ОНИ СУ ДОШЛИ У МОЈУ ЗЕМЉУ
Фото: Вук Бранковић
Фотограф В.Б: „На Косову и Метохији сам се нагледао свега, али никада нисам видео да неко стане сам, голорук пред њих... Очи у очи...”
„Ово никада никоме нисам испричао, све до данас – након две деценије...”
У војску сам се пријавио сам, без знања родитеља са својих 18 година у јуну '98. Обуку сам завршио у Вршцу за возача тенка. Отац без мог знања, преко веза покушава да ме остави у Вршцу као инструктора возачима, да бих ја избегао одлазак на КиМ, хвала Богу није у томе успео – што ми је драго. Отишао сам са својим другарима где је требало - након два и по месеца сам прекомандован у касарну „Косовски Јунаци” крај Приштине.
Мој вод припадао је снагама 1. механизованог батаљона 15. оклопне бригаде Приштинског корпуса. Од првог дана доласка на КиМ, имали смо и испуњавали смо разне задатке. Искрен да будем , не сећам се имена села која смо ослобађали, сваки дан нам је био исти. Дани на терену били су прожети сталним тензијама и неизвешношћу, сукоби са ШТС су били редовни, као и напади „цивила” са ватреним оружјем на нашу јединицу... ОСЦЕ су то, наравно, посматрали – али све у њихову корист. О овим стварима не вреди детаљно причати, то су били подмукли напади који су се свакодневно дешавали.
У фебруару месецу '99 смо имали честе узбуне... Март је почео исто, али једна је била права.
Почела је агресија НАТО пакта на нашу земљу.
Тенкове смо, као и сву технику дислоцирали из касарне пре самог почетка на резервне положаје, сваку ноћ смо давали мртву стражу, сваку ноћ... Чак смо чули и људске кораке, заправо то су били само јежеви... Беспомоћно смо посматрали како нам зверски туку касарну. Колико пута смо седели сви заједно и баш због таквих, кукавичких напада, помислили „хајде уђите копнено”, то је један од разлога што сам онако реаговао на оног Британца.
Медијско саопштавање, о којима смо имали сазнања – Србија је сравњена са земљом – али то није утицало на наш морал ни у једном тренутку агресије!
У току напада смо били лоцирани у близини касарне, све време. Свака секунда је била као година, сваки дан као век. Заиста смо константно бесмпомоћно гледали све, ми смо били спремни за копнену агресију, не за ово што смо посматрали. Када се гледа, реално, шта је наш ПВО урадио – то су ситнице, наспрам онога шта су они нама урадили. Гледао сам са земље како ПВО туче пројектилима по небу, све је то било херојски. Колико су само томахавки оборили, ту сам без текста... Знам да овима људски животи нису битни, углавном су бомбардовали ноћу...
Нисмо имали неких акција у току агресије, били смо школски укопани и маскирани. Чували смо и људство и технику.
Губици су били минимални, чак смо их више имали '98.
Дошло је до потписивања споразума у Куманову, крај је агресије, добили смо нова наређења...
Почело је дислоцирање наше војске са простора јужне српске покрајине. Ја сам родом из Зрењанина, заправо из Перлеза. Мој град јесте Зрењанин, али у том тренутку је и Приштина мој град - у мојој земљи!
ПУШКА ЈЕ НА ЗЕМЉИ!
Са камионом сам кренуо из правца Драгодана ка касарни која је сравњена са земљом, где наилазим на разјарену руљу, назови ствари правим именом, Шиптари. Моја 150-ка је гађана каменицама и циглама константно, чак је у једном тренутку (по мени Шиптар од 15-ак година) скочио на кабину... Одвратне сцене, непоновљиве. Наилазим на британску колону, њихових оклопних возила... Дешава се да Шиптари славе њихов долазак, махање заставама - општа хистерија, а мене хоће да линчују...
Нисам могао да прођем од бахатих Британаца и зауставио сам камион испред њихове колоне!
Одлучио сам да изађем из камиона, јер их се не плашим. Као што се нисам плашио, ни њихових бомби, авиона.
Наш речник је јако богат, поготово псовкама. Британцу сам рекао све што сам мислио и осећао што ми је срце налагало, све што радим – радим из срца. Све му је било речено на нашем језику, немо ме је посматрао, можда би све то и остало на томе – да се није цинично насмејао...
У том моменту се само размишља да ли по фаци или по пушци, стварно у том тренутку нисам пуно размишљао и пушка је завршила на земљи. У тим секундама сам видео само руљу пацова око себе, који су били око тих манекена у униформама. Британац је имао јако ружну фацу, ако вас баш занима. Нема смисла да му мењам лични опис... Рекао сам му шта сам имао, једноставно мора да зна да нисмо онакви какве су нас представљали медији у свету. Пре него што сам ушао у камион, погледао сам према њему, имао је пушку у руци – ипак се он први сагао.
Неко рече 'млад, дичан и поносан' – није погрешио, имао сам 19 година, био сам тенкиста.
Продужетак војног рока сам одслужио у Куршумлији, као већина мојих другова – заправо комплетна армија. Тада сам, тек, први пут изашао као ВОЈНИК у град... Било је непроцењиво!
Жао ми је што више нема редовног служења војног рока, ипак мислим да су дечаци после служења постајали мушкарци.
Ствари око Косова и Метохије су јасне:
ИЗГУБЉЕНО ЈЕ САМО ОНО, ЧЕГА СЕ САМИ ОДРЕКНЕМО!
05-04-2019 13:38
КОМЕНТАРИ:
Svaka ti čast junače!
Naklon! Junače!!!
Немам ријечи! Свака част!
Nisam Srbijanac,ali jesam SRBIN i kažem:SVAKA TI ČAST JUNAČE I MOMČE. Da je bar više bilo takvih. U ponos si svojoj majci,ocu i otađžbini. O englezima,šta reći GOVNA.
svaka ti cast buraz
Živ i zdrav bio , svojima služiš na čast!!!
Da bas tako....izgubljenono je ono cega se mi odreknemo a u vezi Kosova nikad necemo ni po ceni zivota.
Свака част и Хвала!
Malbaski jesi to ti
Свака част!
Živ bio !
Od srca zahvalni.
Svaka cast brate da si ziv i zdrav,kopirao bih tvoje rijeci ZAO MI JE STO VISE NEMA SLUZENJA VOJNOG ROKA IPAK MISLIM DA SU DECACI POSLE SLUZENJA POSTAJALI MUSKARCI...Potpuno tacno brate to samo zna onaj ko je sluzio vojni rok,igrom slucaja ja sam sluzio vojni rok u ratu 2,5 mjeseca obuka pa pravac prva linija.
Svaka cast!!!
Brate sve si tačno i iskreno rekao. Trebamo kao pojedinci ovog naroda da imamo na umu čast, poštenje i ljudskost. Da čuvamo i pomažemo jedni druge. ИЗГУБЉЕНО ЈЕ САМО ОНО, ЧЕГА СЕ САМИ ОДРЕКНЕМО. Od sad pa za 200 godina, ko zna, stvari ako su sad loše promijeniće se. Ne dajmo Kosovo i svoju čast. Nijesmo mi neki tamo zapadni narod i mekušci, mi imamo herojske pretke a takvi potomci treba da nam budu i da nas takve pamte! Svaka ti čast heroju
Svaka ti je na mestu
Bravo decko
Ziv bio Joco
Bio sam dole i sve te razumem..nemirim se ishodom 99 god.
Svaka čast delijo! Još majke rađaju Obiliće!
Све се то негде горе пише, јуначино.
Junace .dobro se secam tebe .lepo si sve ovo opisao .verovatno ces se setiti mene .Sprat iznad tvoje spavone .a vrlo cesto u drustvu tvog Komandira.Ma secam se ja kad vi igraste fudbal na Dragodan .pa tresnu ona bomba i zamalo nas oduva odozgo.Jos se pitam sta vam to trebase.Prodje sve to .ostadose i lepe i ruzne stvari za pamcenje .Kao tocak sve se krece i pokrece i opet stane odakle je poslo.pa tako i mi .a mozda se uskoro opet sretnemo bas onde ili malo dalje.a ja cu ti reci .gle sine upamtili ti ista sto ti ja nedavno rekoh.
Svaka ti cast Obraz i cast nisu na prodaju Dobro si postupijo da si nam zdrav i ziv
Svaka cast brate
Брате, свака ти част! Показао си какав је српски војник и херој! Велики поздрав из Републике Српске.
Svaka cast brate,odrzao sinim javni cas
Svaka čast, Obiliću!!!
Svaka reč ti je na mestu. I sam sam bio na Kosovu kao redovan vojnik a 99 i kao rezervista. Dodao bih samo da Sveto Kosovo treba proglasiti okupiranom teritorijom, vrati ćemo ga kad tad. I pod turci a smo bili 500 godina pa smo ga sačuvali.
Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака! Свака част јуначино!
Ne postoje reči koje bi opisale hrabrost ovog čoveka! Svaka ti čast Jovice!!!
Takav treba da je svaki Srbin,poštovanje JUNAČINO!
Легендо
Добродошао си у Топлицу, Куршумлију јуначе српски
Izgubljeno je samo ono cega se sami odreknemo.
Bravo prkosni Srbine,svaka ti dala
MOJ NAKLON!!!
Svaka cast Srbine !!! Nek ti bog podari sve najbolje !!! Ima Srbija junaka i uvek ce ih imati !!!
Ziv i zdrav da si 100 god kao i svi tvoji,Bog te cuvao u sva vremena!
Bravo mali,znam o cemu pricas.... Ziv bio
Momče kapa dole i naklon do zemljice crne od jednog starog tenkiste (24 godine) koji je svašta prošao od 91. - 99.
Свака част!
ХВАЛА ТИ!
Svaka čast Skidam kapu
Sta received osim bravo momcino,ratnice!Ako mladi ovo procitaju mislim da ce dobro razmisliti o svojoj buducnosti!
To jovo care I legendo perleza
Nemam dovoljno lepih reči u bogatom srpskom rečniku da iskažem svoje divljenje za ovog junaka.Čestitam.....Blago roditeljima koji te rodiše....
E da nas je vise takvih
Алал вера!
Bravo SRBENDO i LEGENDO !
Neprocenjivo štivo, kao i sam akt i fotografija. Osim svih ljudskih i moralnih kvaliteta, Vi imate i neosporan spisateljski dar. Veliki je blagoslov, umeti izraziti svoja osećanja, na svima razumljiv način. Hvala
Oplakah,blago majci koja te rodila !!! Od Boga ti i srece i zdravlja !
Бранили смо се кроз историју. Барем имамо муда као кокосе. И после свега, када размислиш о тој агресији, био је то почетак краја америчке доминације светом. Скорашњи догађаји сведоче, Брегзит, Кина... Када своју моћ показујеш на мањима, дође ђаво по своје.
БРАТЕ СВАКА ТИ ЧАСТ.МОЈА МАЈКА ЈЕ РОДОМ ИЗ ЧЕНТЕ.САДА ЖИВИ У ПЕРЛЕЗУ.ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ ЗА ТЕБЕ И СВЕ---ТВОЈЕ из Дијаспоре. НЕМАЧКА ШВАРЦВАЛД .Господње 2019.год - 8 ЈУН .СВАКА ЧАСТ БРАТЕ.АМИН.
ИЗГУБЉЕНО ЈЕ САМО ОНО, ЧЕГА СЕ САМИ ОДРЕКНЕМО! (нема се ту шта више рећи ни додати...)
SVAKA Ti je na mestu,junace,tako se govori,BRAVO!!!!!
TAKO RADE PRAVI MOMCI ,ŽELIM TI SREĆU I DA SINOVE ŠALJEŠ U SRPSKU VOJSKU
Da si ziv i zdrav
I sta bilo ko, treba sada da kaze? Živ bio 100 god!
Bravo vojnice junace
Жив био момак!
Slali ti vera
Svaka ti čast junače i na rečima i na delu!