролазе каблови.

Русија је почела да ради на смањењу зависности од западне технологије још 2014. године, када је Владимир Путин описао интернет као „пројекат ЦИА”. Према једном плану, до 2020. године би 95 одсто руског интернет саобраћаја требало да се обавља кроз домаћу инфраструктуру.

Пре две године из Русије је потекла идеја о паралалном, независном интернету за земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричке Републике), изван контроле међународних организација у којима доминирају САД, али се о томе сада мање говори.